Poslanici “glasnici” građana ili samih sebe?
Predsednik Narodne stranke i jedan od osnivača Saveza za Srbiju Vuk Jeremić izjavio je da se zalaže za bojkot svih institucija, uključujući i parlament. On je za N1 rekao da je parlament “najosakaćenija institucija u zemlji”, ali da je za takvu odluku potreban konsenzus u SzS. Da li je ova ideja Vuka Jermića poliitčki i državno dobra? Poliitlčko uskustvo parlamentarizma u Srbiji pokazuje da povlačenje poslanika iz parlamenta je vid autoritarnosti vlasti ili namere da se vaniinstitucionalno ruši vlast ako opozicija nema snage ili argumenta kao I mogućnosti da izrazi svoje stavove.Poslanik ima mandat od građana i on je deo suvereniteta volje građana. Prakska pokazuje da političke partije žele volju građana da prisvoje za sebe i tako interes partije ili oligarhije poništava izbornu volju građana. Poslanici i odbornici se stavljaju kao politička “roba” koja je na političkoj pijaci-tržištu iza kojeg stoje neformalni centri moći .
Poslanik kao nosilac suverniteta građana i države
Poslanici i odbornici su nosioci dela suvereniteta građana i predlog napuštanje parlamenta nije dobar jer je to gubitak volje odnosno glasa građana, i to je onda veliki problem i za vlasti opoziciju a najviše za građane Srbije. Ako se politika premesti iz institucija na ulice i nema dijaloga obe strane onda se poliitčki suvereniteti i politička volje građana „valja po ulicama „i to je je vid vaninstitucionalog građanskog otpora koji vodi sukobima opasnim u času kada moćne države Zapada imaju nameru da poraze Srbiju na Kosovu i Metohiji. Kosovo kao i sva ključna državna pitanja moraju biti predmet rasprave u parlamentu i dai maju stav vladi i šire javnosti da bi se definisala držvna poltika ili poteti države oko ključnih državno-nacionalnih interesa. Državna politika oko Kosova bez stava opozicije ili SPC nije u punom kapacitetu legitimna već je vid volje i snage vladajuće većine koja nemora da bude i saglasna sa voljom njenih građana. Protesti i svi ozbiljni zahtevi građana i opozicije moraju da se saslušaju jer kad poliitka otrgne kontroli onda smo na nivou građanskih sukoba koji su mnogo puta viđeni u Srbiji. Polslanici i odbornici partija za koje su glasali građani nemaju mandat napuštanja institucija već biranja metoda pliitčkog delovanja koji ne zabranjuje i vaninstituciolne forme koje moraju da prate instirucionalno delovanje.Kada poslanici napuste parlament onda su oni „meta“ drugih oblika poliitčke moći i uticaja i građani im za to nisu dali mandat. Zato je opasno igrati se sa voljom građana!
Tomislav Kresović
Izvor: Vidovdan
Mandat je vlasništvo one stranke u kojoj je poslanik,a ne lično njegov.U protivnom bi trebao poslanik ići sam na listu.a istina je da takvi kakvi jesu,njih niko ne bi ni u kući glasao.Zbog te nameštaljke se takvi i biraju.Ni jedan od te većine,ne bi smeo stati na neku listu.Istina je da postoje poslanici dveri,koji bi mogli samostalno ići na svoje ime,svi ostali su sa liste onih iz senke,koji ih i dovode i postavljaju.
Господин Кресовић очигледно није упућен у рад и (не)функционисање Народне скупштине Републике Србије у последњих неколико година. Неупућени читалац би могао закључити да скупштина функционише савршено нормално, а да тамо неки неодговорни посланици хоће да бојкотују њен рад из неких личних побуда.
Истина је, нажалост, сасвим поражавајућа. Бојкот рада скупштине је потпуно легитиман у оваквим условима, када посланици не могу да врше посао за који су изабрани. Узрок није њихово непоштовање воље грађана који су их изабрали, већ непоштовање легитимитета те воље од стране скупштинске већине и руководства.