Kolevka kojoj se ne vidi dno

0
493

ovk-grafit-375x250Novi putopis(i). Odlazak Kosovu i Metohiji u susret. Destinacija sever pokrajine. Ali usputna ikonografija, staništa, zaseoci, novu brigu oslikavaju, novi pečat daju.

Rano jutro. Svežina vazduha budi. Probijamo se kroz maglu na prilazu Uroševcu. Zgusnuta frekvenkcija saobraćaja tek pred Prištinu. Iako deluje da je signalizacija regulisana, pušteno skretanje za Kosovsku Mitrovicu, samo delimična je prohodnost, jer se sada uz put, uviđa neki novi prokop, kao za pokušaj podzemne saobraćajnice uz hotel sa kipom „američke“ (ne)slobode…

Taj se prikaz nikako ne da opisati, ma koliko puta čovek bio, navratio tamo…Nema tog putopisa koji će doloviti svu tegobu „zbrisanog“ Miloševa. Nema više ni table da ulazimo u ovo selo. Kroz gustu prašinu, prolazimo raskopanim putem, uz veliku buku, proširuje se put. Ista nas težnje vuče. Da se obiđe, vidi, obeleži…

Još teže slike. Tegobno. Još više tabli sa oglasom da se prodaje i kuća i zemlja. Na (srpskoj) latinici. I onako sa raskpopanom ulicom, kako je samo težak pogled ka razvaljenoj kući. Ogleda se još stara tapeta, poslednji kreč domaćina u svom domu.

Boga pitaj čija je, nismo mogli da saznamo. Da li je prodata, data, otuđena, raskrčmena, oteta, poklonjena…Ograđena dvorišta jasno „vele“ da su nove gazde došle. I natpisi su na njihovom jeziku. Ova druga, naša domaćinstva – jasno oslikavaju karakterističnu prepoznatljivost i tog malog i preostalog srpskog življa.
Prilaz Kuzmini, opština Kosovo Polje (fotograf Đorđe Bojović)

Po koji šarov čuvar, živina u dvorištima, daju na oko potpuno nerealnu idiličnu sliku tog atara, iako se neprestano prolama buka obližnje glomazne građevinske mašinerije sa izgradnje novog puta.

Neka su dvorišta zatvorena, zaključanih kapija, a druga, tu u susedstvu, sasvim otvorena. Neke su kuće bukvalno zatrpane, na nekima su jasni simboli razmera građevinaca…Ama ko je šta čuo da se o ovoj problematici zbori? Kao da nema živog stvora ovde…Nestaju i brišu se ove kuće nalik onima u Pomoravlju. Nove se stvaraju.

Da Vas podsetimo:  Radnici odmarališta "Divljana" godinu dana ne primaju platu

Takve se slike sada uviđaju recimo, u Novom Pazaru, Tetovu, Kosovu polju…Čaglavici, Kumanovu…Ogromne kuće-zgrade, sa uvrženom svešću da mora biti tik uz magistralu.
Metohija (fotograf Đorđe Bojović)

Ni kod Babinog mosta nema table. Javlja se neki krivudavi put. Makadam. Klasična upadljiva slika nasilnih vozača koji pretiču i u takvom ambijentu. Lakše se oni probijaju i dovijaju, nego li vozila Euleksa, Oebs-a, Kfora…Upečatljivo povećano prisustvo kamiona sa srpskim registarskim tablicama: Novi Pazar, Tutin, Sjenica…

Uveravanja životnog oslikavanja u kolevci naše grude ogleda se i „na severu“. U manastirskim obiteljima, ali i na imanjima vrednih seljaka, po livadama, vinogradima, kasnije i u gračaničkim novim, modernim kafeterijama…

A mozaik „severa“ pruža sliku vanrednih standarda. Neverovatan prizor našim saputnicima. Neki i po prvi put međ Srbe pored Ibra. Neizvesnost lebdi. Blokade su različite, i kako ih ko gleda. Tu su i „malo“ sklonjene, sporedne, skrajnute barikade sa šljunkom, kemenom. Vidljivo istaknute zastave Srbije – svuda, na prodavnicama, školama, raznim ustanovama, institucijama države Srbije…

Sve to oslikava mozaik čudnovatih okolnosti, podneblja drugačijeg od svih ostalih, sa redovnim patrolama kontigenta KFOR-a, ili Karabinjera uz Most na Ibru koji razdvaja. Izobilje simbolike. Prostor bez okvira, a po mnogo čemu „omeđen“, „preuramljen“. Nema objašnjenja… U severnom delu Kosovske Mitrovice, toliko je simbolike, specifike, podela i razaranja.
Panorama Prištine (fotograf Đorđe Bojović)

Uz samu reku Ibar, obilazimo Bošnjačku mahalu, znak sušte, ne samo etničke suprotnosti, kao svojevrsni bastion, kao prostor bez pravila. Mahala, gde sve traje i nestaje, dolazi i zamire, stvara se i doliva, ruši se i gradi, traži se i lomi…To je spcefična oblast, prostor gde nema okvira, život koji nema objašnjenja…

Podeljeno naselje, čitav Kosmet, ugrađen u jednu ulicu…

Da Vas podsetimo:  Postanite digitalni konsultant

A ostaje, ne bledi slika vidljive nedaće i tegobe života ovdašnjih Srba u Miloševu.

„Ne skidaju tešku oblačnost“. I stoji u svoj toj suprotnosti, onaj „radni putokaz“, ne bledi. Tabla na srpskom – Frizerka.

Do novih susretanja.

Autor: Milutin Stančić

Izvor: Srpski Akademski Klub

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime