Kako se lepo sakrila jedna mala medijska vest.
Naime, 1. jula 2016. godine, novinska agencija Tanjug u 23:46 prenosi vest Večernjih novosti pod naslovom „Vojni sud ukinuo kazne Bandiću i Živaku“. Kako zanimljiv splet okolnosti. Verovatno je Viši vojni (disciplinski, prim. autora) sud zasedao do kasno u noć pa onda lepo doneo odluku tek nešto pre ponoći. Ili je možda ipak neka druga vrsta mahinacije u pitanju.
Nije interesantno jedino to kada je vest puštena (mada se u to vreme obično radi smena u redakcijama i posao preuzima noćna), već i sama sadržina odluke.
„Živak i Bandić su u drugostepenom postupku ukazali na niz propusta u istrazi, kao i na misteriozan nestanak pojedinih dokaza, pre svega audio-zapisa i transkripata razgovora posade i njihovih pretpostavljenih“, kaže dobro obavešteni izvor Večernjih.
Dakle, generali Bandić i Živak uspeli su da dokažu da su samo izvršavali nečija naređenja. Da li ih to abolira? Naravno da ne! Načinili su prekršaj onog momenta kada su prihvatili da slušaju naređenja od osoba koje nisu direktno vezane za lanac komandovanja, a to je ozbiljan prekršaj. Da malo uputim one koji nisu baš upoznati sa tematikom: zahtevi koje su generali dobili, morali su biti prosleđeni na lanac komandovanja, te da se ustanovi ko pokreće akciju, koja jedinica je izvršava, koga izveštavaju i ko je u lancu komandovanja odgovoran. Ukoliko je neko ko nije u tom lancu komande pokušao direktno da im uputi izvršno naređenje, oni su bili dužni da ga NE izvrše i osobu upute na lanac komandovanja, koji je u ovom slučaju bio jasan da jasniji ne može biti. Samo tako se to radi u VS i nikako drugačije.
Zanimljiva je i činjenica koju je Viši vojni disciplinski sud očigledno ustanovio: da su generali govorili istinu kada su stavili primedbe i naveli da nema ključnih dokaza. Kako je moguće da se posle više od godinu dana saznaje da nema pojedinih komunikacijskih zapisa? Kako je moguće da niko do sada to nije primetio? Ili možda jeste ili su namerno uništeni kako bi sva odgovornost bila pripisana dvojici profesionalaca koji su delimično odgovorni za pogibiju svojih kolega i civila koje su oni transportovali?
Čudnim spletom okolnosti isti izvor navodi i sledeće: „Višem vojnom disciplinskom sudu predočena je i činjenica da ključni učesnici u donošenju odluka nisu ni saslušani, ali i da je komisija koja je ispitivala uzroke nesreće bila u sukobu interesa, što je sud u nadležnosti Generalštaba VS ignorisao. Utvrđeno je da bi ove činjenice mogle da bace potpuno novo svetlo na krug potencijalno odgovornih osoba, pa je viši vojni sud prethodnu presudu odbacio i naložio dodatne provere svih okolnosti nesreće“. Dakle, sada je neko utvrdio da nisu svi ni ispitani. Pa kako je i moguće da neko ispita ministra koga je u zaštitu uzeo čovek za koga se zna da je „vrsni“ pravnik? Naravno, mislim na predsednika Vlade RS, samoproglašenog gospodara Vučića. On je već doneo odluku da uvaženi bivši ministar Gašić, poznatiji po svom hipstersko-džukačkom nadimku Bata, nije kriv i da ga on ni za živu glavu neće dati u ruke mrskog sudskog sistema. Pa kako je moguće onda i ispitati takvog čoveka?
Lako! Vojni sud izda nalog Vojnoj policiji da privede na saslušanje civilno lice koje obavlja dužnost ministra, Bratislava Gašića poznatog pod nadimkom Bata, i on bude stražarno sproveden pred Vojni disciplinski sud. Ali za to, gospodo u mundirima, treba imati herca. I to takvog herca kao što je imao major Omer Mehić, pa uraditi svoj posao do kraja ili dati svoj život pokušavajući. Naravno, ovde su očigledno neki mundiri sa mnogo čvaraka na ramenima odlučili da je lepše biti u blizini izlaznog dela jednog čoveka i tu lepo dočekati možda još neki čvarak i biti postavljen na neku bolju poziciju.
Zato se, dragi moji sugrađani, nemojte začuditi ako sutra pročitate u novinama da je za pad HT – 48 (MI 17) bio odgovoran lično i personalno major Omer Mehić. Nemojte se začuditi, jer – mrtva usta ne govore.
Srećan nam mrak građanke i građani!
Đorđe Nakić, Šef kabineta Predsednika NOVE stranke
