Dok se šiptarski separatisti spremaju da obeleže „Dan nestalih“, idućeg ponedeljka, oni im se polako vraćaju među žive..
Šiptarske, u sprezi sa okupacionim vlastima, nameću i umnožavaju priču o sopstvenim žrtvama kao veliku tragediju koja treba da opravda sve njihove zločine nad Srbima, inače do sada neviđenim u svetu ili koji se mogu okarakterisati jedino kao genocid u svakom smislu i oblasti. Jedini problem su im – dokazi. Nema ih…
Nažalost, jedan broj Srba, među kojima u javnosti prednjači po svojim istupima Veljko Odalović kao i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, kao da ima za zadatak jedino da optuži Srbe. Tako su se u jednoj nameri ujedinili oštećeni (inače, Odalović je iz Kosova Polja izbegao 1999. godine a u svojoj porodici ima nestale i ubijene, groblja razorena…), Ratno tužilaštvo koje za zločine nad Srbima nikako da „nađe“ dokaze… i to one dokaze koje su odavno dobili ali su ih „zaturili“ u arhivi, fiokama, trapovima… pa ih je teško naći. Zatim zločinci – šiptarski separatisti i Zapadne zemlje koje sve to na kraju i finansiraju. Kako se budžet planira i za „održavanje“ medija tako nema ni većih problema oko promovisanja zločina koji su bili minorni ili se nisu desili – srpskih nad Šiptarima.
Nema osim ako u te veće probleme ne ubrajamo – dokaze.
No, to se i ne smatra problemom ako ih niko ne traži, što je slučaj. Tako je šiptarska takozvana „vlada“ u Prištini, odakle su teroristi pod komandom članova te takozvane „vlade“ sve Srbe proterali ili pobili, imovinu zaplenili, groblja razrušili… sada podigla spomenik navodnim žrtvama i nestalima među kojima, po njima, tek trećinu zauzimaju Srbi ali je sva mržnja uperena prema Srbima.
Evropa, ona ista koja nas je posipala bombama tabajući teroristima stazu za prodor dublje na teritoriji KiM, danas poziva – da se istina otkrije. Da, licemerno, i mora biti jer ako bi se istina zaista otkrila upravo bi ta Evropa i Amerika morale odgovarati za zločine koje su počinili njihovi vojnici, oni koje su oni obučavali i naoružavali – šiptarski teroristi. Ipak, Samuel Žbogar, šef Kancelarije EU na Kosovu i metohiji i Specijalni predstavnik EU saopštio je da „otkrivanje istine, kako bi se omogućilo porodicama žrtava da pokopaju svoje najmilije, ostaje prioritetan zadatak, a zajedno sa pronalaženjem odgovornih za zločine i njihovim privođenjem pred lice pravde, ostaje preduslov za pomirenje između zajednica.“
Žbogar ističe da Dan nestalih osoba, 27. april, treba da bude podsticaj nadležnim institucijama da ubrzaju ovaj proces, prenosi SE.
„Na ovaj dan EU poziva vlasti u Prištini i Beogradu da povećaju političke napore kao i podršku za otkrivanje novih informacija o sudbini nestalih lica i lokacija stratišta“, navodi se u saopštenju.
Takođe, dodaje se da će EU nastaviti da pruža političku i finansijsku podršku ovom procesu. Konkretnije, Kancelarija EU na Kosovu će obezbediti do 350.000 evra do leta, kako bi se omogućilo DNK testiranje za slučajeve, pronađene tokom 2014. godine, kao i one koji će još biti pronađeni.
Na ovaj način Evropa je priznala svoju umešanost i prikrivanje zločina za koje snosi veliku odgovornost. Naime, ostaci pronađeni pre 2014., oni koji se čuvaju u bolnici u Prištini, i međunarodnom centru za DNK analizu u Orahovcu – moraće da čekaju svoj dan, možda i vek… I to najverovatnije samo da bi se objavila njihova imena a koja mora da su poznata čim ih skrivaju i svi ćute o njima, što jasno ukazuje da se radi o Srbima.
Sa druge strane, navodni „ostaci“ na lažnoj masovnoj grobnici kod Rudnice, na mestu gde je bilo najavljeno da će otkopati preko 250 leševa, njih preko 30 i nešto (prema medijskim navodima taj broj je između 30 i 50), potrošiće svaki po 10 hiljada evra da bi se, najverovatnije – slagao njihov identitet. Jer, ovdašnji Srbi, više su nego uvereni da je nemoguće kraj same magistrale zakopati bilo koga da vas neko ne vidi kamoli tu smestiti masovnu grobnicu dok kolone automobila prolaze. A više puta su upozoravali da se na tom mestu nalazi groblje uginulih domaćih životinja! Zanimljivo je i to što se za svaki ostatak ovde „pronađenih“ „zna“ odakle su, okolina Glogovca i Srbice, dok za ostatke svega 4 osoba u selu Lauša, u kome se nalazio logor šiptarskih teroristima sa zatočenim Srbima, – „ne zna“ se kome su pripadali! Osim ovih nezakopanih istraga se proširuje i na sela oko Novog Pazara! Valjda im nije dovoljno „leševa“…
I dok se oko novootkrivenog šiptarskog spomenika nestalima ispredaju mržnja prema Srbima, koje su tako svirepo i zločinački ubijali Šiptari a čiji zločini kao da ne jenjavaju i danas dok su aktuelni pokušaji kidnapovanja Srba, gnev zbog izmišljenih zločina nad šiptarima, mitovi i legende, „nestali“ se vraćaju u život! I to ne samo u poetskom smislu već istinski.
Jedan od onih sa spiskova nestalih, Šiptar Sejdi Tači, vratio se svojima…
Ime Sejdiu Tačija, piše SE, nalazi se na spisku „nestalih“ Šiptara sa Kosova i Metohije koju je sačinio Fond za humanitarno pravo. Tačijev bratanac je javio Komisiji za nestala lica da se on 18. aprila vratio svojima.
On se, navodno, nalazi u teškom psihičkom i fizičkom stanju a taksijem je došao iz Kosovske Mitrovice u svoje selo. Ipak, on se ne nalazi u svom selu sa svojima već u Kosovom Polju i ne želi da sarađuje sa ovom Komisijom.
Njega je navodno prijavio njegov brat koji je rekao da je Sejdiu nestao 1999. godine u Peći i da ne zna šta je sa njim. Istovremeno, Sejdiu je bio penzioner u Srbiji gde je u penziji od 1992. godine.
Sumnjivo je to što ni posle nekoliko dana ne znaju gde je bio ni šta je radio, kao ni zašto se nije javljao svojoj porodici te ne žele da nagađaju šta mu se desilo. Jedino što tvrde jeste da nije bio u zatvoru jer su svi Šiptari u srpskim zatvorima popisani a najveći broj dokazanih terorista i oslobođen 2003. godine.
Postavlja se samo pitanje, da je taj Šiptar, inače na spisku „nestalih“, bio maltretiran, zatočen ili bilo kako zadržavan kod Srba, da li bi se to do sada znalo? Ili ćemo opet biti svedoci, i istovrmeno i žrtve, naknadne pameti ovih istih koji na životinjskim grobljima iskopavaju ostatke „nestalih Šiptara“?
Ivan Maksimović
KM Novine
