Ko je postao od majmuna?

3
548
Foto: blogfrket.blogspot.rs

Ovaj Blog postaje uticajan, kažu (👄). Dođe do mene, pre neki dan, predlog da objavim da je po Srbiji počelo gostovanje jedne predstave. Kažem da ne mogu, nisam gledala. Kako ću? To ne ide… Uzeh da se upoznam, da vidim šta to iritira ljude. Pođem od plakata i najave. Na plakatu babe i žabe: Tesla i Ceca, domorodac i majmunska glava, Andrić i Tramp, Tito i dr Nada Macura, Željko Mitrović, na nekim plakatima sa Kusturicom i Đokovićem, negde bez njih… Kako?! Dva plakata? Ma, dobro to, ali, o čemu govori ovaj melšpajz, što bi mi rekli kad govorimo nemecki.. ?

Uzmem novine da se obavestim. Nađem sledeće: “Predstava problematizuje pitanja nacije i nacionalnih država u 21. veku. “Nacije proizvode ratove i ratovi proizvode nacije. Ko je prvi počeo? Dokazaće se! Nacija koja dokaže da je evoluirala direktno od majmuna, dobija nagradnu vožnju u luna-parku istorije”, kaže se u najavi ove predstave”.

Aha! Razumem – nacija proizvodi ratove… (Kako da ne! A nezajažljivi kapital? Ništa? Ništa! E, izem ti takvu pamet). Pa pošto su nacije opasne, šta će onda nacionalne države u 21. veku? Pa stvarno 😜. Uništiš suverenitet i pustiš korporativni kapitalizam da hara. Musolini je to želeo – onoliko! To je njegov proizvod, ta korporativna država. A mi taj fašizam, izgleda, tek sad skoro ukapirali? Tako ispada. I da bi uništio suverenitet, moraš prvo da lobotomišeš narode, da narodima uništiš vrednosti. Prvo Boga, onda pismo, u stvari, celo obrazovanje, onada… redom. I na kraju – nacionalne autoritete, tako što ćeš ih staviti u istu ravan sa onima ispod i iznad ravni… To se vidi na plakatu kao “Tesla i – majmunske i druge glave”.

Čitam dalje o predstavi. U novinama čitam. Ej, u novinama! Nije ni čudo što im opadaju tiraž i posete na sajtovima:

“Polazeći od činjenice da je nacija konstrukt i pojam izmišljen u 19. veku, ova predstava postavlja pitanje: kako je devetnaestovekovnom izumu pošlo za rukom da izgleda kao da je bio tu oduvek”. (E, ovo ne razumem… “devetnaestovekovni izum” Da li se misli da je država izum 19. veka, ili da traje 19 vekova? Taj “izum”, dalje piše, “izgleda kao da je oduvek bio tu”. Pa Grčka je, valjda, uvek bila “tu”, Kina, Egipat, Indija, isto… Dakle, ne razumem. Pa šta da radim kad ne razumem?)

Ima ova predstava i Fb stranicu. Daj da malo pomognem svom razumevanju. Otvorim. Tamo nađoh “objašnjenje”. Doslovce piše:

“Nacije proizvode ratove i ratovi proizvode nacije.
Ko je prvi počeo? Dokazaće se!
Nacija koja dokaže da je evoluirala direktno iz majmuna,
dobija nagradnu vožnju u luna-parku istorije.
Uključite se! U Jami Distriktu ima mesta za sve!!”

U septičkoj jami – da! U njoj ima raznih nesvarenosti. Ali, ne može se sve tamo trpati! To zdrav mozak ne da.

A ni ja neću tamo. Prvo, stara sam. Zaslužujem više od toga i više od penzije. Drugo, rođena sam malo posle Drugog svetskog rata i znam, pamtim, gledala sam, šta znači totalitarizam i (a)nacionalizam na račun Srba. Tehnika je bila prosta: streljam te, ako si bogat i pametan, uzmem ti položaj, ženu i imovinu. Tu je meni bilo najstrašnije što su izvođači tih radova uglavnom bili Srbi. Srbi su jurišali na Srbe, po tuđoj zamisli i planu. Radili su to da im se više nikad ne ponove jame. Pa su prvo udarili na svoju naciju, taki je red. Prvo trun u oku svom, pa onda balvan u tuđem. Gledala ja to! Ljudi, ja sam gledala kako je izgledalo kad ti uđu u zgradu tajna i javna policija. Bila sam mala, ali to neću nikad da zaboravim. Gledala sam kroz prozor šta rade… Jedan u šinjelu, s čizmama i kačketom, digao je pištolj u vis i pokazao da se sklonim. Moja baba je samo jeknula, stavila mi ruku na usta, povukla iza zavese i opsovala. A nije smelo da se psuje. Znači da je bilo nešto strašno čim baba psuje… Pamtim totalitarizam. Pamtim ga kao strah. I kao zabludu. I kao velike portrete Marksa, Engelsa, Lenjina i Tita na Domu sindikata. I kao mnogo obaveznih mitinga, za koji ti niko nije plaćao prevoz, nego moraš peške. Ako ne odeš, uvek ima ko će da te prijavi da nisi bio…

Reklama za ovu predstavu me jako podsetila na te dane… Daj samo da nismo mi – mi. Kako su mi se obratili s ovog plakata, kao da čujem Steriju:

“FEMA: Jedanput zasvagda, ja neću da si mi takva kao što si dosada bila. Kakve su ti te ruke, kakav ti je obraz ispucan i izgrđen, kanda si od najgore paorske familije. Opet ti kažem, devojko, ja hoću nobles u mojoj kući. (to ona priča Evici, a meni poručuje)

***

EVICA: A zašto mi je Bog dao ruke?

FEMA. Vidiš da si mućurla: da se beliš, da se kitiš, da češalj nameštaš kako ti je volja, zato je Bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug (duva u prste). Ne znam, ne znam, ne znam kako ću te vospitati: francuski ne znaš, ne znaš praviti komplamente, a kolika si; sad te moram od azbuke reparirati”. (Mamo, pričate tek štogod. ja se nisam latinici ni naučila, odgovaram umsto Evice).

Ovo, Sara i Fema, bilo mi je ispitno pitanje. Zato ga dobro prepoznajem i u praksi. Pamtim kako je Dejan Mijač to tumačio kao borbu žena za emancipaciju. Građanista, šta ćeš… Sterija se u grobu prevrtao, vazduh je u Vršcu igrao od potresa, ali niko ništa nije primetio, jer se atmosfera nikada i ne vidi. A pamtim i kako je reditelj ove „Jame“, građanin Kokan Mladenović, kao upravnik iritirao glumce Ateljea 212 finansijama… I kako je gradonačelnik Beograda Dragan Đilas tada rekao da neće da ga smeni sa tog mesta. Pa, stvarno – j***š pare. Naše pare. Sad Koki, vidim, tezgari… Opet za tuđe pare…

Ne odgovaram ljude da gledaju ovu predstavu. Da ne da Bog. Nikad ne bih sabotirala mlade glumce. Oni treba da misle šta rade – ne ja. I ne bojim se da će ta predstava uticati, na primer, na Somborce, gde treba da se igra 30. novembra. Ne bojim se zato što Somborci znaju šta je pozorište. Zgrada im je je minijatura našeg Narodnog u Beogradu, rađenog po ugledu na Milansku skalu. Ništa lepše nisam videla od pozorišne arhitekture. Somborci tamo idu redovno. Njihova božanstvena „Kate Kapuralica“ u režiji Jagoša Markovića je nešto što ćemo teško ponovo videti bilo gde. I „Mala“ u režiji Vlade Lazića. Ma, ne mogu sve da nabrajam… Dakle, ne bojim se za Sombor… A ni uopšte.

Zašto se ne bojim?

Počeo je post. Srbija je danas, 28. novembra 2017., ponovo počela da pribira po duši. Da vidi gde je pogrešila. Da vidi da li može biti bolja. A toga nije bilo u totalitarizmu koji pamtim. Ovaj sadašnji, globalniji, veći je od našeg komunističkog totalitarizma. Ali – i nas je više. Nacionalista?! Ne, nego normalnih.

PS Reče mi neko da vas zamolim da ovo podelite, jer predstava može da stigne u svako malo mesto, pa da znate šta vas čeka, ako stigne i do vas. Eto, napisala sam 😇

blogfrket.blogspot.rs

3 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime