Ko je Vladimir Cucić, čovek koji vodi brigu o izbeglicama

21
35513

Beta-Vladimir CucucSadašnji prvi čovek Komesarijata za izbeglice i migrante nikada nigde drugde nije radio, ako izuzmemo đubrišta po kojima je sakupljao sekundarne sirovine. Uprkos tome, Vladimir Cucić danas poseduje četiri kuće i dva restorana u Beogradu, kao i hotel na crnogorskom primorju. U životu je promenio skoro sve partije koje postoje na srpskoj političkoj sceni, i uvek je pravovremeno prelazio u stranku koja dolazi na vlast.

Vladimir Cucić je rođen 1959. godine u Beogradu, gde je završio školu i diplomirao na Fakultetu političkih nauka. Danas je komesar Komesarijata za izbeglice i migrante Republike Srbije, a njegov životni put bi mogao da se opiše kao ostvarenje sna o putu od deponije do imperije.

Kao mlad momak, ali i kada se oženio, živeo je u dvosobnoj kući svog očuha u Kaluđerici, najvećem divljem naselju na Balkanu. U istoj kući živeli su i Vladmirova majka i očuh. Onda je došlo proširenje porodice.

Da bi preživeo i prehranio ženu i decu, Cucić je devedesetih odlazio na deponije đubreta, gde je sakupljao staklenu ambalažu i prodavao je kao sekundarnu sirovinu. Ubrzo je, međutim, naučio da niko nije toliko siromašan da ne može da bude opljačkan. To se posebno odnosilo na ljude u nesreći, kao što su izbeglice i interno raseljena lica o kojima je on trebalo da vodi brigu.

Cucić je od početka karijere funkcioner u Komesarijatu za izbeglice, gde je promenio skoro sve funkcije pre nego što se popeo na sam vrh.Platu ne prima samo od ove države, već i od nekih iz inostranstva. Bio je na platnom spisku i USAID-a, takozvane „nevladine“ organizacije koja za pare i interes američke vlade uspostavlja i održava kolonije po celom svetu.

Kao tadašnji visoki službenik u Komesarijatu, Cucić je nesrećnicima, koji su iz Hrvatske pobegli glavom bez obzira, omogućavao smeštaj u kolektivnom prihvatilištu, ali isključivo za novčanu „donaciju“ od 500 tadašnjih nemačkim maraka. Ko neće da plati može da nastavi da noći na prikolici traktora kojim je pobegao pred ustaškim koljačima, ili da se vrati u Hrvatsku. Posle se rat proširio po celom prostoru nekadašnje Jugoslavije i Vladimir je imao sve više klijenata spremnih da mu dobro plate samo da što pre dobiju adekvatni smeštaj za sebe i članove porodice.

Da Vas podsetimo:  Roditelji i nastavnici traže smenu direktorke u OŠ Đuro Strugar

Cucić nije znao za milost, jer je kod kuće imao gladnu porodicu koju je trebalo nahraniti. A i okućiti.

Dvosobna očuhova kuća je postala tesna za celu porodicu, pa se Vladimir odlučio da kupi susednu parcelu i tu je počeo da zida kućicu za sebe i ženu Vesnu Dželetović Cucić, danas sudiju Višeg suda u Beogradu. Bila je to u početku obična kuća, jer su prihodi bili mali i nedovoljni za neki luksuz. Jednog dana je u njoj buknuo požar u kome je izgorelo jedno odeljenje.

Srećom, porodica Cucić je pre paljevine sklopila osiguranje protiv požara, pa je uspela da naplati odštetu koja je bila izuzetno visoka, kao da su u vatrenoj stihiji izgorela originalna umetnička dela Rembranta i Da Vinčija. Posle ovoga su na toj i susednoj parceli, koju su Cucići takođe kupili, počela da niče raskošna kućerina. U međuvremenu skromni komesar za izbeglice i skromna deliteljka pravde tu imaju tri velelepne kuće, a četvrtu su za ćerku i zeta podigli u Leštanima.

U dvorištu porodične kuće u Kaluđerici, bračni par Cucić još uvek drži stari auto žute boje, model koji se nekada popularno nazivao „peglica“, koji je Vladimir ranije više gurao, nego vozio. Vozilo je podsetnik koliko su bili siromašni pre nego što su počeli vredno da uzimaju mito. Danas svaki član porodice ima sopstvenu limuzinu sa vozačem. Koliko je poznato, Cucićevi nikada još nisu produžili registraciju za neki od svojih auta – čim registracija istekne oni procene da je auto zastareo, pa nabavljaju novi.

Devedesetih, kada je narod bežao od bombi NATO agresora i jeo korenje da bi preživeo, Cucićevi su svoje kučiće hranili paštetama i mesnim narescima iz humanitarne pomoći. To i danas rade, a kao nagradu nekome ko im pomogne oko imanja često umeju da daju obuću ili odeću. Jednom je za klanje prasadi Vladimir mesaru platio sa pet pari novih patika koje je za izbeglice poslao Crveni krst.

Da Vas podsetimo:  MONSTRUM U UNIFORMI: Šutirao autističnog dečaka u glavu, režim ga štiti

Bračni par Cucić ima troje dece. Njihov sin Vuk je, kao i svaki partijski kadar kome treba uhlebljenje bez obaveza, bio i na dobro plaćenom radnom mestu savetnika u Ministarstvu pravde.

Vladimiru moral nikada nije bio prepreka. Od radnog iskustva, osim sakupljanja flaša po deponijama đubreta, ima još samo plodonosno ulaganje novca uzetog od izbeglica. Pored tri kuće u Kaluđerici i jedne u Leštanima, on ima još dva restorana u Beogradu: „Korčagin“ i „Maršal“ iz koga svake godine na nekadašnji Dan mladosti kreće štafeta za davno umrlog Josipa Broza. Zbog ove nostalgične svetkovine u restoran često navraća Aleksandar Vulin, proleter sa Dedinja, u čijoj ministarskoj ingerenciji je i Komesarijat za izbeglice. Možda je to jedno od objašnjenja odakle Cuciću toliko para i tolika zaštita od krivične odgovornosti.

Komesar za izbeglice poseduje i dva hektara šume u Slankamenu na kojima se bavi sakupljanjem lešnika za konditorsku industriju, a na crnogorskom primorju ima hotel sa 54 apartmana uređena po najvišim evropskim standardima.

Rat je za većinu ljudi nesreća neviđenih razmera. Za Vladimira Cucića, rat je mogućnost da se još više obogati, jer ljudi tada beže i stižu u kandže Komesarijata na čijem je on čelu, a kome se zatim prebacuju milioni evra za pomoć izbeglicama. Ta pomoć u velikoj meri završava u Kaluđerici, u dvorištu kuća Cucićevih.

Igor Milanović

Tabloid

21 KOMENTARA

  1. Ja mislim da tu nema ni 2% onih koji se tu nisu uvalili preko veze. Dosta je tu nekompetentnih, to sam odmah video, ali sa sve.nekim visokim zvanjima i debelim platurinama. Sve neki savetnici, načelnici, pomoćnici, drž ne daj…

  2. Sada vidim gde je novac otisao a ja posle 29 gdine nemogu dobiti stan, svoj sam stan predao uredno tadasnjoj JNA u Hrvatskoj. Da bi stan trebao dobiti u sl. mestu sluzbovanja, ali gaja jos nisam dobio i ako mi u resenju pise lice bez stana 38 godina. Ne verujem da cu ga uop[te i dobiti do kraja zivota jjer sam napunio 75 godine zivota gde nemam prava nikakvih a medju ostalom niti mogu dobiti bilo kaki kredit. Radi se o vojnom licu koje zivi u podstanarstvu a koje ima status vojnog boraca. A sta da ocekujete vi ostali bezkucnici pita Vas ja?.

  3. Cucića poznajem od 1976 kada sam sa njim bio u brigadi na radnoj akciji uZagrebu bio je udarnik i nije sve crno u njegovoj biografiji.Politički angažman me nezanima i ako imate dokaze tužite ga,najlakše je blatiti ljude.Zvezdara gde je živeo u soliteru na okretnici 28 nigde nije spomenuta.

  4. Ljudi,
    krov na glavom se pravi svojim rukama, ne dobija se ni od koga. Jel građani Srbije dobijaju nešto i od koga?
    Odakle više, ljudi pobogu?!?
    Stižu neki novcu od međunarodnih organizacije i tu i tamo se obezbedi neki stambeni prostor, bilo stan, bilo kuća sa okućnicom. Nema ništa na gotovom, ne znam odakle vam to uopšte pada napamet? Ljudski je da vam se pomogne, da se sklonite od zlikovaca, to može trajati neko vreme, ali to nije stečno pravo za ceo život, shvatite već jednom.
    Druga stvar, nije tačno da se ne rešavaju stambena pitanja najugroženijima, i te kako se pomaže i rešavaju stambeni problemi, nego je neko umislio da treba da mu se da pogača preko hleba:
    https://www.021.rs/story/Info/Vojvodina/229769/Seoske-kuce-sa-okucnicom-za-20-izbeglickih-porodica-u-Vojvodini.html
    http://negotin.rs/vest-obavestenje-3824.htm

    Ovo su samo neki primeri, a ako pretražite internet, naćićete sijaset ovakvih slučajeva. Dakle, ne mračite i ne širite lažne vesti, ne delite i ne svađajte narod, izgubićemo državu ako se tako nastavi.

    Što se tiče gospodina iz Komesarijate, ništa o njemu ne znam, i ne znam dal je i koliko istina ono što je navedeno o njemu. Ali svakako nije sramota raditi i skupljati sekunadrne sirovine da bi se nahranila porodica, a pri tome se završili fakultet. Ali je svakako sramota pisasti neproverene vesti i laži i širiti ih internetom, pa na bazi broja pregleda, na tome zarađivati.

    • Niko nista nije ni dobio dzaba,niti je ocekivao tako nesto,problem je novac koji je Srbija dobila na konto izbeglica na donatorskoj konferenciji u Sarajevu preko 300 mil dolara koji je namenjen za stambeno zbrinjavanje,a koji je zavrsio u dzepovima raznih funkcionera,kao i za resavanje tekucih drzavnih problema(izmedju ostalog pravljene su kuce u Jasi Tomicu i Krupnju posle poplava a prikazano je da se to pravilo iz drzavnog budzeta)samo mali deo je utrosen na ono cemu je namenjen.I taj stambeni prostor koji je napravljen je preveden u drzavno vlasnistvo da bi mogao da se proda izbeglicama(drzavno vlasnistvo ne moze da se poklanja)a pare idu opet na racun komesarijata.Nazalost mnogo zloupotreba i pljacke novca iz donacija,mnogi su se obogatili na tudjoj nesreci

  5. EU daje Srbiji novac za izbeglice. Kada, kako i koliko novca, nisam uspeo da nadjem na sajtovima RS.

    Izvesni gradjani a mozda i neke institucije, vrlo vesto, kao paukovi, hvataju izbeglice u svoje mreze. Prodaju im za skupe pare vodu, hranu, odelo, prevoz, pratnju, krevet, papire, informacije, razne dozvole . . . sve ono sto izbeglicama treba da bi presli stotine kilometara do izlaska iz Srbije.
    Postoji organizovana mafija koja vrlo lepo zivi od izbeglica. Sto vise izbeglica u Srbiji, mafija je sretnija !

  6. Gde god kreneš svud smo nadrlajali, na sve strane lopine i prevaranti. Dolaskom iz Baranje gde sam proveo 6 godina kao izbeglica iz zap. Slavonije, 1998 godine, umre nam ženina majka i ja se kao izbeglo lice javim u komearijat radi pomoći kod sahrane, ali sam po svim pitanjima odbijen sa obrazloženjem da sam kupio kuću (koja je imala samo krov i pregradne zidove), i da nemam pravo na pomoć. Žalbu pošaljem komesarijatu u BG, koji mi vrate komplet papire uz napomenu da je za mene nadležan komesarijat u Bačkoj Topoli radi čijeg sam se ponašanj i žalio. U to vreme komesaarijat je davao neke pare i općina 5000 dinara, ništa nisam dobio a sahranu sam bio dužan obaviti jer tu nema odlaganja.

  7. samo zelim da opjasnim jedno stvar ljudi, ja sam arabknja i imam vas papira i hilado puta trazila da radim u Komisariat za izbeglica kao prevodilac za arabski jezik ali ma kakvi oni pametni ljudi zaposli samo svoja i sve preko veza a ja prava arabknja i bolje od svi govorim arabski i trenetno nisam zaposlena i nema hlep da jedem a u Komisariat radi dosta ljudi ko ni ne zna ni malo arabski i dobija ogrobna plata hhhhh narvno sve preko veza stvarno srmota stvarno .znaci imas veza radis nemas omri od glad .ima boga

  8. Postovana redakcijo, dali se radi o istom coveku gos Vladimiru Cucicu KOMESARU, koji se nesebicno zalagao da iseli MLADENOVAC da bi uselio AZILANTE . Nase iskustva su sa istim vrlo negativna, jer to je najveci srbomrzac kojeg sam ja upoznao u svom zivotu. Isti nas je zastrasivao plasio i sluzio se svim nedozvoljenim sredstvima samo da bi nam ukrao dvadeset hektara SUMADISKE zemlje a za dobro arapa ubica i osalog belosvetskog olosa. VLADIMIR CUCIC JE LOS COVEK ZA SRBE I SRBIJU, ali sada vidim i zasto.

    • Н А Ј Г О Р И ! СЕ
      ВЛАСТИ ДОКОПАШЕ
      Н А Ј Б О Љ И М А :
      Н А Д Е – П О К О П А Ш Е !

  9. U kandzama mafije smo od dolaska u Srbiju.Ko nas nije vidio nije nas opljackao.Savjetnik Cucicu je Dubajic koji je bio u crvenom krstu Srbije optuzen za pronevjeru ali nikad osudjen.Zalosno je sto su u pljacki ucestvovali i nasi zemljaci koji su bili na celu tzv.humanitarnih organizacija.I Linta je jedan od njih a prestavlja se kao zastitnik izbjeglica i dalje obmanjuje svoje Krajisnike i nanosi im ogromnu stetu.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime