Ko i kako utiče na SPC?

SPC pod „kontrolom“ tajnih službi i klubova

SPC, računajući i Sinod bila je i danas je pod velikim interesovanjem tajnih službi kako unutrašnjih, tako i stranih. Tajne službe imale su svoj uticaj u SPC i pre drugog svetskog rata, posebno u vreme diktature Kralja Aleksandara ,ali i vladavine predsednika vlade Kraljevine Jugoslavije dr Milana Stojadinovića i misteriozne smrt Patrijarha Varnave. Britanske tajne službe su preko pojedinih političkih i vojnih krugova uvezale svoje interese u puč 27. marta 1941 godine preko patriajrha Gavrila Dožića. Nakon dolaska komunstičke vlasti SPC prolazi kroz velika iskušenja i teror UDBE. Izbor za patrijarha Germana 1958 godine bio je pod sumnjom da je UDBA i Brozova vlast kontrolisala izbor Patrijarha SPC. Tajna služa Juoslavije i Srbije (UDBA) i kasnije SDB sa posebnom pažnjom pratila je,ali i bila je infiltrirana u Sinod SPC sve do danas. U svom tekstu „Ko sve vlada Srbijom“ april 2017 godine u delu posvećenom uticaju UDBE na rad SPC piše.

Prenosim deo teksta:

Pod „obradom“ je i SPC po „dubini“ počev od sveštenstva do vladika. Tako u arhivama UDBE, a onda i njenih naslednika ima više hiljada kartona obrađenih sveštenika i vladika SPC i drugih konfesija. Posebnu „obaveštajnu“ kartoteku pravi Rimokatolička crkva koja ima svoju obaveštajnu službu i mrežu Službe bezbednosti vode arhivu uticajnih sveštenika i vladika na koje se može uticati na različite načine. Oni koji su bliži moćnim vladikama, a vladike službama bezbednosti dobijau bolje, moćnije i bogatije eparhije posebno u gradovima, a oni „tvrđi“ se kažnjavaju i rade kao sveštenici u pasivnim krajevima kao vid kazne. Brozova UDBA formirala je i uticala na udruženje sveštenika koji postaju deo SSRN (frontovske organizacije) radi kontrole rada crkve, socijalnog statusa sveštenstva i mogućnosti veće kontrole vernika preko „izveštaja“ sveštenika nadležnima u UDBE. Arhivi UDBE sadrže profil sveštenika, poroke, porodicu, broj vernnika koje pokrivaju, značajnije javne kontakte, odnose sa hijerarhijom u SPC posebno u inostranstvu. Sveštenstvo koje je radilo za UDBU imalo je svoje konspirativno ime i evidencioni broj u kartoteci i spisak svojih „saradnika“. Sveštenstvo je za članove KPJ-SKJ ili funkcionere moralo da dostavlja „službi“ podatke o slavama, sahranama i krštenjima. Postojala je i kontrola sveštenika od strane drugog lica u crkvi, crkvenjaka ili instruisanog građanina „informatora“. To je razlog što je SPC od kraja drugog svetskog rata bila pod velikim pritiskom vlasti i UDBE sve do 1990. godine. Saradnja dela crkvenog klera nastavlja se i dalje posebno u kontaktima sveštenstva sa stranim ambasadama ili onima koji su u kategoriji „ekumenista“ ili „monarhista“. Put ka tronu vladičanstva ili starešina hramova vodi i preko saradnje sa državnim institucijama od političkih partija, lidera do tajne službe.Tako političke partije imaju svoje sveštenike koji seku slavske kolače stranaka i oni su deo uticaja.

„Tajkunizacija“ i „feudalizacija“ vladika SPC?

Uspostavljanje višestranačkog sistema u Srbiji krajem 199o godine i vladavine Slobodana Miloševića SPC prolazi velika iskušnja građanskih ratova na prostoru bivše Jugolsavije, a u Srbiji SPC preko vladika i dela sveštenstva „deli“ se na one koji podržavaju vlast, i one koji su uz opoziciju. Tako je SPC ušla u „lavirint“ starih i novih podela nedovršenog idoeloškog „građanskog rata“ među Srbima. Miloševićeva vlast čvrsto drži jedan broj vladika pod svojom kontrolom i preko uticaja SDB (Stanišić) i vrši se veliki pritisak na Patrijarha Pavla koji je pastiriski vodio SPC, ali nije uspeo da se izbori sa „tajkunizacijom“ i „feudalizacijom“ vladika i bogaćenjm sveštenstva. Dolaskom na vlast DOS-a i posebno vlade oko DSS i dr Vojislava Koštunice afirmiše se značajan uticaj vladika i dela SPC u javnu politiku u periodu 2008-2012 godina. Značajan uticaj tajnih službi kako domaćih, tako i strnih ali raznih „klubova“ u Sinodu SPC bio je u sukobu i sporu sa vladikom Artemijem , koji je kao rezultat imao smena i „izopštenje“ i povlačenje značajnog broja monaštva sa Kosova i Metohije. Premijeri i Predsednici Srbije oko sebe stvaraju „lobije“ vladika koji propagiraju politike partija na vlasti.Unutar Sinoda SPC i po „dubini“ vodi se „zakulisana“ borba vladika, koja za rezultat ima razne koruptivne,homosekualne i druge afere. Tako su tajne službe „ucenile“ strukture SPC, i smanjile ili neutrlaisale vid otpora protiv štetnih politika koje urušavaju interese SPC na Kosovu i Metohiji ili u regionu. Pored tajnih službi na šematizm SPC vrše pritisak ili uticaj i razne ezoterične organizacije poput masonskih loža, Trilateralne komisije za Srbiju, kao i izvesni krugovi SANU. Na delu je slabljenje i(ili) raskol SPC u Crnoj Gori na Kosovu i Metohiji, BIH (Republika Srpska). Unutar Sinoda su „struje“ bliske Carigragradskoj, Moskovskoj patrijaršiji ili diplomatiji „posebne saradnje“ sa Vatikanom. Vladike su postale „sive eminecije“ tajkunskog karaktera u zgrtanju materijalnih dobara koje su sebe proglasile kao „mali patrijarsi“ Nema ozbiljne finansiske kontrole države nad radom SPC i eparhija, i to je mogući razlog uticaja i pritiska državne vlasti i tajnih službi na rad SPC „po dubini“. Lično bogaćenje ,rasipništvo,afere i politkanstvo vladika, i enormno siromaštvo i socijalne razlike vernika utiču na kompromitaciju i ugled SPC i njene Svetosavke uloge. Upravo zbog toga teško je očekivati da će se SPC biti jedinstvna i „žestoko“ se boriti za Kosovo i Metohiju kao „srce“ srpskog naroda.Bitno je očuvati svoje pozicije!

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org