Ko nas to i dalje laže i folira?

1
366

ŠTUTGART  Foliranti u Upravi za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu  opet nasamarili rasejanje. Već nekoliko godina za redom, država Srbija, ranije preko dokazano nepotrebnog, parazitskog Ministarstva za dijasporu u kojem su se bili uhlebili jurišnici Vuka Draškovića i njegovog SPO, a danas Uprava za saradnju sa dijasporom u Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, dodeljuju  značajne sume novca kojima bi trebalo da se “doprinese očuvanju i jačanju veza matice i dijaspore”.

Mnogi  Srbi u dijaspori su ubeđeni, da su za dodelu novca nekim  udruženjima, klubovima, pojedincima, verovatno i ličnim prijateljima nadležnih u Komisiji za dodelu sufinansiranja bili (ili su tu sada neki novoimenovani) ljudi i žene, koji o situaciji u rasejanju, aktivnostima i značaju onih kojima se daju pare, nisu imali, a ni danas nemaju, nimalo pojma! S pravom se postavlja pitanje, po kojim kriterijumima se novac uopšte dodeljuje kada ti koji odlučuju o dijaspori malo ili ništa ne znaju o Srbima izvan regiona?

Pare poreskih platiša Srbije su, na primer, davane i kapom i šapom, posebno često nekakvim imaginarnim organizacijama i udruženjima- dobrim delom u Srbiji. Za dosta njih dijaspora niti je ikada nešto čula niti su ti „srećni dobitnici  novca” osiromašenog srpskog naroda, ikada za dijasporu učinili nešto korisno. Postojala je, ali i dans postoji još veća sumnja, da su neka toboža udruženja za saradnju sa rasejanjem, u Srbiji osnovana samo da bi se preko sopstvenih veza sa Komisijom za dodelu dotacija, isčupale pare potrebne osnivačima i šefovima tih udruženja. 

Pouzdano znamo da su ljudi iz dijaspore  baš zbog mnogih muvačina, bespotrebnih, skupih putovanja po svetu „od Aljaske do Australije“ i trošenja para na razne bahanalije službenika Ministarstva za dijasporu, zahtevali da se to Ministarstvo zatvori, a ogranak „Dijaspora“ priključi Ministarstvu spoljnih poslova.

Razlog zašto baš Ministarstvo spoljnih poslova je bio i više nego jasan-  ono je imalo u rasejanju svoje „ekspoziture“ u vidu ambasada i brojnih konzulata, čiji su službenici bili najbolje informisani  o Srbima van matice. Znali su konzularni službenici to bolje od svih uobraženih tipova u nekadašnjem Ministarstvu, kao npr. i od jednog od njih, podnadulog od alkohola, koji je iz Ministarstva prešao u Upravu za dijasporu. 

Cilj da se Ministarstvo zatvori je bio da se izbegnu nepotrebna skupa putovanja, dnevnice i hotelski računi, često falšare, jer su „ putnici“ odsedali kod rodbine ili prijatelja uz molbu istima, da im se obezbede proforma računi kako bi nepostojeće hotelske troškove naplatili od države.

Osnivanjem Uprave trebala je da prestane svaka vrsta muvanja, pre svega kod dodela donacija za  tematski propisane projekte. Ali, kako ono beše u nas Srba –verovanje ludom radovanje! Muvanja, posebno bacanjem novca u čeljust čak možda samo na papiru postojećih udruženja u Srbiji je postalo još žešće. Ko je imao priliku da na internetu pogleda Odluku Ministarstva spoljnih poslova, odeljka Uprava za dijasporu od 19.6.2019. znaće o čemu je reč. 

Odluka o sufinansiranju / Foto: printscreen

Od ukupno  414 odobrenih projekata, od kojih, po mišljenju stručnjaka, polovina  taj naziv „projekat“ ne zaslužuje, 172 projekta društava, udruženja ili institucija, od osnivača često nazvanih nekim nestvarnim imenima, ili oko 42% njih, su registrovani- ako su uopšte registrovani- u Srbiji, ne u inostranstvu!  Znači, Srbija koja bi trebalo da finansijski pomaže „Očuvanje i jačanje veze matične države i dijaspore“ pomaže udruženja koja sa rasejanjem najčešće nemaju ama baš nikakve veze! Ako je to primarni cilj Uprave, onda, malopoštovane ćate u Ministarstvu, promenite naziv tog vašeg konkursa!

Ko je kaznio sebe čitanjem i analiziranjem obe odluke Ministarstva o dodeli dotacija po sistemu „kante za zalivanje cveća“ po Srbiji, mogao je da vidi često bizarna imena kao „Art fudbal Srbija“ , „Internat. konsalting grupa Beograd“, „Klett društvo za razvoj obrazovanja“ –verovatno su oni pri nemačkom izdavaču Klett koji zarađuje na srpskom tržištu izdavanjem školskih udžbenika. Tu je i neki „Singi art“, „Ragbi 13 federacija“, pa čak i „Društvo novinara UNS“. Najveći broj dobitnika narodnog novca je iz Beograda. Ne znamo da li se kod društva „Ljubičasti element“ koje želi „Ljubičastu Srbiju“ radi o udruženju gej populacije, kao ni to, koje „heroje“ predstavlja društvo  „Moj heroj“ kao i ko je i kada ga osnovao –ali je ono dobilo najveću donaciju od 950.000 dinara ili oko 7.500 €! Ali, čuj, čuj, pare su dobili i nekakvi „Čuvari hristovog groba“ u Beogradu, iako znamo gde je Hristov grob- u BG sigurno nije. 

Iz brojnih razgovora sa ljudima u Štutgartu čuli smo sumnju da je možda i poitika u pitanju, kada se donose odluke o sufinansiranju brojnih, tobožih „projekata“ prijavljenih i sufsufinansianih za potrebe društava u Srbiji. Ne bi nas, poznajući stranačko zapošljavanje, pravnu nedodirljivost stranačkih kolovođa i sl. čudilo da je i u dodele donacija politika upetljala svoje prste. Ko bi to bio- Draškovićevci koji su listom iz bivšeg Ministarstva za dijasporu primljeni u Upravu za dijasporu u kući koju predvodi SPS-ovac Ivica Dačić, ili esesenovci Aleksandra Vučića kojih ima svuda? Ne znamo i ne želimo da spekulišemo –ali je u zemlji čuda -Srbiji zaista sve moguće!

Mnoge pare su upućene i nekim mini organizacijama u rasejanju kao npr. u Italiji, gde je u odnosu na Nemačku u kojoj živi između 400 i 600.000 Srba, samo tridesetak hiljda naših. Tamo je sufinasirano 12  projekata. U Nemačku, u državu iz koje iseljeništvo godišnje svojima šalje bar 1 milijardu evra koji se, da bi rodbina preživela i ovu današćnju vladu, stalno menjaju u malovredni dinar, stižu pare srpskog naroda kao subvencija za samo 5 projekta!  Čak i za jedno društvo koje ni posle 20 godina od raspada Jugoslavije nije promenilo svoje ime. Ono se i danas zove Jugoslovensko-nemačko udruženje Hilden! Znači Srbija baca pare i na nekakve Jugoslovene koji ne žele da se njihovo društvo zove po imenu države koja im poklanja oko 2500 evra!  Za šta će se koristiti te pare, možda da bi i dalje širili ideju jugoslovenstva? 

Drugim, srpskim udruženjima, verovatno jer je trebala gomila para za muvatore u Srbiji, ni ovog puta nije dodeljeno ništa!  Kao npr. ni prvom Društvu inženjera i tehničara „Nikola Tesla“ osnovanom van matice pre 14 godina. Društvo okuplja poznate ljude nauke i tehnike koji žive u Nemačkoj. Cilj rada udruženja je da se Nemcima i oko 150.000 Srba u pokrajini Baden-Virtemberg, predstave najznačajniji srpski naučnici i pronalazači. 

Na do sada 8 izuzetno dobro posećenih Akademija, održanih uglavnom u svečanoj sali Skupštine grada Štutgarta, kroz predavanja su prikazani život, rad i epohalna dostignuća naših zemljaka. Svake godine se s jeseni održavaju pomenute akademije. Navedimo samo neke:  Akademija o Nikoli Tesli, zatim o Milutinu Milankoviću, Ruđeru Boškoviću, Pavlu Saviću, Milevi Marić-Ajnštajn, Miki Petroviću Alasu itd. 

Za svaku akademiju su napravljeni i brojnim posetiocima Nemcima i Srbima prikazani o svakom pomenutom naučniku prigodni 25-to minutni filmovi na nemačkom, a za učenike Dopunskih škola i na srpskom jeziku kako bi se i mladi Srbi treće i četvrte generacije upoznali sa slavnim naučnicima. Sve to se radilo upravo u cilju zbližavanja mladih sa zemljom porekla njihovih roditelja. Film o Milevi Marić- Ajnštajn  je prikazan i u Rektoratu Beogradskog univerziteta na jednom stručnom skupu a prikazali su ga u redovnim programima TV Vojvodine i RTS.

Ovogodišnja Akademija zbog nedostatka dovoljnih sredstava za izradu filma, zakupa ekskluzivne sale i tehnike itd. neće biti održana. Planirana tema je bila o Vuku Stefanoviću Karadžiću, koja je posebno interesantna za srpsku mladež, ali i zbog kontakata Vuka sa Geteom i za Nemce. 

Za dolazeću godinu već je bila planirana Akademija o velikom srpskom naučniku Josifu Pančiću.  Nažalost, pare su otišle za neke druge, po nama sulude projekte, jer su tako odlučili moćnici u Komisiji uprave,  –bez da su se, npr. kod generalnog konzula Srbije iole raspitali o važnosti delovanja društva „Nikola Tesla“ i na Nemce ali i radu na jačanju veza matice sa srpskim rasejanjem u pokrajini Baden-Virtemberg. Zaista, prava srpska muvačina!

Možda je jedan naš sagovornik u Štutgartu u pravu kada nam reče –ko im je kriv, trebali su masovno, ili bar oni iz uprave društva „Nikola Tesla“ da se učlane u SPS, ili još bolje, u Vučićev SNS. Onda sa dodelom  donacije sigurno ne bi bilo problema. Lupi čovek –i ostade živ! Ko zna, možda je ipak rekao istinu?


Predrag Rakočević

1 KOMENTAR

  1. Baš tako. Potpisujem svaku vašu reč. Dijasprom je uvek manipulisano, muvano, laži na svakom koraku, vidim i kod dodela donacija za projekte. Možda je zaista trebalo da se ljudi iz tog udruženja koje se buni za novce pripoje Vučiću i njegovj stranci. Umesto da se bavite naukom i industijom trebali ste da u Njemačkoj otvorite podružnicu Srpske nazadne stranke. Onda bi para bilo i da preteknu. Neka uprava tog društva razmisli o mom predlogu. Licencu za predlog ne tražim.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime