Kome se Milo umilio?

1
767

Cedomir AnticI šta sad? Sve su crnogorski komunisti dobro odigrali. Toliko su bili dobri i uspešni da je vlast za njih postala nešto kao teška kožna bolest, koju je teže izgubiti nego dobiti. Toliko su bili uspešni i dobri da nisu bili u stanju niti jednom da dozvole slobodne i poštene izbore. I mada drže sve poluge vlasti i u sukobe ulaze tek kada obezbede podršku jačih (od Miloševića do Sjedinjenih Država i SR Nemačke) nešto ih steže u grlu i na mestu gde bi, prema nekim očigledno nepreciznim i oborivim biološkim zakonima, trebalo da se nalazi srce. Zašto bi inače jedna tako uspešna i popularna vlast morala da menja ime, identitet, naciju i veru…? Ako su tako uspešni i dosledni, zašto drhte pred svakim evropskim birokratom i služe odreda sve vlade Republike Hrvatske? Konačno, zašto pred svake, čak i najbeznačajnije lokalne izbore, na jednoj strani šire mržnju prema srpskom narodu u Crnoj Gori, a na drugoj pokušavaju da pridobiju jerarhe Srpske pravoslavne crkve?

Da li je vlast toliko slatka (hajde da budem neiskren pa kažem „gospodine“), gospodine Đukanoviću? Ili je možda, kao i kod svih bezobzirnih tirana studena i jeziva sama pomisao na život bez moći, opterećen svim posledicama višedecenijskog samovlašća?

Strah je razumljiviji i prirodniji od iracionalnih zloče i podlosti. Režim Mila Đukanovića utemeljen je na mržnji i tiraniji. Da nije tako, ne bi „nezavisni“ mediji razglabali o njegovoj pokvarenosti samo onda kada pred izbore pokaže malo popustljivosti prema obespravljenom srpskom narodu. Jezik kojim govori većina građana Crne Gore označen je kao neustavan, pa kada u Skupštini režim ipak prihvati da ga ne izbacuje iz škola (makar privemeno), onda se nađe neko nezavisno pero, u opozcionim novinama koje nisu baš bile protivne šovinističkoj kampanji koja je i zacarila Đukanovića, da primeti kako je to „umiljavanje“ biračkom telu (kakvom biračkom telu kad Srba i „nema“ u Crnoj Gori). Umiljavanje je i kada Trinaestojulsku nagradu dobiju neki drznici koji su bili protiv referenduma. Ja sam naivan mislio da u Crnoj Gori postoji neka nagrada koja nije povezana sa emotivnim odnosom prema vladajućoj partiji.

Da Vas podsetimo:  Predsednik Vučić i srpska dijaspora

Najstarije, nekada državne, a nesumnjivo režimske novine, bave se crnogorskim drevnostima. Dokazuju da je „Crnogorska pravoslavna crkva“ postojala pre nekoliko stoleća. U tom slučaju postoje i „Hrvatska pravoslavna crkva“ i „Vojvođanska pravoslavna crkva“… Samo Srpska pravoslavna crkva nije postojala, pošto je pod tim imenom registrovana u sudu tek u 20. veku. To bila patrijaršija u Peji (Peći), a zna se da je ona na Kosovu. Ličnost sa krunom u Gračanici nije neki Milutin Kralj srbijanski bezveznik sa Dorćola, već Miljutini Nimani, deda po babinoj liniji albanskog poglavice Hašima Tašija. To svi znaju, a posebno režimlijski urednici, koji su tako uporno i neuspešno ratovali protiv srpskog nacionalizma na portalima u opasnom i fašističkom Beogradu.

Ne lezi vraže… Bivši radikali i aktuelni socijalisti (koji su zahvalni na Petom oktobru, pošto je valjda delovao na njih vaspitno… Mada ne znam šta će na to reći njihovi briselski staratelji, pošto sledi neevropski zaključak da je „batina iz raja izašla“), legli su na rudu i počeli da prihvataju Đukanovićev režim kao gurua u bezobzirnosti i kameleonstvu koji garantuju decenijski opstanak na vlasti. Međutim, javio se dežurni DPS-ov kolumnista u Beogradu. Kada ne predaje nešto fundamentalno na nekom važnom univerzitetu ili ne odlučuje niočemu u Skupštini Crne Gore, one se veselnik okrene Beogradu. Pisao je nešto o pravima Crnogoraca u Srbiji. Kaže nisu dovoljna. Srbi su jedina nacija u Crnoj Gori čiji je udeo u zaposlenima u državnim ustanovama višestruko niži od udela u ukupnom stanovništvu. Da li je tako i sa „Crnogorcima“ u Srbiji? Kada građani Crne Gore pređu u Srbiju, uglavnom se izjasne kao Srbi… Ali šta je sa crnogorskim kadrovima koji su preostali posle raspada Državne Zajednice SCG? Da li smo nekoga izbacili sa posla? Da smo osporavali državljanstvo onako agilno kako u Crnoj Gori osporavaju građanima Srbije, režim Mila Đukanovića pao bi zbog izbegličke krize. Da li je srpska država nekoga izbacila sa posla zato što radi za crnogorske bezbednosne službe? Nije. Mislim da je to uvreda kako za Srbiju tako i za Đukanovića koji je takvim ponašanjem nepristojno omalovažen kao ličnost. Da li bi trebalo da pronađemo sveštenika za drevnu CPC, pošto je prvi kandidat odlučio da se pokaje i vrati u naručje Srpske pravoslavne crkve? Možda bi Srbija mogla da poradi na tome da od nekadašnjih 240.000 crnogorskih državljana koji žive na njenoj teritoriji makar 4.000 glasa za Crnogorsku partiju i time joj omogući ono što u Srbiji imaju i najmanje nacionalne manjine – mesto u parlamentu?

Da Vas podsetimo:  Da li će nestanak klasičnih motora biti zaustavljen?

Čedomir Antić

izvor: Napredni klub

 

1 KOMENTAR

  1. Нема разлике између Мила и дојучерашњег потрчка из Г-17, а сада надобудног „историчара“ Антића!

    Не видим чему се исчужђава г.Антић? Па и сам је, до јуче, када је напрасно „докторирао“, у једној својој књизи написао да је једна од највећих српских заблуда да су Срби у средњем веку јели сребрним есцајгом!
    Млађани Чедомир Антић, који до тада, а као будући „историчар“,није нигде боравио изван београдског „пашалука“, није имао појма о чињеници да у пећкој Патријаршији постоји фреска из XIV века на којој је приказана постављена софра, са тањирима, сребрним есцајгом и пехаром за вино.
    Толико о знању своје и наше, српске историје, дотичног „историчара“ са префиксом „др“!
    А што се тиче јадног Хашима Тачија, исти би требао да зна да он води порекло од Божовића, Срба (неки се осећају, илити осјећају као Црногорци) који су живели у Србици, те су, под Турцима, прво прихватили ислам, а каније се и арбанизовали.
    Тако смо имали и „највећег албанског писца за децу“ пок. Есада Мекулија (жена му је била проф.др Садета Мекули-гинеколог)који није имао ни један промил албанске крви, јер му је отац, хоџа Нокшић, родом из Плава, водио порекло од Поповића и Лабана који су примили ислам.

    На жалост, некадашњи досовац, Чедомир Антић, мора још много да учи и истражује, јер историја, на срећу, није постала од 05.октобра, већ много, много раније.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime