Ko je NATO opcija u Srbiji

2
620

soros-seikSvedoci smo ovih dana da su režimski mediji puni napisa o tome kako su onih deset kandidata za predsednika bili na jednoj strani, a Vučić (po sopstvenoj projekciji) na nekoj drugoj. Naravno, ko god uzme u obzir činjenicu da je Aleksandar Vučić uzeo za glavnog savetnika Vlade Srbije Tonija Blera, NATO ubicu i međunarodnog razbojnika, odmah će se naći usred jedne, maltene, nerešive enigme: Ko je tu NATO saveznik, a ko je srpski patriota. Vućić neprestano ponavlja da je prethodni „dosovski režim“ proizveo sve probleme sa kojima se danas Srbija boči, a u njegovoj vladi barem pola funkcionera jesu bivši „dosovci“.

Ako predsednik vlade, a istovremeno i predsednik države (da li toga ima igde na svetu) tvrdi da se ne sme dozvoliti da „dosovci“ i „soroševci“ unište zemlju, tada on govori direktno o sebi i svojoj vlasti, jer on je, više nego iko drugi, pod uticajem i ovih prvih, a pogotovo drugih (Guzenbauer, Fratini, Bler, Klinton…). Uostalom, ko je dao direktnu podršku Klintonu (a time i Soroševom viđenju sudbine Srbije na ovom delu Balkana), ako to nije uradio Aleksandar Vučić? Otuda, svaka borba protiv takvog režima, na čijem čelu je Aleksandar Vučić, legitimna je i sa stanovišta samog Vučića, sada čoveka koji je u svojim rukama sabrao svu moguću vlast nad ovom sirotom zemljom.

U nastavku je tekst sa portala Novi Standard, koji indirektno govori apologetski u odnosu na aktuelni režim, istovremeno okrivljujući one (izvesne „patkare“), koji žele da taj režim sruše.

D. Gosteljski

______________

Marš spontanih patkara

U kakvoj su vezi demonstracije „protiv izbornih rezultata“ sa trendovima pokazanim na predsedničkim izborima

klinton-vucic1
Vučić u podršci Klintonovima, zajedno sa Ćamilom

U Srbiji su završeni predsednički izbori, na kojima je Aleksandar Vučić, treći put za tri godine, potvrdio političku dominaciju i legitimitet, koji je nemoguće osporiti. Rezultat je bio očekivan, a, kad se tome doda da i glavni opozicioni kandidat ne može biti nezadovoljan svojim učinkom i da zbog ubedljivosti izbornog rezultata nije bilo prostora za optužbe o izbornoj krađi, onda je jasno da nije bilo ni prostora da se u izbornoj noći zloupotrebi naelektrisana atmosfera. Istina, bilo je tragikomičnih poziva za ponavljanje izbora zbog „neregularnosti izbornog procesa“, koji su usledili po objavljivanju rezultata. Na prvi pogled, reklo bi se da je izborni dan rutinski verifikovao političku realnost, u kojoj se Srbija nalazi već pet godina.

Da Vas podsetimo:  U Nišu prošle zime umrlo skoro 50% ljudi više nego prethodne

Međutim, glasanje je pokazalo nekoliko novih trendova koji zavređuju podrobniju analizu. Prvo, usitnjena nacionalna opozicija – tj. froncle patriotski orijentisanih stranaka, pokreta i glasača koje nije usisao SNS – propustila je priliku da liniju političke polarizacije Vučiću iscrta sa desne strane. Time bi ga primorala da, braneći se od političkih napada, vodi što je moguće više suverenističku i državno odgovornu politiku. Tako bi društveni kancer srpskog nacionalnog tkiva, koji mutira već 100 godina – iz jugofilije, preko komunizma, do građanizma i političkog evropejstva – konačno bio politički suzbijen i bačen na marginu društva, gde mu je, meremo brojem pristalica, i mesto. Dobar rezultat Saše Jankovića je u tom smislu ubio pozitivne tekovine naprednjačke izborne pobede iz 2012. godine i u poslednjem momentu ubrizgao injekciju revitalizujućeg seruma onom delu elite čiji medijski, institucionalni i kulturni uticaj daleko nadilazi njegovu političku snagu.

JANKOVIĆ I SLEPA ULICA
Sam Janković, kao politička figura, nije na duži rok preterano politički koristan toj grupaciji jer nije naročito harizmatičan, inteligentan i politički verziran. Zato je važno pomenuti da je od samog početka kampanje kao glavna pretnja Vučiću percipiran Vuk Jeremić, pa je političko-medijska oštrica vlasti najvećim delom bila uperena protiv njega. Pored toga, utisak je da čovek sa Jankovićevim političkim stavovima, tj. neko za koga, na primer, ideja o nezavisnosti Vojvodine – sa kojom se navodno ne slaže – „ne bi smela biti neprihvatljiva“ u demokratskom društvu, nema potencijal za dodatni rast. Rečju, Janković je prošao dobro, ali još nije razrešio glavnu predizbornu dilemu: da li je on za građaniste realna nada ili slepa ulica. To pitanje stoji i pre nego što se potegne problem sputavanja sujeta na opozicionim krilu, koje već godinama predstavlja nerešivu prepreku za opoziciju.

Da Vas podsetimo:  Aerodrom u gubitku, radnicima plate manje, Nadzornom odboru naknade veće

srbijaprotest201704Iako je Janković laka politička meta, njegov rezultat demonstrirao je snagu kvaziurbane građanske elite i njihovu moć da dobrom delu društva nameću kulturne i društvene standarde. Upravo činjenica da su borbu za vlast uspeli da iz sfere političkog iznesu na šire polje kulturnih podela Vučića bi morala da zabrine. Frustracija tog političko-kulturnog pola izazvana je višegodišnjom političkom impotencijom, gde se kao racionalizacija nametnula ideja da je intelektualno uzvišeni deo Srbije talac nepismenih seljaka. (Zoran Kesić, jedna od perjanica postpetookobarske „elite“, izbore je nazvao borbom „krezubih protiv svezubih“, a ceo taj narativ generalno dosta podseća na čuvenu uvredljivu izjavu Hilari Klinton o Trampovim biračima kao „šaki jada“.) Zbog svega toga, taj deo društva postao je vidno agresivan i sve manje bira sredstva u političkim obračunima. Sam Janković je u izbornoj kampanji pominjao rumunski scenario i povlačio paralelu između Vučića i Čaušeskua, što dovoljno govori o ozbiljnoj mržnji koju njegovi glasači baštine već duže vreme i koja će, sve su prilike, nastaviti da raste.

Vučić svakako snosi veliki deo odgovornosti što je dopustio da tenzije do te mere nakvasaju, pre svega jer nije razumeo zbog čega mu je potrebna strategija kulturne politike i formulacija nove nacionalne elite. Otuda, navodno „samoorganizovani“ protesti studenata u Beogradu, Novom Sadu i Nišu nisu ništa drugo nego izlivanje tih posledica na ulice i pokušaj realizacije ulične politike, čija energija bi se kasnije konvertovala u izborne rezultate, a sve po izvikanom scenariju iz Skoplja.

POZIVI NA VEŠANJE
Pa ipak, zbog specifičnih društvenih i istorijskih okolnosti i primetno povišene svesti dobrog dela naroda o opasnosti obojenih revolucija, šanse da dođe do ozbiljnog ugrožavanja stabilnosti zemlje su male. Međutim, stepen polarizacije društva dostiže tačku ključanja, i to je ono što bi sve zajedno trebalo da nas zabrine. Mladima se konstantno servira priča kako ih preglasava rulja krezubih i primitivnih penzionera, koja im na taj način navodno krade budućnost, čime se podstiče njihov revolt i radikalizuje mržnja u urbanim sredinama.

Da Vas podsetimo:  "Misliš razrušen grad u Siriji - a ono Novi Beograd"

Izbegavanje vladajućih sruktura da adekvatno sankcionišu otvorene pozive na vešanje i ubistva od javnih ličnosti koje na društvenim mrežama prati više desetina hiljada ljudi, odaje strah i neodlučnost koji su – ništa manje od prekomerne represije – uvek hrana uličnim scenarijima, da i ne govorimo o tome koliko je opasno što su takve objave postale legitiman način izražavanja političkih stavova.

Po povratku iz Moskve, gde je jasno izrazio sumnju da se protesti koji se pod istim simbolom (žuta patka) odvijaju u Srbiji, Rusiji i Brazilu organazuju iz istog centra, Vučića je dočekalo nekoliko izrazito negativnih članaka u zapadnim mejnstrim medijima – od Njujork tajmsa do Haftington posta. U jednom od njih, koji je objavio Blumberg, optuživši ga za paranoju o „svetskoj patkarskoj zaveri“, krije se detalj koji nam možda otkriva koliko su spontane aktuelne studentske demonstracije. Naime, govoreći o Vučiću i Putinu, autor konstatuje da „ljudi poput njih“ u svemu vide zaveru i odbacuju slučajnosti, ali da ne razumeju da će se demonstranti, „zaslepljeni besom“, opet vratiti onda kad ih najmanje očekuju. A postizborni dan nakon ubedljive i nesporne izborne pobede je verovatno trenutak u kojem najmanje očekujete masovne demonstracije.

Da sam na Vučićevom mestu, hitno bih se pozabavio analizom metapodataka sa socijalnih mreža, uzrocima tenzične atmosfere u društvu i manipulativnim tehnikama režisera obojenih revolucija.

Aleksandar Vujović

www.standard.rs

2 KOMENTARA

  1. ovde nešta nije u redu.ovom skupu bi trebalo prvo da se pridruže vučić i ovi što su glumili opoziciju,osim belog i stamatovića.svi su gubitnici,sa sve vučićem.ostalo je sve budalaština.

  2. Ovog čoveka treba optužiti za ugrožavanje ljudskih prava!!!!Ovaj kavazi novinar bi da uvede teror i jednoumlje. On bi da veša i kolje sve koji misle drugačije od onoga koji ga plaća. Poziva na sankcionisanje svih koji misle svojom glavom i traže dostojnstven život i poštovanje osnovnih ljudskih prava i nacionalnih interesa. Sram te bilo, fašisto jeftini!
    Samo me zanima koju to političku korist Srbija ima od Vučića? Jedine patke koje se ovde projavljuju su ona koju je Vučić još 2012. uvalio Srbiji i mnoštvo malih koje uvaljuju takvi fašisti kao ti, koji za nekoliko stoina evra prodaju i narod i veru. Mladost je na ulicu pogurao Vučić, organizator protest je Vučićeva politika porobljavanja, bede i diktature.
    Bedo ljudska, sram te bilo.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime