Može se reći da su sve zemlje bivše Jugoslavije visoko zadužene. Hrvatska po iznosu duga stoji najgore, kao i Slovenija, ali one su razvijenije od Srbije
Često se u našoj javnosti govori o zaduženosti Srbije i drugih zemalja bivše Jugoslavije, a vlastodršci u tim zemljama tvrde da stoje bolje od drugih. Kako tačno stvari stoje? Činjenica je da je eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala naročito između 1975. i 1980. godine. Tada je spoljni dug zemlje porastao sa oko šest milijardi američkih dolara (što bi, preračunato u današnju vrednost američke valute, iznosilo oko 18,7 milijardi dolara) na oko 16 milijardi američkih dolara (što bi danas iznosilo 51 milijardu dolara). Današnje vrednosti američkog dolara u odnosu na dolar od pre 30 i više godina izračunate su na osnovu inflacionog kalkulatora, koji koriste londonski list Fajnenšel tajms i mnoge britanske kompanije.
Platni problemi prema inostranstvu nastali su sredinom 1987. godine, mada je poznato da je Jugoslavija – za razliku od mnogih dužnika – i pored brojnih poteškoća, na vreme plaćala svoje spoljne obaveze. Do 1990. godine dospevalo je za naplatu 58 odsto glavnice spoljnog duga Jugoslavije, što je bio preveliki zalogaj za mogućnosti zemlje. Zbog toga je u tesnoj saradnji sa MMF-om, kao koordinatorom multilateralne finansijske podrške, izvršena konsolidacija jugoslovenskih dugova (do 1995.), čime je znatno olakšano breme njihovog servisiranja.
PRESEK DUGOVA SFRJ
Prema podacima Narodne banke Jugoslavije, spoljni dugovi Jugoslavije na kraju 1987. godine iznosili su 21,3 milijarde dolara (konvertibilni dug od 20 milijardi), što je bio veoma veliki iznos za ono vreme (preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo preko 48,3 milijardi dolara). Srednjoročni i dugoročni dug iznosio je 18,7 milijardi dolara (današnjih 42,4 milijarde dolara). Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara (današnjih 40 milijardi dolara). Problem nije bio sam apsolutni iznos duga (jer nije bio veći od jedne trećine BDP-a), koliko je bio visok koeficijent zaduženosti zemlje od preko 45 odsto, dok je prema kriterijumu Međunarodnog monetarnog fonda situacija već alarmantna ako je on preko 25-30 odsto.
U finansijskim krugovima Jugoslavija se i pored problema smatrala sposobnim dužnikom, koji je smanjio dug, iako nije bio u mogućnosti da dospele rate plaća u punom iznosu. U periodu od 1983. do 1990. godine, SFRJ je inostranim poveriocima, u gotovom, platila sumu od preko 30 milijardi dolara, što je bio veliki izazov u dokazivanju da može da bude uredan platiša. Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u razvoju koja je uspela tada da smanji dugove, što je učinjeno po cenu smanjenja mogućnosti za vlastiti razvoj.
Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine preko 15 milijardi dolara (od čega je bivša Federacija bila garant za oko 11 milijardi). Preračunato u današnju vrednost dolara, to bi iznosilo 28,3 milijarde dolara. Koeficijent zaduženja je tada bio smanjen na oko 15 odsto, a indikativna cena jugoslovenskog duga na sekundarnom tržištu dugova zemalja u razvoju, bila je oko 30 odsto nominalne vrednosti.
Raspored dugovanja bio je tada sledeći (u milijardama dolara): Slovenija 1,7; BiH 1,5; Crna Gora 0,6; Hrvatska 2,7; Makedonija 0,7; Srbija 4,8; i Federacija 3,1 milijardu. SFRJ je međunarodnim finansijskim institucijama dugovala oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4, i vladama razvijenih zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara. Prema kriterijumu i terminologiji međunarodnih finansijskih institucija – MMF-a i Svetske banke – SFRJ je bila visoko zadužena zemlja sa „nižim srednjim dohotkom“ po glavi stanovnika.
Sadašnji spoljni dugovi zemalja bivše Jugoslavije iznose ukupno 147,07 milijardi dolara. To je gotovo pet puta više nego što je cela bivša Jugoslavija bila dužna uoči raspada. Hrvatska je najviše zadužena i to 48,05 milijardi dolara. Dug Slovenije je nešto manji i iznosi 47 milijardi dolara. Na trećem mestu je Srbija sa 30,88 milijardi dolara (28,6 milijardi evra). Makedonija duguje 8,42 milijarde dolara, Crna Gora 8,31 milijardu dolara, dok je najmanje zadužena BiH sa spoljnim dugom od 4,53 milijarde dolara. Međutim, teško je adekvatno porediti aktuelne dugove sa onim od pre 30 i više godina jer nije samo reč o uračunavanju inflacije već i u drugim važnim faktorima kao što je kupovna moć stanovništva, kao i udeo zaduženosti u celokupnoj ekonomiji. I tu se vide velike razlike među zemljama bivše Jugoslavije.
SADAŠNjE STANjE
Sadašnji spoljni dug Srbije iznosi 63,8 odsto BDP-a, što se po oceni zvaničnika smatra „umerenim nivoom zaduženosti“. Narodna banka Srbije navodi da sve dugove Srbija redovno otplaćuje, zahvaljujući tome što je „visoko likvidna“ – odnosno, zato što ima visok nivo rezervi (13,7 milijardi evra, prema podacima NBS iz februara ove godine). Otplata dugova ne opterećuje spoljnu likvidnost zemlje, jer se na servis duga troši jedna petina izvoznih prihoda. Srbija trenutno uredno otplaćuje svoje obaveze i kredite, bilo da je u pitanju finansiranje kapitalnih investicija i infrastrukture ili dugova nastalih u prethodnim decenijama, ocena je predstavnika zvanične politike.
U slučaju Slovenije, udeo spoljnog duga je 109 odsto BDP-a. Hrvatski spoljni dug iznosi 82,8 odsto BDP-a, a dug Crne Gore premašio je 80 odsto BDP-a. Ako se ima u vidu da se po kriterijumu međunarodnih finansijskih institucija zemlja smatra visoko zaduženom ako je odnos njenog spoljnog duga i BDP-a prešao 80 odsto, iz navedenih podataka jasno je da su Hrvatska, Slovenija i Crna Gora visoko zadužene zemlje.
Veličina BDP-a u Srbiji, izražena u dolarima, je manje ili više „naduvana“, jer se BDP u domaćoj valuti deli sa veštačkom, nerealnom vrednošću američkog dolara. Te naduvane veličine stavljaju se u odnos sa spoljnim dugovima i ti odnosi se tako veštački smanjuju u odnosu na realno stanje. Zbog precenjenog kursa dinara nemamo realnu sliku stvarnog stepena spoljne zaduženosti Srbije, ali u svakom slučaju, da se prilikom računice uzimala realna vrednost dinara, BDP bi bio manji u dolarima i evrima, pa bi i udeo spoljnog duga u BDP-u bio znatno veći od 63,8 odsto i prešao bi granicu, kada bi moglo da se kaže da je i Srbija visoko zadužena.
Srpske vlasti predstavljaju Srbiju kao umereno zaduženu zemlju, jer pogrešna politika precenjenog dinara – koja se godinama sprovodi – daje netačnu računicu time što veštački povećava iznos BDP-a Srbije. Tako proizlazi da je spoljni dug u granicama normale, ispod 80 odsto BDP-a, a u suštini, on je preko tog iznosa. Vlada i NBS naglašavaju da nemaju nameru da menjaju ovu pogrešnu populističku politiku kursa dinara u narednim godinama, što prividno ulepšava sliku, a u suštini stvari stoje mnogo gore. Po osnovu stranih kredita odobrenih u periodu bivše SFRJ, Srbija na dan 31. decembra 2019. godine duguje ukupno nešto manje od dve milijarde evra (Pariskom klubu, Svetskoj banci, Kuvajtu, Kini, Češkoj, Slovačkoj i Libiji). U 2020. godini, Srbiji po osnovu glavnice i kamate za otplatu dospeva ukupno 241,64 miliona evra starog kredita, koji će Srbija vraćati do 2041. godine
Povremeno se u javnosti postavlja i pitanje kosovskog duga Srbije. Od ukupnog duga koji se odnose na nasleđene dugove Srbije iz ukupnog duga SFRJ uoči raspada, deo duga pokrajine Kosova i Metohije iznosio je 936 miliona evra. Ostalo je da se plati još 181,89 miliona evra. Ovaj dug država Srbija redovno servisira preko NBS. Srbija je, po osnovu duga iz perioda bivše SFRJ, do sada, u celosti otplatila dug prema Londonskom klubu poverilaca, EU, Eurofimi i Banci za razvoj Saveta Evrope. Srbiji niko ništa ne duguje, odnosno ona nema potraživanja po osnovu zajmova odobrenih u periodu bivše SFRJ.
Može se reći da su sve zemlje bivše Jugoslavije visoko zadužene. Hrvatska po iznosu duga stoji najgore, kao i Slovenija, ali one su razvijenije od Srbije i kao članice EU mogu da u slučaju problema u otplati svojih obaveza računaju na njihovu pomoć. Najzad, Srbija mora da otplati i nasleđene dugove iz doba SFRJ, dok su ove dve članice EU to davno uradile.
Dejan Jovović je naučni savetnik i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Ekskluzivno za Novi Standard.
