Još se nisu pošteno „ohladili“ ni nedavno održani izbori, a predstavnici vlasti su najavili nove vanredne izbore za 2022. godinu, kada će se održati i predsednički. Analitičari za Novu ekonomiju navode da vanredni izbori imaju uticaj na ekonomske tokove u Srbiji, koje je umnogome teško izračunati. U isto vreme, mnogu veću pretnju za privredu od ove vrste nestabilnosti predstavlja kovid-kriza, za koju još uvek nije jasno koliko će trajati i kakav će krajnji uticaj imati.
Povećanje izdataka tokom izborne godine može biti posledica izmene rada svih institucija, počev od samog izbornog procesa koji, iako u pogledu državnog budžeta predstavlja manji trošak, svakako je stavka na koju se mora računati. Zatim, ograničenja sa kojima se investitori susreću mogu ugroziti poslovno okruženje, povećana javna potrošnja i povećanje plata državnih službenika mogu dodatno uticati na budžet, a ubrzavanje kapitalnih projekata tokom izborne kampanje može izazvati neplanirane izdatke.
Nedavno je parlamentarni Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja usvojio predlog izmena kojima bi budžet Narodne skupštine za 2020. godinu bio povećan za preko milijardu dinara.
U objašnjenju predloga, koje prenosi agencija Beta, kao najvažniji razlog za ovo uvećenje navedena je „isplata plata zaposlenima u Skupštini“.
Ilija Rajaković, doktorand ekonomije, je u svojoj analizi objavljenoj u NIN-u naveo da zbog niskog nivoa razvijenosti, obima trgovanja, ali i broja učesnika, signali koji dolaze sa Beogradske berze ne oslikavaju reakcije i obrasce koji bi mogla da se očekuju od političkih promena u Srbiji.
„Na primer, ni 12. marta 2003. godine kada je ubijen premijer Zoran Đinđić, i neposredno posle atentata, na berzi nije bilo nikakvih velikih reakcija“, rekao je Rajaković za NIN.
On dodaje da je korekcija iz maja 2007, kada su cene mnogih akcija značajno potonule, mogla da se tumači kao „sofisticiranija reakcija na političke događaje“, što je ličilo na razvijene berze.
Fiskalni savet je u svojoj poslednjoj objavljenoj oceni naveo da se nakon parlametarnih izbora u Srbiji „po pravilu usvaja rebalans, koji prati promene u organizaciji nove Vlade“.
Politikolog Boban Stojanović smatra da se pitanje cene izbora može podeliti u dve stavke: samu cenu izbornog procesa i negativne eksternalije koje se tiču manjka kontinuiteta, ili sprovođenja investicionih projekata na brzinu.
On je za Novu ekonomiju ocenio i da se materijalni troškovi samih izbora često „spinuju“ u javnosti, kada vlasti objašnjavaju da je održavanje spojenih predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora jeftinije i jednostavnije.
„Tu su tehnički materijali i tehničko osoblje, birački odbori i druga stvar je izborna kampanja, koje koštaju od 1,5 do 2 milijarde dinara po izborima, što u pogledu državnog budžeta nije veliki novac… Prečesti izborni ciklusi, sa druge strane, sigurno utiču na ekonomske aktivnosti i na državnu potrošnju. Ne mislim da je novac koji se izdvaja za izbore nešto preterano veliki da bi to bio razlog da se izbori spajaju“, navodi Stojanović.
Dodaje i da u razvijenim društvima izbori ne utiču na ekonomiju, jer se projekcije investitora ne menjaju previše, te da je trošak izbora zanemarljiv u odnosu na druge ekonomske faktore koje izborna godina u državi kao što je Srbija podrazumeva.
„Iako nemam dokaza za to, siguran sam da javna potrošnja poraste u godinama kada su izbori. Iz razloga što se završavaju veliki infrastrukturni projekti ili počinju novi, ulaže se, podižu se plate i slično. Druga stvar je ta što veliki investitori u tim izbornim godinama ipak imaju ograničenja oko investicija (oko početaka projekta)“, smatra Stojanović.
Dodatni problem je, navodi Stojanović, odsustvo kontinuiteta, koja može uticati na rad ministarstava.
„Mi već osam godina praktično imamo istu vlast, a imali ste preko 50 ljudi u ministarstvima, tu gotovo niko nije ministar istog resora sve vreme, već se vrše česte promene i rokade. Kada pojedinac promeni posao, potrebno mu je vremena da se uhoda, a možete da zamislite ceo jedan vrh državnog organa, kao što je naprimer ministarstvo, pređe u potpuno drugi resor… Kada imate izbore na svake dve godine, mnogo se gubi vremena nekim najosnovnijim poslovima koji su važni za građane”, kaže Stojanović.
U razgovoru za Novu ekonomiju, Mihailo Gajić iz Libeka objasnio je da vanredni izbori mogu imati uticaja na privredu države, jedino u slučaju da dođe do drastične promene režima. Međutim, kada se govori o Srbiji, velikim investitorima prevremeni izbori neće predstavljati veću pometnju, jer će vlast ostati ista.
„U Srbiji dolazi izmeštanja donošenja glavnih odluka iz Vlade u Predsedništvo. Što nije nova pojava, to je bio slučaj još od 2008. godine, međutim tek nakon 2017. je postalo jako akutno. Kontakt sa Predsedništvom i kabinetom predsednika je glavna tačka komuniciranja velikih privrednika sa izvršnom vlašću, a ne preko ministarstava i Vlade, tako da veliki investitori praktično ostaju u kontaktu sa istim ljudima“, ukazuje Gajić.
„Svakako pandemija predstavlja veći problem za privredu, jer je sve još uvek neizvesno“, zaključuje Gajić.
Konsultant Bogdan Petrović smatra da je razgovor na temu prevremenih izbora i njihovog uticaja na ekonomske tokove države u ovom trenutku veoma nezahvalan, zato što pandemijska kriza trenutno pravi veću pometnju u ekonomskim tokovima kako Srbije, tako i čitavog sveta, od bilo kog drugog faktora.
Kako navodi, izbori utiču na ekonomske tokove i tu nema dileme, ali efekat kovid-krize „koja će se očigledno produžiti cele zime“ će biti znatno veći od posledica prevremenih izbora.
„Efekat izbora će biti možda 10 odsto efekta virusa koji sada ponovo udara i koji pravi ogromne troškove, blokira grad, blokira državu i ne možemo predvideti posledice. Može doći do potpunog zatvaranja privrede. To su sve efekti koje ne znamo u ovom trenutku, možda ćemo znati za mesec dana, da vidimo da li će se ovo primiriti ili neće. Stvari su uopšte vrlo pesimističke, u celoj Evropi je drastičan broj zaraženih i spominju se drastične mere“, kaže Petrović za Novu ekonomiju.
On ocenjuje i da bi zabrana rada ugostiteljskih objekata napraviti mnogo veću štetu od pitanja da li će izbori biti za dva meseca ili četiri godine.
„To je sve mnogo relevantnije, nego činjenica da će se izbori održati za 17 meseci“, zaključuje Petrović.
Nikola Momčilović
Izvor: Nova Ekonomija
