Koliko smo pravih jelki mogli kupiti za ovu jednu plastičnu

1
1198
Beograd je bio spreman da plati 83.000 evra za jelku Foto: Dimitrije Goll / Noizz.rs

Grad Beograd je za jelku na početku Knez Mihailove ulice bio spreman da plati sumanuti iznos od 83.000 evra, a od kupovine se odustalo posle burne reakcije javnosti. Naravno, svi smo se zapitali šta bi sve moglo da se kupi za te pare koje smo hteli da damo za plastičnu jelku. Jedan dobar stan u centru Beograda, četiri dobra nova automobila, trećinu Vulinovog stana od tetke iz Kanade ili jednu dobru šumu.

Da, da, čitavu šumu pravih jelki!

Za taj novac mogli smo da kupimo veliki broj sadnica i pomognemo pošumljavanje Srbije za šta se vlada naše zemlje toliko silno zalaže.

Primer sa kupovinom novogodišnje jelke koja je postavljena u blizini Trga Republike samo je jedan od brojnih pokazatelja da u našoj zemlji nikad kraja aferama. Beograd je na konkursu izabrao firmu „Keep light” i trebalo je da za ovog četinara plati astronomsku sumu od 83.000 evra. Od toga se odustalo pošto je cela priča dospela u javnost, a pomenuta firma je pod sumnjivim okolnostima jelku poklonila prestonici.

Ako iznos u evrima koji je bio planiran za kupovinu jelke prebacimo u dinare, dobijamo cifru od 10 miliona dinara. Za te pare mogli smo da priču o pošumljavanju Srbije konačno pomerimo sa mrtve tačke. Nedavno je i ministar zaštite životne sredine Goran Trivan rekao da Srbija nema vremena za gubljenje kada je reč o pošumljavanju.
Pogledajte i
Ljudima koji su skinuli sve želje Beograđana sa jelke – sram vas bilo!

Dakle, iako nemamo vremena za gubljenje, imamo novca za bacanje. Za tih 10 miliona dinara mogli smo da nabavimo veliki broj sadnica, ali onda ne bismo privukli bugarske turiste čiji će novac verovatno povratiti lovu u kasu Grada Beograda.

Da Vas podsetimo:  Kad ja dunem i vatru sunem

Prostom pretragom po čudu moderne tehnologije, koje neki nazivaju i Googleom, došli smo do brojnih oglasa u kojima se nude sadnice jelki. Drvo sa busenom i visinom od jednog metra košta oko hiljadu dinara. Da, jedno živo biće je moguće kupiti za tako malo para.

A za deset miliona dinara može da se kupi čitav jedan šumarak od 10.000 komada jelki.

Da vidimo sad koliki bi prostor one zauzele. Jednoj jelki, da bi se normalno razvijala, potrebno je 2×2 metra, odnosno 4 kvadratna metra. Za deset hiljada komada pošumili bismo 40.000 m2, što je otprilike pet puta veće od travnate podloge stadiona „Rajko Mitić”.

Ali eto, umesto da imamo jelke na prostoru površine od četiri hektara, vlast je odlučila da je bolje imati jednu jelku. Da li je i vas sramota koliko nam dobro ide?

Miloš Ljuna

Izvor: Noizz.rs

1 KOMENTAR

  1. Ih bre, ala ste sitničavi. Jelka pa jelka. Čudi me, samo, da je nisu postavili u fontanu, pa da udruže snage. Jer Bugarima treba pokazati šta Beograd može. A Bugari, mahom dubokih džepova će se polomiti da kupe, makar maketu, jelke i fontane. Priznaćete: Tri miliona ili Tri milionćića i nekih osamdeset hiljadica evrića nije ništa prema onome šta će Bugari da potroše (inače, jako poznati po tome da lako troše, jer su, kao što svi znamo, nastali tako što su Piroćanci proterali rasipnike). Uostalom, to i nije jelka, to je visokotehnološki proizvod. Trebalo je spojiti plastiku, plastiku i plastiku. I uz to, verovatno povezati neke svetiljkice, a to je struja brale… Baš ste zlonamerni. Ne razumete progres.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime