Poštovani tehnički Aleksandre i mandataru Vučiću, kao jedan iz mase izmanipulisanih koji su danas šetali Beogradom protestvujući protiv Mali-cioznih tvrdnji da ono gradonačelničko nedonošče stoji iza nekakvog kriminalnog čina u tamo nekoj Savamali, moram da odgovorim na saopštenje koje je Vaša stranka izdala dok je pomenuta šačica još prolazila Slavijom!
Jedva da nas je bilo nekoliko desetina hiljada, ali kad smo shvatili da se zapravo ne deli ništa džabe, niti da se na balkonu Skupštine grada ne dočekuje Nole s peharom iz Pariza ili Vulin da doskoči s krova bez padobrana, na glavu, masa se svela na svega 1000- 2000 ljudi, i to onih što su ostali da kradu bokore cveća iz parkića pred skupštinom, ili da se olakšaju iza žbunja, tamo ka Predsedništvu!
Lično, ja sam otišao na poziv drugara da hvatamo devojke za dupeta u gužvi, da prostite opet, jer za tu Savamalu prvi put čujem, sve su to oni hipsteri, narkomani i neradnici izmislili, garantujem da takvo mesto i ne postoji u Beogradu?!
Mislim, i ako je postojalo više ne postoji, ali ne zato što je nekih 30 bizgova uz bagere zbrisalo to malo što je ostalo od nekog Save, već zato što se na lokaciji koju uporno pominju nalazi naš velelepni „Beograd na vodi“, koji za sada čine jedan predivan kafić, mnoštvo zastavica i onaj kamen na kojem Siniša Mali sedi ko kvočka, čuvajući ga, ili čekajući da se iz njega izlegne čitav grad, nisam baš siguran..?
Mom razočarenju nikad kraja kad se masa od četrdesetak hiljada ljudi toliko proredila da nisi pošteno mogao da uhvatiš nikog za dupe, osim eventualno policajca u civilu, ili neke krš ribe koje su Pajtić, Radulović i njima slični poslali da se infiltriraju u masu, ali smo ih izviždali, poručivši da ne želimo ni jednog političara na protestu!
Mislim, to su ovi drugi iz šačice skandirali, ja sam poručio da pošaju bolje ribe, valjda im je ostalo neešto iznad cenzusa valjanih, ali..?
Šta ću, kad sam se već istuširao, namirisao i obukao trenerku za posebne prilike krenem i ja u tu šetnju, šetnjicu tačnije, nadajući se da će se do vlade popraviti situacija, ali umesto dupeta oni nama- patku!
Patku, tehnički mesijom moj, jeste, i to kakvu- žutu i golemu, došlo mi da nabodem drugara u šta me to uvvalio?!
Pa, nisam došao da pronosim patku iz ruke u ruku, već zbog, znate već, ali jok- em nas šačica krajnje izmanipulisanih, em patka, em neki slogan „Ne davimo Beograd?!“, pa još skandiranje: „Ostavke, ostavke…“
Ko i zbog čega da podnese ostavke i ne daj bože krivično odgovara: Siniša, Nebojšica, Vi..?
E, tad sam poludeo načisto! Meni izmanipusanom- patku, a od Vas i tih divnih ljudi traže ostavke?!
Pa, niste nam vi uvalili pomenutu patku, već ovi , ovih petnaestak dokonih, do 40.000, al za dve godine, a vi da snosite odgovornost što je meni izlapela „malicija“ s garderobe (ne štedim, naprskam se do đonova) i što ništa pošteno uhvatio nisam osim, da ne pominjem ponovo…
Mislim, jeste vi nama uvalili patku, ali to je drugačija vrsta dotične: reformska, proevropska, ona za koju čovek može čvrsto da se uhvati, klati o nju ako hoće, visi na njoj jer nam toliko dobro ide da može bez problema da izdrži čitavu naciju da se oklembesi o nju, da popuni prazan fižider, novčanik, a vala i želudac!
Da plati njom račune, kredite, pa ako treba navuče i fantomku na nju, koliko da joj ne bude hladno u ove kolebljive dane…
Dakle, ponavljam, sve što ste napisali u saopštenju potpisujem: nije nas bilo ni da zaslužimo sendvič, jeste to izgledalo daleko masovinije, ali zato što su se babe i dede vukle, pa se stekne utisak o nekoliko desetina hiljada, a nas, u pravu ste, tek stotinak i patka!
Da sam barem jednu guzicu uhvatio pa i da ne žalim, ali se ovako sve svelo na manipulaciju i besramno skandiranje: „Ne davimo Beograd!“
Pa, davite, vala, trebalo vam je pola sata da niz ulicu prođe kolona, a u njoj ni dvesta ljudi…
Za takve, korzo šetnje napravio je čika Mali onu divnu promenadu s koje se jasno vidi voda na kojoj će jednom biti i Beograd.
Kad sledeći put odlučite da prošetate patku na mene ne računajte!
Već četiri godine imamo sasvim solidnu patkicu, a za najdalje dve dobićemo i patketinu za koju će Srbija biti premala, ali će tehnički vizionar postaviti temeljac za novu Srbiju, onu u kojoj će moći da stane deo patke što štrči i šačica vas od nekoliko desetina hiljada koja subotom umesto da pere prozore i trese tepihe landara gradom, prozivajući nekog Malog, a pritom se kunemo da na mlađima svet ostaje!
Pa, koj i kakav to svet ako ga ne ostavimo mladom Nebojši iz Beograda, tom Malom, ovom malo starijem što se budi češće od bebe pa odjuri na posao..?
Vi i vaša patka, bre!
Za to služe izbori, pa kad patka osvoji 48 odsto glasova onda je legitimna, i oda zovite da je ponosno nosimo, kao što ona nosi nas…
Mihailo Medenica
Moj Nedeljnik
