Ko se plaši izložbe

0
2196

kosovo-staro-gracko-zeteoci-ubistvo-srbi-godisnjica

Mia David, direktor Kulturnog centra u Beogradu, reklo bi se, razložno piše. Sve bi moglo biti onako kako ona kaže, da ne postoji sumnja da se slične izložbe prave samo u propagandne svrhe; optuživanja Srba za zločine nad Šiptarima. Zamislimo izložbu koju bi Srbi pripremili o monstruoznim šiptarskim zločinima. Na primer, o vađenju vitalnih organa srpskim zarobljenicima i otetim Srbima i Srpkinjama. Da li bi Mia pristala da takva izložba osvane u Kulturnom centru? A tek, da li iko može da zamisli da takva izložba bude postavljena u Prištini!

Naravno, da se razumemo, zločin je zločin, i svaki zločin trebalo bi osuditi. Ali neistina je da su Srbi činili ratne zločine, a do to nisu činili kosovski Albanci. Stvari stoje drugačije, brojni šiptarski zločini jednostavno se guraju u zaborav. U tome, izgleda, svesno učestvuju i vlasti Srbije i srpsko Tužilaštvo za ratne zločine, jer su potpuno zaćutali o užasnim zločinima koje su Šiptari počinili tokom rata i nakon okupacije KiM od strane NATO agresora.

Same sestre Bogujevci kažu da su došle da „Beogradu ispričaju istinu o Kosovu„. Jahona Bogujevci tome dodaje:

Uvek smo želeli da ispričamo istinu o onome što se zaista dogodilo. Mnogo je porodica na Kosovu koje su doživele isto što i mi. Želeli smo da ispričamo ne samo ljudima u Beogradu, već i celom svetu šta se dogodilo u ratu na Kosovu i onome šta se dogodilo našoj porodici.“

Pa dobro, hajdemo da vidimo šta se dogodilo na Kosmetu. Kome je neprijatelj okupirao zemlju? Dvesta hiljada Srba čeka na red da svetu ispriča svoju priču, ali takvu priču niko ne želi da čuje. Izgleda ni „humana“ Mia nema mnogo razumevanja za srpska stradanja. Neshavtljivo, zar nikoga u Srbiji ne zanima srpska patnja, srpski izvađeni organi; oteti Srbi koje ni Srbija, ni „prijateljski“ NATO, nisu hteli da zaštite (hiljade Srba stradalo je na razne načine nakon okupacije Kosova i Metohije).

Da Vas podsetimo:  Javni izvršitelji i dalje za vratom

Šta ćemo sa pobijenom srpskom decom? Zar toga nije bilo, zar smo to zaboravili? Ili ćemo pokazati empatiju samo prema jednoj strani i tražiti istinu na istoj toj strani? Istina ne sme da bude jednostrana. Jednostana istina je isto što i nepravda. A nepravda nije ništa drugo nego zločin. Može li se pomirenje zasnovati na nepravdi? Naravno da ne. Prema tome, Mia, izložbe se niko ne plaši, ali je ono što se tamo jednostrano pokazuje, u stvari, sredstvo za plašenje. I to ne zato što se tu prikazuje stradanje albanske porodice Bogujevci, već zato što time neko pokušava da izbriše sećanja na slična ili još gora stradanja na hiljade srpskih porodica na Kosmetu.

M. Šurlan


Mia David: Ko se plaši izložbe o zločinu?

miaIzložba “Bogujevci – vizuelna istorija, omaž svim porodicama i žrtvama rata” umetnički je projekat Fatosa, Jehone i Sarande Bogujevci koji su kao deca preživeli masakr u Podujevu. Kao i mnogi drugi umetnički projekti, ona ima politički kontekst. Ali ispred svega to je priča o ličnoj tragediji.

Zašto je onda ovo projekat visokog rizika? Zašto ne možemo da imamo empatiju za patnju drugoga bez postavljanja pitanja o nacionalnosti? Tek tako, empatiju za čoveka. Zašto imamo potrebu da stavimo teg na drugu stranu da izjednačimo?

Činjenica da ovu izložbu planiramo već dve godine govori da nešto nije u redu. Jer zašto bi inače stalno imali osećaj da nije trenutak? Odgovor je jednostavan. Zato što nije. I nikada neće biti. Dok ne počnemo da govorimo. I da se slušamo. Svaki građanin ima pravo da zna i drugu stranu. Istina, bar u ovom slučaju, ni po čemu nije sporna. Desio se zločin nad albanskom porodicom na Kosovu. Zločin je počinio čovek sa imenom i prezimenom, suđeno mu je u Srbiji i osuđen je. Zašto je onda ovo pipava tema? Kako može bilo kakva slojevitost i kompleksnost istorije, i političke i socijalne, da bude važnija od ljudskih života? I ko je taj ko ima pravo to da odluči?

Da Vas podsetimo:  Bečej najtransparentnija opština, Jagodina najlošije ocenjena

Kultura nije zabava. Kutura nisu samo lepe slike, koncerti i filmovi. Kultura je set vrednosti kojima se gradi nacionalni identitet. Od toga šta je kulturna strategija zavisi kakva zemlja i kakvi ljudi želimo da budemo. Najvažnija uloga kulture je da postavlja pitanja. Da sagledava stvari iz različitih uglova i preispituje. Sve. Da bismo mogli da nastavimo život moramo naučiti da slušamo jedni druge. Moramo otvoriti dijalog i koliko god imali različite istine i stavove moramo naći snagu da čujemo jedni druge. Čak i kada je rezultat razgovora da se ne slažemo.

Izložba “Bogujevci – vizuelna istorija” ne sme biti sporna. Ona je umetnički projekat inspirisan ličnom tragedijom. Ono što se desilo je zločin, a osećanje mora biti empatija. Činjenica da je porodica Bogujevci spremna da posle svega štu su preživeli, dođe u Beograd, pogleda nas u oči, sedne i razgovara sa nama najbolje govori o tome da nije čitav narod kriv.

Ova izložba je mogla da se desi u Centru za kulturnu dekonatminaciju ili u Reksu, u prostorima očekivanim za ovakav projekat. Ali upravo zato je bilo važno da se ne desi tamo. Važno je da se desi u zvaničnoj instituciji, da kao društvo pokažemo da smo spremni na dijalog. Jer ni jedna politika nije važnija od ljudskih života.

Autorka je v.d. direktora Kulturnog centra Beograda

(Otvaranje izložba “Bogujevci – vizuelna istorija, omaž svim porodicama i žrtvama rata” planirano je za 18. 12. u 18 sati u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda; izložbu su podržali ambasada Švajcarske u Beogradu, Hartefakt fond i Fond za otvoreno društvo)

RSE

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime