Prema istraživanju Insajder.neta, država Srbija je iz budžeta od 2002. do danas izdvojila najmanje 88 miliona evra za potrebe svih crkava i verskih zajednica. Trošenje novca koji im je dodeljen iz budžeta moraju da pravdaju, ali istovremeno nemaju nikakvu obavezu da objavljuju izveštaje o tome kako troše i koliko zarađuju od, primera radi, verskih usluga kao što su krštenja, svadbe, pa i sahrane, za koje ne postoje zvanične „tarife“, a u javnosti je malo poznato, primera radi, to da i SPC u vlasništvu ima najmanje jednu firmu.
Skromnost bi trebalo da bude glavna odlika sveštenika i ostalih verskih službenika. Istovremeno u zemlji s ogromnim brojem siromašnih, u kojoj nema dovoljno narodnih kuhinja, pa ni bolnica, crkve nisu uvek spremne da osude pojedince iz svojih redova koji se razmeću luksuzom.
Zakonskom regulativom je praktično dozvoljeno da crkve u najvećem delu same sebe kontrolišu.
Ko dobija naviše novca iz budžeta?
Od 88 miliona evra, koliko je prema našem istraživanju samo iz republičkog budžeta izdvojeno za crkve i verske zajednice od 2002. godine, deo novca odlazi na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika. Budžetska sredstva namenjena su i za podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu i Metohiji, ali i doprinos teološkom obrazovanju sveštenika, gradnji verskih objekata…
Koliko koja verska zajednica dobija opredeljnog novca iz budžeta zavisi od broja vernika.
Budžetska linija 481, odnosno zajednička kasa, iz koje se finansiraju crkve, je ista ona iz koje se izdvaja za nevladine organizacije, sportska udruženja, političke partije, Crveni krst. Crkve i verske zajednice su često među onima koje dobijaju najviše novca iz ove linije.
Tako je u budžetu za 2015. za budžetsku liniju 481 bilo opredeljeno nešto više od šest milijardi dinara. Najviše novca otišlo je za finasiranje sporta (oko 1,8 milijardi), zatim za crkve i verske zajednice (987.168.000) i političke stranke (802.410.000). Po ovoj budžetskoj liniji Crveni krst je u 2015. dobio 300 miliona dinara.
| Primer Nemačke – Izveštaji pod pritiskom javnosti |
|
Kolika je imovina crkava nagađa se u celom svetu, ali postoje retki primeri crkava koje su pod pritiskom javnosti objavile svoju imovinu. Naime, u Nemačkoj se crkva finansira od crkvenog poreza koji plaćaju svi građani, ali i dodatni prihodi dolaze i iz budžeta. Međutim, kada je u nemačkom gradu Limburgu izgrađeno velelepno i očigledno skupoceno sedište Biskupije, javnost se podigla i počela da postavlja pitanje kako se troši i njihov novac. Ubrzo nakon toga Katoličke biskupije u Nemačkoj počele su da objavljuju svoje finansijske izveštaje, dok je finansijski direktor Biskupije u Kelnu rekao je da biskupija hoće da postavi određene standarde. Tako je javnost saznala da je ovo najbogatija biskupija u Nemačkoj, čije se bogatstvo meri milijardama evra |
Istraživanje Centra za razvoj neprofitnog sektora iz 2010. pokazalo je da je 2009. najveći deo ovih sredstava dodeljen Srpskoj pravoslavnoj crkvi, dok je upola manje dodeljeno Crvenom krstu. Još manje novca otišlo je za sportske i omladinske organizacije.
Kako je za Insajder.net rečeno u državnoj Upravi za saradnju s crkvama i verskim zajednicama, ova institucija detaljno kontroliše trošenje novca koji se za crkve izdvaja direktno iz budžeta, a izveštaj o izvršenju budžeta svake godine šalju Vladi Srbije.
Na pitanje da li postoji jedinstven, sveobuhvatni izveštaji o tome na šta su tačno verske zajednice potrošile novac iz budžeta, u Upravi nam je rečeno da takvu vrstu dokumenta nemaju. Međutim, kako je objasnio direktor Uprave Mileta Radojević, svako finasiranje se vrši preko konkursa, koji su brojni, i da verske zajednice imaju obavezu da podnesu izveštaj i pravdanje na šta su tačno potrošena sredstva, kao i uplatnice i račune.
„Za svaki dinar koji smo im dali imamo podnet izveštaj kako je on potrošen“, tvrdi Radojević.
Poreske olakšice za „bogosluženje“
Crkve i verske zajednice u Srbiji pored toga što se finansiraju direktno iz budžeta, sredstva obezbeđuju i kroz donaciju i iz sopstvenih prihoda od raznih crkvenih i verskih usluga. Za te delatnosti crkva ima brojne zakonske olakšice. Tako prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i predhodnih zakonskih mera, crkve i verske zajednice nemaju nikakavu obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.
Takođe, različitim poreskim zakonima oslobodođene su PDV-a i poreza na imovinu, uz ograničenje da se olakšice odnose na usluge i objekte koje imaju svrhu „bogosluženja“. Šta sve tačno spada u „bogosluženje“, zakon nije precizirao.Takođe crkve i verske zajednice finansiraju se i iz brojnih donacija, pri čemu donatori mogu biti oslobođeni „odgovarajućih poreskih obaveza“.
Na osnovu dosadašnjih istraživanja Insajdera, dešavalo se i to da su među donatorima i javna i državna preduzeća.
Insajder.net će u narednom periodu istraživati koliko su crkve dobijale iz ovih izvora.
Biznis crkvenih i verskih zajednica
Crkve i verske zajednice vlasnici su stotina hektara zemljišta jer je država imovinu bespravno oduzetu posle Drugog svetskog rata prvo počela da vraća upravo verskim zajednicama.
Tako je prema podacima Agencije za restituciju Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno 73.150 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, a Rimokatoličnoj crkvi 3.998 hektara. Prema ovim podacima, s mnogo manje zemljišta raspolažu ostale verske zajednice.
Prema Zakonu o crkvama i verskim zajednicama, one svojim novcem i imovinom samostalno upravljaju u skladu sa sopstvenim, autonomnim propisima. To znači da crkva sama sebe kontroliše kada je reč o prihodima i trošenju novca koji sama zarađuje na različite načine i uz poreske olakšice, i svi podaci o tome ostaju unutar crkve.Međutim, ova zakonska odredba ne odnosi se na preduzeća koja su prijavljena kao društva s ograničenom odgovornošću.
SPC vlasnik firme
SPC ima svoje preduzeće, čiji je zvaniči vlasnik Patrijaršijski upravni odbor, a reč je o preduzeću Patrijaršijska dobra d.o.o, za proizvodnju i prodaju vina, suvenira i sličnih proizvoda.
Prema podacima APR-a, direktor ovog preduzeća je protojerej-stavrofor Stojadin Pavlović.
| SPC ne odbija da odgovori na pitanja |
|
Insajder.net je tokom istraživanja ove teme kontaktirao Srpsku pravoslavnu crkvu, koja u Srbiji ima najviše vernika. U SPC-u nisu odbili da nam dostave informacije, pa čak ni da nam obezbede sagovornika. Tražili su nam da pošaljemo pitanja na zvaničnu elektronsku adresu SPC. Nakon toga je usledio telefonski poziv u kom nam je objašnjeno da ćemo odgovore dobiti po povratku Patrijarha Irineja koji boravi na Kritu zbog Sabora pravoslavnih crkava. |
Preduzeće je osnovano 17. januara 2011. Prema analizi finansijskih izveštaja, ovo preduzeće posluje bez gubitka i do sada je zaradilo 917.000 dinara. Godine 2012. prihodovalo je 108.000 dinara i imalo je šestoro zaposlenih, da bi u 2013. ostvarilo dobitak od 356.000 dinara, 2014. završilo je s dobitkom od 105.000 dinara. Prošle godine preduzeće je bilo u plusu 369.968,59 dinara.
Na svoja preduzeća i privredne delatnosti prema istraživanju Insajdera crkve plaćaju poreze, a to nalaže i zakon u kom se navodi da crkve i verske zajednice „mogu da obavljaju privrednu ili drugu delatnost na način i u skladu s propisima kojima je uređeno obavljanje tih delatnosti“.
Tako je praktično nemoguće utvrditi i koliko ima istine u brojnim navodima u medijima o eventualnim finansijskim zloupotrebama u okvirima crkve, a nadležne državne institucije neretko prepuštaju da crkva svoje probleme rešava sama. Međutim, s obzirom na to da ne postoji fiksna cena verskih usluga za koje su crkve i verske zajednice oslobođene plaćanja poreza i PDV-a , nemoguće je utvrditi koliki su realni prihodi crkava, uprkos tome što su barem delimično i budžetski korisnici.
Insajder
