Kojom linijom ide podela u DS-u

Tadićevci i đilasovci

0
1081

Izbori za predsednika najjače opozicione stranke pretvorili su se u rat između dvojice kandidata i već sada je jasno da će onaj koji izgubi praviti novu stranku. Dok su ovi iz suprotnog tabora odahnuli kada je Boris Tadić izabran za člana Predsedništva Partije ervopskih socijalista, on je poručio da će na izborima u DS pobediti Đilasa, kao što je uvek pobeđivao kada je delovalo nemoguće – „Izgubio sam na predsedničkim izborima samo poslednji put kada je delovalo da imam sigurnu pobedu“.

Stranački odbori u Republici predlažu jednog od ove dvojice kandidata i obe strane manipulišu s ciframa. U jednom trenutku pojavila se vest da je Tadić dobio podršku 45 odbora,  a Đilas samo jednog, da bi u sledećem trenutku stigla vest da gradonačelnik vodi 100 prema jedan.

Predsednik Organizacionog odbora i predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić rekao je da će se ukupan broj delegata znati kada se napravi presek 15. oktobra, jer je promenljiv faktor broj članova DS sa plaćenom članarinom, ali u svakom slučaju maksimalan broj delegata biće između 3.100 i 3.200.

Ovde se postavlja pitanje šta će upšte glasanje kad će se već iz toga ko je koga predložio znati ko je pobedio? Zoran Živković, nekadašnji zamenik predsednika DS, koji je izrazio želju da se kandiduje za predsednika stranke, upozorava da se pravila za učešće na izborima još i ne znaju. Statut kaže da se postupak sprovođenja izbora uređuje poslovnikom i pravilnikom za izbore. U poslovniku piše da se to uređuje statutom i pravilnikom. A pravilnik ne postoji.. Živković kaže da je u njegovo vrme, Organizacioni odbor, koji je formiran da odredi propozicije za kandidaturu, služio da okiti salu i odabere hor za himnu.

Potpuno neočekivano u kandidata za predsednika promovisao se i nepoznati Branimir Kuzmanović , predsednik beogradske opštine Vračar. Za njim je odmah krenula glasina da je Tadićev trojanski konj koji navodno treba da odvuče koji glas od Đilasa.

Da Vas podsetimo:  Nema više „dva oka u glavi“

Jedan će se srozati na nivo LDP

Dok se isčekuje izborna skupština Demokratske stranke, svakim danom je jasnija podela na tadićevce i đilasovce. Predsednik DS biće izabran 10. novembra na Izbornoj skupštini stranke, a glasanje za lidera i druge stranačke funkcije demokrata obavljaće se po delegatskom sistemu, što je odlučeno na sednici Glavnog odbora 8. septembra.

Ulog je veliki, pobednici će dobiti rukovodeća mesta u stranačkim odborima dok će većina gubitnika ostati u zapećku stranke. Tako je do sada bilo u svim stranačkim podelama, ne samo u DS-u. Pored toga, ova podela na tadićevce i đilasovce ima sve izglede da prevaziđe predizbornu kampanju. Teško je zamisliti da će se ključni ljudi i jednog i drugog kandidata prikloniti onom suparničkom predsedniku, tako da se senka podele i rascepa DS-a opet nadvila nad ovom strankom.

Tako je bilo i kada je Tadić postao lider DS. Njegov protivkandidat Čedomir Jovanović je prvo napravio liberalno-demokratsku frakciju unutar DS-a da bi se posle poraza na stranačkim izborima izdvojio iz stranke i formirao LDP.

I Đilas i Tadić su odabrali svoje timove ali i kandidate za potpredsednike. Kako je list Danas preneo, Tadićevi kandidati za potpredsednika su Dragan Šutanovac (region Beograda), Goran Ćirić (region juga Srbije), Bojan Pajtić (Vojvodina) i Jovan Marković (centralna Srbija). Lider demokrata ima nedoumicu još samo oko „ženskog“ kandidata, a favoriti su mu Gordana Matković i Ljiljana Lučić.

