Na Novom Zelandu izvršen je stravičan zločin. 49 nevinih ljudi je stradalo od strane jedne poremećene osobe, ili što je još verovatnije kada se u obzir uzmu okolnosti, jednog Mandžurijskog kandidata.. Naoružane mržnjom i mecima.
Verovatno da bi taj zločin ostao manje više nezapažen, ili bar ne toliko zanimljiv kod nas, da manijak koji je pobio ljude nije čitav događaj uživo prenosio i pri tom slušao, ni manje ni više nego „srpsku“ muziku.
Reč je o pesmi posvećenoj Radovanu Karadžiću, popularnoj tokom devedesetih godina dok su Srbi vodili OSLOBODILAČKI rat od strane muslimana, i to ne samo bosanskih već i islamističkih terorista sa čitavog Bliskog istoka. Dakle u vreme kada je Bosna i Hercegovina bila poligon za vežbu Al Kaide, ISILA, ISISA i ostalih terorističkih organizacija, a kada je Karadžić bio simbol slobode srpskog naroda u Bosni i Hercegovini. Ali i pored brojnih pesama iz čitavog sveta koje često i bez razloga spevavaju antiislamističku muziku, Brenton Tarant je ničim izazvan, odabrao da od svega sebi razumljivog na maternjem jeziku sluša baš muziku koju izvođači pevaju na srpskom jeziku.
Režimski i prozapadni mediji u Srbiji odmah su ovoj njegovoj „omiljenoj i inspirativnoj“ numeri dodali i prefiks „srpska narodna muzika“. Interesantno je da ovi prozapadni mediji baš i ne mirišu izvođače takve vrste muzike, ali je kroz članke o Tarantu i muzičkom ukusu ispalo da čitav srpski narod umesto himne peva pesme posvećene Karadžiću, a ako se nastavi ovim tempom još malo će nas kroz zapadni svet pratiti epitet ljudi koji je i u crkvi sluša i umesto da se molimo mi slavimo muslimanske žrtve.
Ali nije ni tu kraj, ovaj događaj je samo dao zalet antisrpskoj propagandi, kojom će opravdati zapadne, ali i sve ostale zločine počinjene nad nama, a vrlo verovatno i neke buduće koji nam se po svemu sudeći spremaju.
Da je Mandžurijskom kandidatu bilo malo dodati srpske muzike, dokazuje i to da su mu u gepeku pronašli čitav arsenal oružja ispisan srpskom ćirilicom i to imenima srpskih srednjovekovnih junaka.
Kaže jedan moj prijatelj da je zločin počinjen na Novom Zelandu, ujedno i nastavak mrežnog rata protiv Srba. Zašto nas ne ostave na miru?
Sećate se Brejvika, masovnog ubice iz Norveške, po prozapadnim medijima i on je bio inspirisan Srbima. Njemu nije baš kao Trantu zapao za oko Obilić, već Ulemek. Pojedini mediji su pisali kako su se oni tobože i viđali i dopisivali, posle toga, dovoljno je samo pustiti mašti na volju i zaključiti ko je tu umešao prste.
U napadu na francuski list „Šarli Ebdo“, kada su zbog Muhamedove karikature muslimani pobili 12 članova redakcije, Srbe niko nije mogao ni u kakav kontekst da stavi. Ali kad se hoće sve se može. Oružje koje je upotrebljeno u ovom činu došlo je iz Srbije, doduše verovatnije iz BiH, ali ako Srbi treba da budu negativci cela Bosna će biti srpska. Očas posla strani mediji od ozloglašenog muslimanskog ubice naprave Srbina, ali i od pobožnog Srbina domaćina , uglednog muslimana.
Da normalan ne poveruje, a budala u sve veruje. Šteta samo što su normalni u manjini , velikoj manjini.
Čudno je da se ovakve stvari dešavaju baš u vrlo kritičnim trenucima za našu zemlju. Što bi se reklo u odlučujućim, bar što se tiče Kosova i Metohije, naše južne pokrajine. Ma koliko sve nabrojano delovalo kao pojedinačna sitnica i puka slučajnost, u ovakvim slučajevima ništa nije slučajno. Posebno kada je reč o programiranim i iskorišćenim likovima poput ovog najnovijeg „mandžurijskog kandidata“, koji je ujedno i sve i ništa, i komunista i anarhista i desničar (nikakve veze s vezom nema) i rasista i ekofašista i antirasista…
Sve u svemu iza ovog zločinačkog brda od naslaganih nedužnih ljudi, nešto se teško sprema upravo nama – Srbima, takođe velikoj žrtvi u ovom bezumnom zločinu.
Ima iza ovog ludačkog pira još nekih zanimljivih stavki da se razmotre,čitava jama bez dna puna židovskog, američkog i NATO-ovskog licemerja.
U Jemenu se bar jednom mesečno „greškom“ bombarduje civilno stanovništvo, pa nekad su to bolnice, škole, pijace, a nekad sa lica zemlje nestane čitava svadba, ponekad mlekara sa svim radnicima, a nekad to bude i rudnik. Ništa manje ljudi „greškom“ Amerike i njenih zapadnih demokratskih saveznika nije na isti način pobilo na hiljade ljudi u Siriji, Libiji, Pakistanu, Avganistanu, Iraku….To su milionske žrtve, ljudi koji nisu hteli rat, nisu hteli zapadnu demokratiju, nisu hteli njihov nakaradni sistem vrednosti, lažni moral.
Upravo te milionske žrtve, takođe muslimane, niko ne žali i tu grešku niko ne naziva zločincem, već kolateralnom štetom!
Nije mi namera da branim psihotičnog novozelandskog mandžurijskog kandidata ili da njegov zločin umanjujem, ali koja je razlika između džamije u Siriji, pogrešno bombardovane( i to ne jedne) a gde je stradalo na desetine ljudi od ove jučerašnje sa Novog Zelanda?
Na žalost to neće uzeti u razmatranje oni koji bi trebalo da se bave time. Neće smeti da se zapitaju ko je taj svetski ubica koji svaki dan ubije na desetine nedužnih građana u celom svetu zavodeći demokratiju, nego će se dohvatiti onog što im je servirano, nas malih, dežurne žrtve za svako zlo, bez snage ali i volje da se odbranimo.
Za Korene
Vesna Veizović
