Besramno ćutanje pojedinaca dovelo je Srbiju u patološko stanje kolektivnog straha da se progovori o bilo čemu što su, inače, normalni i pristojni građani dužni da govore. Tako je stvorena idealna situacija za nakaradnu naprednjačku vlast da bukvalno rade šta hoće. Po sistemu kad se vi ne bunite na sve ovo, a vidite i osećate koliko vas krademo, varamo i ponižavamo svakog dana, onda ćemo biti još žešći i besprizorniji. I tako i vladaju. Bez straha i ikakve odgovornosti. Jer ćutanje je praktično razorilo Srbiju. Dovelo je do dna koje kao da nema kraj.
Ćutanje je mnogo zaraznije i opasnije od trenutne korone. Ostavlja dalekosežnije posledice. Ovi prostori svašta pamte, pa i pojavu ratnih i antiratnih profitera koji su se obogatili na narodnoj muci. Ali ne pamte ovoliki broj profitera ćutologa koji svoji ćutanjem obezbeđuju sebi na dnevnom nivou svoje pravo da ništa ne znaju i ne čuju, kako bi sačuvali i odbranili sopstvene životne privilegije stečene pre svega ćutanjem.
Ovo nikada nije bilo, reći će vam svako koga sretnete, pre nego što otpočne privatnu žalopojku o stanju u državi i ponašanju bestijalne naprednjačke klike. Ali o tim, sasvim jasnim i proverenim činjenicama, neće progovoriti javno po cenu svega. Gledaće i trpeti beskrajno. Ćutolozi praktično svojim ćutanjem podržavaju ovakvu vlast, iako šapatom tvrde kako su protiv nje. Ne zna se ko je zapravo odgovorniji za nesnošljivo stanje u državi – ćutolozi ili vlast. Jer jedni bez drugih ne mogu da funkcionišu. Vlast se hrani i jača njihovim strahom, oni svojim ćutanjem štite sebe i sve čine da ova vlast deluje nesmenjivo.
Jedino čega se plaše i jedni i drugi je Pobuna. Teško je utvrditi ko više. Ćutologe svaka, makar i pojedinačna Pobuna strašno iritira i podseća ih na to šta su i ko su i koliko je neprihvatljivo i štetno njihovo ponašanje. Došlo je dotle da im čak i naslov knjige koja sadrži Pobunu strašno smeta i stavljaju je na ignor, kao i sve ostalo.
S druge strane, naprednjačka vlast je u hroničnoj panici od svake i najmanje Pobune, jer znaju da to može biti okidač koji vrlo brzo njih od neprikosnovenih vlastodržaca može pretvoriti u skroz nebitne likove, što su inače i bili celog svog života. Da ne govorimo o mogućnosti preispitivanja i oduzimanja svega onog što su nelegalno stekli i opljačkali od sopstvenog naroda. A toga ima napretek, znaju svi.
Zato u Srbiji nije problem što se predsednik Vučić identifikuje sa nekim Vučićevićem i njemu sličnim, govoreći istim jezikom, iste stvari. Jer, Vučićević je eksponent i sluga svake vlasti. Bio i ostao. Pronađeš nekog sa dna kace i on te bez pogovora služi i bruka. Mnogo je veći problem, a i o tome se na čudesan način ćuti, što je specijalni izaslanik predsednika Vučića niko drugi do Veran Matić. Bivša medijska ikona koja je i posle neskrivenog i besprizornog slugeraja prema Vučiću i naprednjacima, za razliku od Vučićevića i dalje potpuno nedodirljiv. O tome se kao i o svemu bitnom u srpskoj javnosti ćuti. A pitanje je vrlo jednostavno – kako možeš da budeš specijalni izaslanik dokazanom ubici medija? Zar te nimalo nije sramota da služiš čoveku koji je komplet razorio Srbiju, a medije najviše? One medije koje si gotovo do juče zdušno branio upravo od takvih.
Ta i slična pitanja nećete nigde moći da čujete, jer ih prekriva prećutni dogovor o ćutanju koji potpuno isključuje postojanje javnosti. Čak i na uslovno slobodnim društvenim mrežama. Veran Matić nije nažalost jedini. Mnogo je takvih koji su deklarativno protiv ove vlasti, a suštinski ih podržavaju i služe, strašnije i opasnije od svakog stranačkog bota. To su oni koji se stalno pozivaju na nekakvu lažnu objektivnost zaogrnutu u veoma spornu profesionalnost, osuđujući svaku vrstu nasilja, istovremeno izjednačavajući cepanje sakoa Marjanu Rističeviću sa šest metaka u leđa Oliveru Ivanoviću. Ćutanje, ali i licemerno nesvrstavanje ni na jednu stranu je praktično direktno svrstavanje uz ovakvu vlast. I zato čitava situacija u Srbiji deluje beznadežno. Kao da nema izlaza iz ćorbudžaka u koji su nas doveli nedemokratska vlast i deklarativno demokratski nastrojeni ćutolozi. Pa se posle čudimo kako je moguće da Senat Univerziteta u Beogradu deluje i ponaša se kao glavni odbor SNS, a ministarstvo kulture i Krizni štab bazde na primitivizam, besčašće i nepotizam.
Pobuna je vakcina i za jedne i za druge. Besplatna i delotvorna. Zato od Pobune i beže kao đavo od krsta. Jer jedino ih iskrena i nedvosmislena Pobuna isključuje i briše trajno. Kao oblik ponašanja, kao neizgovoreni stav. Posebno što nas neće zle vlasti osloboditi ni američka konjica, ni ruski kozaci, ni kineski komunistički mandarini. Još manje evrofanatici iz bilo koje zemlje članice EU. Neće čak ni crkva, ni svevišnji Bog. To moramo uraditi mi sami. Ćutanje je već nanelo dovoljno štete i potpuno je pase.
Vreme je za Pobunu!
Srđan Škoro
Izvor: Direktno.rs
Pobuna?? Ne talasaj doslo je do usta…..udavicemo se u sopstvenoj muci i jadu. MOZDA JE BOLJE DA NAROD KOLO VODI….i to kada su nastrani ljudi postali nazovi primer i vode i slikaju ,,globalnu buducnost zapadne civilizacije,, odnosno vode nas u propast.