Iz ovog izbora vidi se da je predsednik demokrata odlučio da se odrekne svih onih koje većina u stranci smatra odgovornim za loš izborni rezultat, kao što su Miodrag Đidić (Kruševac), Mića Marković (Valjevo) i Boško Ristić (Niš). Aktuelni potpredsednik Dušan Petrović je navodno sam odlučio da se ne kandiduje. Od „starih“ kadrova tu su ostali samo Šutanovac koga u vrhu DS smatraju Tadićevim adutom ne samo za Beograd, već i za šire članstvo i Bojan Pajtić, koji se tu očigledno našao „greškom“.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

Đilas je u svoje potpredsednike uvrstio Dejana Nikolića (iz Sokobanje, za jug Srbije), Vesnu Martinović (iz Pančeva, kao ženski kandidat). Nakon što je Aleksandar Šapić odustao od kandidovanja za region Beograda, prema pisanju Danasa, Đilas pokušava da nagovori Ružicu Đinđić da se uključi u trku za potpredsedničko mesto.  Ali zanimljivo je da je Đilas predložio dva kandidata koje je predložio i Tadić. To su Bojan Pajtić, aktuelni vojvođanski premijer i Jovan Marković, bivši gradonačelnik Užica.

Iako se za Jovana Markovića još ne zna čiju je stranu zauzeo, što se tiče Bojana Pajtića, to je sasvim jasno. On je otvoreno podržao Dragana Đilasa. Kako je Đilas objasnio skup u Kragujevcu nije predstavljao njegovu kandidaturu već je on na njemu predstavio program za oporavak i dalji razvoj stranke. Ipak, samim prisustvom na njemu podršku je Đilasu dalo oko 120 predsednika gradskih i opštinskih odbora DS iz Srbije.

Prisustvovali su i član GO i potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, bivši gradonačelnici Niša i Smedereva Miloš Simonović i Predrag Umićević, funkcioneri Oliver Dulić, Borislav Stefanović, Milica Delević, Milan Marković, genetičar Miodrag Stojković, Božidar Đelić, Aleksandar Šapić.

Na skupu u Kragujevcu (dok je Tadić bio u Briselu),  za koji se može reći da je bio nezvanična kandidatura Đilasa za predsednika stranke, glavnu podršku je dobio upravo od Pajtića.

Pajtić je na tom skupu rekao da je važno da se DS u narednih šest meseci do godinu dana profiliše kao najsnažnija politička partija u zemlji.

„To je važno i zbog toga što nema dobre vlade bez dobre opozicije, to je važno i zbog toga što su program DS pihvatile i stranke koje su danas na vlasti i sprovode program za koji se mi zalažemo od 1990. godine“, naveo je Pajtić.

Da Vas podsetimo:  NATO i (ne)kritičko mišljenje

Podršku Đilasu je da i član Predsedništva DS Božidar Đelić. On je rekao da Đilasa podržavaju, ne samo gradski odbori Beograda i Vojvodine, već i Šumadije, Zapadne i Istočne Srbije.

Na skupu demokrata u Kragujevcu prisustvovali su i predstavnici 55 odbora južno od Beograda, 15 beogradskih i svi vojvođanski.

Otac i sin na suprotstavljenim stranama

Inače, kako se priča, i sam Organizacioni odbor za stranačke izbore, sastavljen od 9 članova, podeljen je na dve struje.  Tadić ima pet svojih članova – Miodrag Rakić (njegov dugogodišnji najbliži saradnik) Marko Đurišić (predsednik Izvršnog odbora), Jasenko Lazović (član IO), Boris Ranković (narodni poslanik) i Tamara Tripić (sekretarka DS i poslanica). Đilasov tabor u Organizacionom odboru su Dušan Elezović (predsednik Pokrajinskog odbora), Milan Popović (član IO), Danilo Bašić (bivši predsednik opštine Palilula) i Darija Šain (načelnica Južnobačkog okruga).

Podela na tadićevce i đilasovce svoj vrhunac dostigla je u porodici Božović. Dok je Dragoslav Zeka Božović,  poslanik DS-a i direktor Sportsko-rekretivnog centra TAŠ, ostao uz svog kuma Borisa Tadića, njegov sin Balša Božović, predsednik omladine DS-a, ne samo da je stao uz Đilasa nego je postao i njegov šef izbornog štaba. Stariji Božović je i potvrdio da je lojalan kumu, dok je za sina Balšu rekao da samostalno odlučuje u skladu sa svojim stavovima o politici i životu. Međutim, Božovići su možda samo mudri pa su se rasporedili tako da budu na dobitku ko god da pobedi na stranačkim izborima.

Antigona Laketić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime