Komarci i reklame

1
329

Ne znam šta mi se sve smutilo u ovoj mojoj ludoj glavi. Upitaćete se, kakve veze imaju reklme sa komarcima, odnosno komarci sa reklamama. E, vidite, imaju. I jedno i drugo su užasna napst od koje se ne možemo odbraniti. Svakodnevno nas kabinetski eksperti u masmedijima upozoravaju na prisustvo komaraca Zapadnog Nila. Potrebno je da obratimo pažnju na simptome: naglo povećanje temperature, glavobolja, bol u grlu, leđima, mišićima i zglobovima, oećaj umora, osip na koži, uvećanje žlezda. Privlači ih miris kože, parfema i cigareta. Odmah se obratite lekaru.

Takođe, saopštiše da je prošle godine, kada nije bila najezda komaraca (prošle godine su carovali stršljenovi, nismo smeli da ih ubijamo, zakonom su zaštićeni), umrlo 36 stanovnika Srbije. Koliko će ove godine umrijeti, niko za sada ne zna.

Podučavaju nas kako da očistimo oluke, dvorišta, saksije, fontanice, travu, svuda gde se zadržava voda, vlaga. U mom dvorištu sam ubio veliki broj komaraca, puni su bili krvi, čije, ne mogu saznati. Znači, komarci ili komančerosi, su krvopije. Izdvoio sam uzorke: jedan je potpuno beo, drugi crn, a treći braon. Koje je boje Zapadnonilski „konj“, ne mogu da odgonetnem. To ću saznati kada me (ako me) strpaju u bolnicu, odkle se neću vratiti.
Lakše je tipovati nameštene utakmice u svekolikom zemaljskom šaru, na svim takmičenjima, lokalnim, regionalnim, evropskim, svetskim, nego koji će me komarac poslati u bolnicu. Sudijama su, za sada, doskočili sa nekakvim VAROM, jer evropska i svetska prvenstva, posebno u fudbalu, nisu igrali igrači, već sudije, to su bila prvenstva sudija. Komarcima se u odgovornim zemljama suprostavlja VAROM zvanim zaprašivanje, dakako na vreme, osim ako nam ne bacaju larve iz bezpilotnih letilica, koje haraju
nad Srbjom iznad 10 000 metara. Da nam mienjaju klimu i uništavaju poljoprivredu i zdravlje, to znaju i mala deca.

Kako da mi unesrećeni stanovnici ove naše smanjene Srbijice dokučimo istinu o bilo čemu. Tako nam nekakav gradskobeogradski moćnik, saopšti da imamo 24 aviona za zaprašivanje komaraca. Toliko ih, dragi čitaoci, nemaju mnogo veće zemlje od Srbijice. Ja ću vam saopštiti istinu, imamo 9 aviona (inače naši političari, vođe, sve znaju, oni su genijalni svaštari, divim se njihovim mudrolijama, enciklopediskom znanju, koje svakodnevno
rasipaju na nas jadnike i bednike, hvala im).

Kako da se suprostavimo tom gradskobeogradskom moćniku (koji će vas, ako mu spomenet ime, odmah poslati na sud, dakako njegov sud), kao i lokalnim moćnicima, koji nas uveravaju da imaju dosta novca za zaprašivanje, ali zaprašivanja nema. Jedno jutro sedimo nas trojica prijatelja na terasi  kafića blizu Dunava u podnožju Fruške gore. Pojavi se taj specijalni aviončić u niskom brišućem letu. Pobegosmo sa kafe-šoljicama unutar da
nas ne zapraši. Tačno pet puta je leteo (preleteo) pored Dunava, ali zaprašivanja nije bilo. Verovatno je pilot „lovio šarane i brojao brodove“. Ukućani nas dočekaše sa radosnom vešću. „Čuli smo avion- zaprašivač“. Nismo mogli da ih uverimo da zaprašivanja nije bilo. A, novac? Koji mi je đavo da postavljam to doloroso (bolno) pitanje, ponovo zauzdavam konja otpozadi.

Najezda komaraca će nestati, proći, ali veliki ekonomski i psihološki ubica, zvani reklame, raste geometriskom progresijom. Reklame su svuda oko nas, stižu u naše mozgove pomoću: televizije, radija, novina, časopisa, poratla, video igara, interneta, bilborda, poštanskih pošiljki,distribucije letaka, svh vrsta sportova, svih vrsta ustanova, ispisanih
(nagrđenih) fasada i drugih načina.

Cene za reklame su drastične i u evrima i u dinarima. Ko plaća reklame, mi, poreski obveznici, jer oni koji plaćaju jedan sekund po 20 000 do 25 000 dinara, podignu cene proizvoda (cene reklamiranja stranke, stranaka u predizbornim kampanjama, kreću se od 3.600 evra do 15.000 evra, u zavisnosti od TV kanala). Procenjeno je da troškovi reklamiranja u celom svetu godišnje iznose oko 500 milijaradi dolara.

Dakako, bez opštinskih silnika se ne ne može i kada su reklame u pitanju. Opštinski silnici poručili su producentima reklama da su dužni da samo opoštini plate snimanje reklama. Tako već spomenutri gradskobeogradski silnik poruči: „Obaveštavam producente da nemaju obavezu da plate bilo šta i bilo kome van uplata koje idu na račun opština“. Daodao je: „.. da će ubuduće biti sprečene zloupotrebe, odnosno novac za zakup javnih površina za poterebe snimanja reklama i filmova biće uplaćivan na račun Skupštine Grada Beograda. Nije rekao, odnosno spomenuo, ko iz opština reketira producente reklama. Posebno su poručili: „reklamirajte se na vozilima JKP GSP „Beogead“. Vaša reklama na vozilima koja
kruže beogradskim ulicama, biće deo panorame grada. Sa 1379 vozila koja dnevno prevezu 1.600.000 putnika, predstavlja moćan medij za prenos vaših propagandnih poruka“. Da, divna je „panorama grada“ sa vozilima koja su unakažena kičerajem, odnosno išarana reklamama. Za razliku od od mnogih zemalja u svetu, TV kuće u Srbiji reklamiraju
lekove (posebno one za dobar, uspešan, seks, a ne znaju da uspešan seks ide iz pihtijaste materije, zvane mozak). Takođe, za razliku od drugih zemalja, TV kanali u Srbiji ubacuju reklame par minuta pre dnevnika, a potom u toku dnevnika (one su najskuplje), a o filmovima da se i ne govori. Ako film traje sat i po, toliko traju i reklame. Najsuroviji i najveći psihološki ubica je jedan Pinkov TV kanal, koji prikazuje filmove. Nakon svakih 5 minuta filma, uz muzičku dreku, pušta reklame, koje traju po 20 minuta, onda ponovo 5 minuta filma i tako do psihološkog ludila, do otuđenja čovekovih istinskih humanih osobina. Kada jedan TV kanal prekine film reklamama, svi kanali koji u tom terminu prikazuju film, prekidaju ga reklamama. Ne bi me iznenadilo da se jednoga dana organizuje evropsko i
svetsko takmičenje reklama.

Mnoge reklame su vulgarne, a neke zastrašujuće, uz ratničku muziku. Niko nema pravo da nam decu truje takvim reklamamma. Evropski i svetski dušebrižnici uče nas kakav bi trebalo da izgleda krmećak, telećak, kokošinjac, kao uslov za ulazak u EU, a ne zanima ih Konvencija o pravu deteta, koja precizira u članu 19. mentalnu zaštitu dece. Posebno je ludilo u vreme teniskih turnira. Tako su na nedavnom „Rolan Garosu“ prekidani prenosi susreta mlađih tenisera (susreta koji su bolji dopadljiviji) nakon prvog seta ili polovinom drugog, čim je počeo prenos na nekom dreugom terenu jednog ili dvojice vodećih tenisera, zato što su TV kuće unapred preuzele obavezu, jer je sekund reklame na tim mečevima
duplo skuplji, između ostalog što svi pohrle da gledaju prve violine, a uz njih i reklame. TV kuće su se osilile, ogrezle su u bezobrazluk tako da istovremeno na pola televizijskog ekrana prenose tenis, a na pola ekrana puštaju reklame. Zatim, redovna je pojava da meč traje, odnosno da je gem počeo, a reklama još traje. To se ovih dana ponavlja na Vimbldonskom turniru. Upravo 06.07. jula, na jednom TV kanalu prekinuli su prenos meča
dve izvanredne teniserke nakon drugog seta. Nisu prenosili treći, odlučujući. Da budalaština bude veća, tri TV kanala, među kojima je i onaj koji je prekinuo navedeni meč, utrkivali su se da prenose meč tridesetsedmogodišnje Amerikanke (koja je prošle godine napravila
skandal) i Nemice: RTS 2 i dva sportska kanala, samo zbog bolje plaćenih
reklama.

U reklamirljnje su se uključili, nedoškolovani, osioni takozvani TV komentatori, koji su nezamenjivi. Jedan sa javnoisrtevisirane TV, prnosio je naprimjer na nogometnom prvenstvu Evrope 40 utakmica. Zbog toga što ne prenosi utakmicu već priča razne gluposti, uz jednu nepodnošljivu boju glas, više od 90 posto nas gledakaca, pratimo utakmicui bez tona. Kada se postigne gol u fudbalu ili bilo kom sportu, dobije gem u tenisu, poeni u košarci, odbojci, viču, odnosno derunjaju se toliko kao da su poloudeli, neki uz mudre suflere (izgovaraju neke nedopustive reči, kao „surovo udario loptu“, „opaaaa“, „bravoooo“, „toooo“ „eue“, „aue“, „takoooo“, utakmise traju, a oni pričaju, čitaju ono što su popabirčili sa kompjuter o nekom igraču, ekipi, iznose neke pikanterije iz prošlosti, razne
statističke podatke, hvale nekog igrača, izdižu ga iznad svih drugih, ko zna zašto, a možda se i zna zašto, čim ga hvale znamo da je na prodaju i niz drugih gluposti, a utakmica teče. Otvoreno navijaju za nek tim, neku ekipu, nekog tenisera. Dakako, ima ih, nažalost, samo dvojica koji su zadrežali normalan nivo i uglavnom prenose poneki sporski događaj, kako
se inače prenosi u drugim zemljama.

Dragi minisre zdravlja, draga predsedniče vlade, dragi naš voljeni Predsedniče (s obzirom na to da si moćan, da sve držiš u rukam), preduzmite neke mere u vezi reklama, krajnje je vreme da se počnete baviti nama podanicima, jer ćemo svi završiti u ludnicama. Normalno, ako mi završimo u ludnicama, nećete imati nad kim da vladate, a i vas to ludilo neće zaobići. Dragi Narode Srbije, ne plaćajte javnoisrevisiranoj TV pretplatu, koju su nam uvalili kao kukavičko jaje u račun za struju u iznosu od 220 dinara. Umanjujte račun za taj iznos.

Komnen Seratlić
Izvor: Vidovdan.org

1 KOMENTAR

  1. Ne volim tv, ne volim reklame, ne volim nista sto je moderno, sto je po merilima danasnjice IN, KUL, FUL, ne volim ni reklame, ne kupjem nista sto mi namecu kao odabrano, provereno, dobro, ja sam prirodnjak i prizemljena jedino jos nemam uzemljenje pa postoji mogucnost da grom udari u teme ili pored posto se to meni vec desavalo u proslosti.
    Kako sam iskljucila tv i reklamni svet iz svog zivota?
    Vrlo lako, buduci da moj mozak funkcionise obrnuto mozgovima politicara i prodavacima magle, ja sve to stavim na blok, nedostupna sam, tv ne gledam, novine citam ali tako da stranu gde su reklame preskacem, na internetu ignorisem skoro sve gde oni prozorcici reklamni iskacu iz svih coskova i umesto da dozvolim da me nerviraju iskljucim sve navucem trenerku i odem u setnju.
    Nakon 20 km. hoda moj mozak funkcionise vizionarski, rastereceno, srce se pomladjuje od pogleda na divlju prorodu, uzburkan atlanski ocean, od krika galebova, divljih pataka, roda, vrana, svraka, cvrkuta vrabaca, senica……
    Znate kako je divno sedeti na nekom kamenu u divljini gde nema nista sem ptica, po koja srna na jasi koja lisica i mozaik boja koje ni jedan slikar ne ume da naslika i ukonponuje.
    Kako je samo Stvoritelj sve ovo stvorio i postavio da sve funkcionise tacno po nekom zakonu koji ljudi nisu sposobni da shvate, kako je Stvoritelj obojio sve oko nas, kako je dao svakom bicu njegov oblik i zvuk, svakoj travki njen cvet i njenu boju, svakom drvetu posebne grane, listove, boje, cvetove, mirise…..Ima li slikar da takvo nesto oslika, ima li kompozitor da komponuje notu zvuka nemirnog oceana ili poj ptica, krike galebova i ostalih zivih bica.
    Tek kad danima i mesecima posmatras to divno stvarstvo to divno delo ruku Stvoritelja, shvatis kako su ljudi na nivou pecinskog coveka, primitivni, glupi, podvodljivi, mislim na one ljude koji su sebe proglasili za posebnu elitu i vladare sveta koji kroje politicki zivot, koji smisljaju reklame, koji stvaraju programe, koji upravljaju parama i resursima i kojima je perverznost pomracila um.
    Ako neko misli da je ovaj svet tehnoloski napredan, razvijen onda on ne poznaje proslost, odnosno pocetak onda taj neko nema svest produhovljeni duh da bi dokucio delicak gorke istine. Ovaj svet je na nivou pecinskog coveka, ne na nivou nego kilometre ispod.

    Pre ovog sveta ljudi su ziveli i do 480 godina, nije im bilo dosadno, bili su tehnoloski mnogo mnogo ispred nas, gradili su piramide i letece letelice koje i dan danas izazivaju cudjenje i jos stoje te piramide ni potresi ni bombe nisu srusili a danas covekove rukotvorine ruse malo jaci vetrovi.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime