Koliko radnog staža imaju srpski političari

2
2620

2014-11-28_055517Sve zajedno – nemaju, ni 10 godina radnog iskustva! Evo procenite sami!!!

Boris Tadić – Sarajevo 1958: uz svesrdnu pomoć i lobiranje roditelja, univerzitetskih profesora i visokopozicioniranih partijskih “drugova i drugarica” – konačno diplomirao na Psihologiji. Odbijen za pozicije asistenata na Fakultetima (svako je već imao jedan fikus ili kakvu drugu sobnu biljku u kancelariji) – raducka jedno vreme kao psiholog u I Beogradskoj Gimnaziji.

Aleksandar Vučić (u narodu poznatiji kao “Pussy lips” ili “pičkousti”) – rođen 1970 u Beogradu. Završio Prava sa čistom 10-kom. Nakon čega je shvatio da je ipak bolje da priljubi svoje “Anjelina Jolie” usne za Šešeljevu zatvorsku guzu. Drugim rečima – nikad radio nije (a po Zakonu – niti će; jerbo su za sebe osigurali Zakon da mogu da budu doživotni poslanici (bez mandatnog ograničenja).

Čedomir Čeda Jovanović (zvani Čeda Butik, ili Čeda Maneken) – rođen 1971; po zanimanju – Dramaturg. Zato mu i jeste svaki nastup – Dramaturški. Svaki put kao da gledate Magbeta uživo. Nikad nije radio u životu. Istančanog ukusa – glavni Hobi mu je trošenje love po preskupim buticima, restoranima i letovalištima.

Ivica Dačić (zvani Gljivica) – rođen 1966 u Prizrenu; zbog tatinog milicionersko-batinaškog posla, još kao mali prešao u Žitorađu – gde je išao u istu školu kao i Svetlana Ražnjatović. Završio je Fakultet Političkih nauka – i odmah postao “mali od palube” kod Slobodana Miloševića. Radno iskustvo – Nula, Zilch, Zero, Nada…

Nenad Čanak – Pančevo, 1959. Večiti bundžija i lenčuga (voli da spava do 12) – diplomirao Ekonomiju na čuvenom direktorskom fakultetu u Subotici (gde su studirali svi partizanski direktori koji nisu imali kvalifikacije – i koji su, naravno, redom završavali isti). Nenadovo radno iskustvo – kafanski muzičar sa par godina radnog iskustva u “Naftagasu” – gde je, naravno, bio zaposlen “preko veze”. Nije mu trebalo dugo da shvati da se dobro i lagodno može živeti jedino od Politike. Ali i hrkanja na TV Pinku, pevanja sa Karleušom i sličnim estradnim izletima. Inače, na gotovo svakom estradnom nastupu peva jednu te istu pesmu; “Čamac plovi sam na Tisi, a ti Nešo ni za ***** nisi…”.

Tomislav Nikolić (Toma Grobar) – 1952, Kragujevac. Građevinski tehničar, koji je radio uglavnom kao šef gradilišta (terenac) širom nekadašnje SFRJ. Radio je izvesno vreme i kao grobar. 90-tih je shvatio da je budućnost u Politici. Da bi dokazao pismenost – objavio čak 13 knjiga. Naslovi i više nego slikovito pokazuju plafon njegovih književnih kapaciteta:
“Šešelja za predsednika”, “Sve za Kosovo i Metohiju”, “Ni Pobeda ni Poraz”, “Govorio sam”, “Pismo sa adresom”…(u pripremi su “S lopatom na skupštinsko jutrenje”, “Nazad Srbijo!” i “Nikad Grobom”)

Bojan Pajtić (zvani Bobi) – 1970, Szenta; iz mešovitog braka (otac Srbin – sveštenik, majka Angelina, Mađarica). Diplomirao Pravni Fakultet i prvo vreme nešto radio u Okružnom Sudu u N. Sadu. Prvo je bio u stranci neo-fašiste Milana Paroškog (onaj iz “Farme”, što mrzi Cigane, Muslimane, itd – svakog ko nije SrB-in) – odakle je prešao u DS. Tek odnedavno je tzv. “zaposlen” na Pravnom Fakultetu kao profesor Obligacionog Prava. Inače svo vreme živi od Politike.

Dušan Bajatović – 1967, Ravno Selo kod Vrbasa. Majka i otac, oboje učesnici NOB-a i postNOB-ovske plenidbe. Po zanimanju Ekonomista bez radnog iskustva. Vlasnik TV “Most” i generalni direktor “Srbija-Gasa” (plata – 15.000 evra mesečno)

Igor Mirović – 1968, Kruševac. Po zanimanju pesnik (književnik). Napisao dve zbirke pesama – “Nebo nad Vizantijom” i “Kremen-Plamen”. Naravno – bez radnog iskustva. Koje, mu, svakako, nije smetalo da se probije u svetu politike – prvo – proterivanjem Đorđa Balaševića iz Novog Sada i Vojvodine, u vreme strahovlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja – zbog čega je naknadno nagrađen funkcijom direktora ZIG-a u Novom Sadu – “drugog čoveka” u pokrajinskom SRS (odmah iza Maje Gojković). Od prihoda od behatoniranja Centra Novog Sada – izgradio sebi velelepnu viletinu na Alibegovcu.

Dragan Šutanovac (zvani Gagi Rolex) – 1968, Beograd. Po zanimanju Mašinski Inžinjer bez dana radnog iskustva. Završio političke kurseve. Hobi mu je skupljanje skupocenih ručnih satova (“Panerai”, “Rolex”, “Omega” itd.)

Miloš Aligrudić – Decembar 1964. Pravnik bez radnog iskustva. Sin poznatog pozorišnog i filmskog glumca, Slobodana. Zakleti Srbin i DSS-ovac – čiji lider, Vojislav Koštunica propoveda – da – “ko ne razume trubu i Guču – ne razume ni SrBiju”. Miloš ga tajno vara slušajući jedino Led Zeppelin i Deep Purple.

Velimir Ilic – 1951, Čačak. Građevinski preduzimač, koji je 2005 diplomirao Građevinu, u Kragujevcu pred komisijom članova svoje stranke.

Božidar Đelić (zvani Boža Derikoža) – 1965, Beograd. Odrastao sa babom i dedom, 1973 se seli kod keve i očuha u Francusku, gde završava Ekonomiju. Poznat po katastrofalnim savetovanjima Poljske i Rusije u njihovim tranzicionim periodima – nakon čega se vratio da učini isto i u Srbiji.

Vuk Jeremić – 1975, Beograd. Sin budžovana, Miloša, generalnog direktora “Jugopetrola”. Tatica ga je sirotinjski iškolovao u Engleskoj – gde je navodno diplomirao Fiziku (mada nema dokaza). Nakon toga je pohađao kurseve za politiku na američkom Harwardu. Nema dana radnog iskustva.

Slavica Đukić Dejanović – 1951 Rača kragujevačka. Diplomirala Medicinu sa 32 godine – 1983. Nakon čega shvata da se italijanske cipele mogu kupiti jedino od poslaničke plate i mesta u upravnim odborima – ne od brige za bolesne.ONI

Bojan Kostreš – 1974 Zrenjanin. Večiti student FABUS-a (privatni fakultet za uslužni bizMis). Radno iskustvo = 0
Aleksandra Jerkov – 1982, Novi Sad. Potomak saradnika Vase Stajića (tako i dobila mesto u LSV). Diplomirala na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu – smer – sprski jezik i lingvistika. Nikad nije bila u radnom odnosu.

Aleksandar Jovanovic (zvani Sadam, ili DJ Saddam) – 1976, Novi Sad. Aktuelni Predsednik Skupštine Grada Novog Sada. Potpredsednik Čankove LSV. Kao klinac jedno vreme živeo sa roditeljima u Kuwaitu (odakle i nadimak). Završio Sociologiju – a od radnog iskustva ima da je radio “jedno vreme” (?) u Zavodu za Transfuziju Krvi u Novom Sadu, kao “motivator” (ne, nije motokultivator – motivator) – PR za privlačenje dobrovoljnih davalaca krvi. Nakon čega je shvatio gde se krv najbolje sisa – i od čega se živi. Dugo vremena Čankov “mali od palube”.

Dušan Elezović (zvani Konobar) – 1975. Od školske struke – srednja konobarska. Inače je iz Zmajeva. Prvi Tadićev pulen u Vojvodini. Kupio – i poseduje diplomu FABUS-a (* pogledaj biJografiju Bojana Kostreša). Danas je član Upravnog Odbora NIS-a (5000 evra mesečna naknada). Partijski zadatak mu je da pazi na Bojana – Bobija – Pajtića – da se ne uzjoguni previše u Vojvodini. Od politike je zaradio stan u centru N. Sada od 150 kvadrata, kao i neke lokale.

Igor Pavličić (zvani Rodni (znate Rodnija iz “Mućki”) – 1979, Beograd. Zanimanje – advokat bez iskustva i klijenata. Kum Bojana Pajtića. “Gradonačelnik” Novog Sada.

Maja Gojković – 1963, Novi Sad (tata Mita “Šteta” iz Čačka). Položila pripravnički ispit i nikad se nije bavila advokaturom. Godinama pliva u političkim vodama – od čega lagodno živi. Od Šešelja, preko finansiranja njene novoosnovane stranke od Borisa Tadića i DS – do koalicije sa Mlađanom Dinkićem. Maja je svesna da drugog načina da preživi i ima prihode – nema – osim u politici.

Aleksandar Caki Kravić – 1958, Novi Sad. Svirač bas-gitare i nosilac prvog stepena Pravnog Fakulteta (“drugi dan”). To mu, međutim, nije pravilo smetnje da u političkim dogovorima dobija funkcije Direktora RTV-a ili čak Gradskog Ministra za Sport i Omladinu. Inače, voli jako da putuje – nedavno je sa Sašom Jovanovićem Sadamom bio i u Meksiku – u “uzvratnoj poseti udaljenom braCkom gradu Piči-Kaka”; pre toga su bili u Kini, Austriji, Nemačkoj, Americi, Belgiji….

Siniša Bubnjević – 1958, Novi Sad. Samouki fotograf, koji je ranih 90-tih radio u Dominikanskoj Republici kao ulični fotograf: fotografisao je turiste, gole pičke na plaži i tome slično. Još kao mali, voleo je mnogo da se igra automobilčićima – što mu je već u dva navrata donelo titulu Gradskog Ministra za Saobraćaj u Novom Sadu; gde je “glavni Baja” za taksiste i semafore – gde pešaci moraju da jure preko prelaza zbog kratkotrajnih signala – dok Ministar jaši čopera, zamišljajući da je Piter Fonda u “Golima u sedlu”.

Bora Novaković, zvani “Sombrero” – 1964. Sociolog – bez dana radnog iskustva. Nekadašnji “prvi čovek” Novog Sada – danas “vladar u senci” – na mestu generalnog direktora ZIG-a Novog Sada; glavne “žile kucavice” Vlasti i Odlučivanja u Novom Sadu.

Dragan Marković Palma (zvani Blentoven) – rođen 1960 u Končarevu kod tadašnjeg Svetozareva (današnje Jagodine). Završio ŠUPU od škole (Škola Učenika u Privredi); peko je cigle, iznajmljivao šatre za svatove, bio autoprevoznik – uglja i kasnije Arkanove kradene robe sa ratišta. Jedno vreme je imao čak i ringišpalj. Danas, zavaljujući Politici – Dragan ima i Grad Jagodinu – i ZOO vrt – i žirafu kao koalicioni poklon DS-a. Opštepoznat u zemlji kao jedini – koji se družio sa 200 godina mrtvim Betovenom. Slušao ga je dok je biJo mali. Ipak, sve što ima – i što je kapitalno stekao – stekao je kroz Politiku.

Ovakvih i sličnih primera je gotovo bezbroj – a i ovaj prostor je ipak ograničen da bi ih naveli sve. No, trend političarstva bez radnog iskustva se nastavlja nesmetano – a neki od svežijih primera su – i Borko Ilić iz DSS-a, Branko Ružić iz SPS-a. Jer ovo je sredina – plodno tle – za džabalebarenje i palamuđenje raznih vrsta; a narod – fala bogu – blesav – ali i pitom; genetski i mazohistički navikao na zulum i kuluk – da ga ***** ko gde stigne; a pogotovo Vlast. Ovima se, naravno, Sladak Život omilio – pa već generacijama nemaju nameru – ni da prepuste državu sposobnijim i kvalifikovanijim – a kamoli da Rade.

A na kraju krajeva – ko bi te trutove uopšte i zaposlio – kada ni ne znaju ništa da rade – sem da verbalno seruckaju. Zato i jesu stvorili Zakon – po kojem će živeti od Politike do kraja njihovih Života; jer – kako neko nekad reče – kako međ zvezdama – tako i u životu – Veliki Medved je sinonim za Velika Kola.

Vile (Ravijojle) imaju svoje vile – mi ostali smo vešci – i imamo naše metle.

Saša Stanković

2 KOMENTARA

  1. Kad je za ime Boga donet taj zakon koji im omigucava to sto napisate da im omogucava!!! Gde bre toga jos ima??? Molim redakciju da obznani to kraljevsko slovo zakona za poslanicku apanazu da nam bude jos malo vise muka dok nam otimaju od krvavo zaradjenih penzija i plata.

  2. Bem ti moju fakultetsku diplomu i zvanje doktora nauka. Bem ti zemlju gde olos uzima pare bez skole i dana rada ! Srbijo majko nasa, probudi se dok ne bude stvaaarno prekasno.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime