„Nikada nećemo uvesti sankcije Rusiji!“, izjavio je euforično predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Moskvi u decembru prošle godine. Izrekao je to na ruskom jeziku, pred ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Ovakvo „otvaranje duše“ svakako bi zasluživalo poštovanje da svega mesec dana kasnije, tokom susreta sa američkim državnim sekretarom Reksom Tilersonom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nije dovedeno u pitanje.
„Ništa u svetu nije isto ukoliko se Amerika pomera levo ili desno“ glasio je novi Vučićev „biser“. Ili parafrazirano: Nemojte da me držite za reč…
Na koju stranu, zaista, gleda srpski šef države? Po svemu sudeći, na više istovremeno. Preračunava se. Ali ne državnički i zarad dobrobiti življa koje mu je dato da predvodi. Jer izjava iz Moskve i ova iz Davosa, praktično, isključuju jedna drugu. Amerikanci su srpskom predsedniku vrlo jasno poručili: Ili mi, ili Rusija! Njihov adut je Kosovo koje čvrsto drže pod kontrolom.
U Moskvi su, naizgled, popustljiviji. Mada ne kriju da i za njih postoje određene granice. Uostalom, to su pokazali dodeljivanjem visokih državnih priznanja Tomislavu Nikoliću, Ivici Dačiću, Emiru Kusturici. Ali ne i Vučiću. On je na čekanju, do daljeg…
Gde je objašnjenje? Da li se lider SNS-a povija kako to iziskuju okolnosti i traže moćniji od njega? Ili sam stvara nervozu, prema sopstvenom nahođenju i, kao što rekosmo, protiv interesa Srbije?
Navedene dileme more i njegove svetske sagovornike. Pristojnost im ne dopušta da to iskažu rečima, ali pokreti tela, ton u glasu, mimika i sve ono što u sferi diplomatskih odnosa i te kako znači, pokazuje kako razmišljaju. Nedodeljivanje ruskog državnog priznanja samo je jedan od pojavnih oblika ove vrste komunikacije.
U Moskvi vrlo dobro znaju da Vučić ni sam ne može da stane iza sopstvenih reči, a pogotovo ne iza tvrdnje kako Srbija neće Rusiji uvoditi sankcije. Shvatili su to samo kao kurtoaznu ljubaznost. Znaju i da je srpski predsednik spreman da, zarad ličnih interesa i interesa Amerikanaca na Kosovu, sve sa kriminalnim grupama koje se uz to „kače“, povuče sve što je ikada rekao.
I da za to optuži čak i one koji su mu iskreno odani.
Mihail Suslov
patriot.rs
Donošenje odluke nije jednostavan proces, a za odugovlačenja postoje sankcije, objašnjava sudac Marin Mrčela.
Naravno,i nasoj policiji!!!
Najvise njemu i gradonacelniku dr
Goranu Cvetanovicu!!!
A,mi zivimo ko Srbi sa Kosmeta od rodjenih Srba!!!
Zyx,taj politicki otac,je ocuh,Toma je napustio SNS
Верују му само његови ботови, и само службено. То им је у опису посла…
Gledam ga na mitingu radikala, zadnjem na kojem bio, jer je vec tada onaj koji je sada; „organizacija“ perfektna, pored ostalih „red“ odrzava V. DJukanovic-„sef“ redara; iza ledja mi- prema „Stakleniku“ na T. REpublike- iznenada dolazi grupa od dvadesetak
klipana, poljeze ma travu, sef im se setka; nakon dvadesetak minuta sef naredjuje: Krecemo! Izgybise sr prema Makedonskoj; nakon petnaestak minuta cuje se; pucnjava od strane Skupstine, priblizuje se Trgu; na Trgu picinje haos: Veliki Igrac sa bine u narod; pucnjava od Skupstine je tu, policija bije, “ bije“ i NJega, pada na zemlju, faca ocaja- kao, kasnije, “ u Briselu: „puzao sam po podu, borio se za Kosovo…“!
Zovem, par sati kadnije, zenu mu…, bez refleksa, razumijem je; zovem DjukicuDjukuDjukanovica- „upoznajem“
„Ga“ sa onom „grupom“ iza ledja mi prema “ Stakleniku“. „Pa, sta….“, „odgovara“ mi. „Ma, nista ja budala…“
I BUDALA!, SAMO NE ONI…
.
D
Ja,apsolutno,da!!!
Ne verujem mu, još od 1993. Isuviše puno argumenata. Polazim od osnovne stvari. Čovek koji okrene ledja onome, koji ga je stvorio i proda ga, ne zaslužuje baš neko poverenje. To je skoro, ponovio i sa drugim političkim ocem. Znači, svoj interes, po svaku cenu. O ovima, koje je izdao, nemam ni malo lepo mišljenje. Etika je osnov komentara.