Hoće li Srbija ići na parlamentarne vanredne izbore ili izbore na svim nivoima, i da li će se najveća stranka podeliti na pitanju Kosova, za sada je samo u domenu spekulacija. Ali..
Gde ima dima ima i vatre, pa su tako i spekulacije o vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji sve manje kuloarske glasine a sve više, izgleda, realna opcija.
Međutim, ono što nedostaje za prevremene izbore je razlog. Trenutno izgleda da koalicija koja je na vlasti, uz manje ili veće trzavice, nema nekih većih problema. Opozicija i parlamentarna i vanparlamentarna nema naročitih razloga da se jagmi za izbore. Prva, zato što mogu da prođu kao ovi drugi na prošlim izborima, a ova druga zato što ni izdaleka, ako ne računamo Srpsku radikalnu stranku, nije ni blizu cenzusa, to jest ulaska u parlament.
Dakle, ako u pomenutim zonama ne „škripi“, zašto bismo onda imali vanredne parlamentarne, ili čak opšte izbore?
Prema sagovornicima Sputnjika, svi putevi vode ka Srpskoj naprednoj stranci.
Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, sklon je mišljenju da bi vanredni izbori bili opcija dela Srpske napredne stranke koju predvodi Aleksandar Vučić, kako bi dodatno učvrstio svoju vlast i na taj način osigurao legitimitet za poteze koje će morati da povuče.
Cvijetin Milivojević, generalni direktor agencije „Pragma“, smatra da nema objektivnih razloga za izbore, osim, kako kaže, da se urede stvari unutar same stranke.
Milivojević podseća da je Srpska napredna stranka u oba navrata izbore dobila na kritici vlasti Demokratske stranke i tadašnje koalicije upravo na njihovim propustima u pregovorima sa Kosovom, tvrdeći da će oni sve to popraviti kada dođu na vlast.
„Dakle, pre svega Srbiji nisu potrebni vanredni izbori već povratak vladajuće stranke na principe na kojima je u dva navrata i osvojila glasove na izborima. Novi vanredni izbori ne bi ništa promenili. Možda bi delimično pala popularnost SNS-a njihovih koalicionih partnera, ali u svakom slučaju ne postoji kritična masa. Mislim na opoziciju, koja bi u ovom trenutku mogla da pripreti Aleksandru Vučiću“ kaže on dodajući da razlozi koje navodi SNS za izbore „da se urede stvari unutra koalicije“ ne stoje jer, podseća Milivojević, i bez šire koalicije, pa čak i bez stranka koje su na listi SNS-a, naprednjaci imaju većinu.
Milivojević je ubeđen da jedan deo SNS-a smatra da je stranka izdala samu sebe, odnosno da se od jedne nacionalne stranke, rusofilske i evroskeptične, pretvorila u stranku evrobirokrata i evrofakatika, koja je zbog obećanja za otvaranje nekog od poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom spremna da sve žrtvuje. To, podseća Milivojević, nisu obećali biračima ni 2012. ni 2014. godine.
„Ako i bude vanrednih parlamentarnih izbora, biće ih isključivo zbog problema koji postoje unutra same stanke, koji su sve jasniji i vidljiviji. Unutar stranke postoji izvestan strah, pre svega u delu koji vodi Aleksandara Vučić, da bi neka kritična masa okupljena oko Tomislava Nikolića eventualno mogla da uzvrati udaraca“, smatra Milivojević.
Dimitrijević kaže da nije isključeno da do izbora dođe upravo zbog činjenice da je pred nama period koji treba da dovede do promene Ustava Srbije ali i do dodatnih odluka koje se odnose na situaciju oko Kosova.
„Srbija neće sprečavati Kosovo na evropskom putu jer se to nameće kao nužan uslov Evropske unije, pa će i otpor priznavanju Kosova biti sve manji i manji. Zato ima logike teza da za dalju politiku koju premijer sprovodi, deo SNS-a koji je direktno vezan za šefa stranke, smatra da je potrebno još jednom izaći na izbore i dobiti direktniju podršku“, mišljenja je Dimitrijević.
Za razliku od Milivojevića, Dimitrijević veruje da bi dodatni povod za izbore mogao biti i u „razračunavanju“ sa predstavnicima koalicionih partnera, jer smo, podseća on, do sada u više navrata bili svedoci nesuglasica između članova SPS-a i SNS-a.
„Do sada je bilo više nesuglasica posebno na temu vođenja javnih preduzeća, pre svega NIS-a koji je pod direktnom upravom socijalista“, kaže on.
Dimitrijević nije siguran da bi se razlog za izbore mogao tražiti u unutrašnjem sukobu „tomista“ i „vučićevaca“, posebno kako kaže jer je Vučiću kao lideru stranke i premijeru više u interesu da postoji predsednik države koji je po svojoj funkciji malo izolovan, i da postoji neka kohabitacija.
Istine radi, o sukobima unutar naprednjaka, ali i o prevremenim izborima priča se već mesecima, ali do sada niko nije uspeo da dokaže da sukob zaista postoji. S druge strane Vučić jeste u nekoliko navrata najavljivao rekonstrukciju vlade Srbije, navodeći da će biti „kratka i slatka“, ali ni do toga nije došlo. Time je, veruju mnogi, ostavio otvorena vrata za spekulacije o novim izborima, a sve je dodatno začinio i u nekoliko navrata datom izjavom da je moguće da napusti ne samo premijersku fotelju, već i da traži naslednika za lidersku funkciju u samoj stranci.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com
Vučić je čovek uvek gladan totalne vlasti. Već predstavlja modernog diktatora- on sve zna, za sve se pita, o svemu odlučuje i odličan je demagog, često čak i brutalan lažov! Nema područja na kome nije debelo lagao narod.Obećao je svašta, a nije ispunio ništa. Međutim, i pored svih negativnosti, posebno malo obrazovan deo srpskog naroda, još uvek se kune u njega- pitanje je samo dokle. Da bi i dalje jahao vlast i gomilo sopstveno i bogatstvo nekolicine odabranih, među njima i njegovih „novih arapskih prijatelja“ mora što pre da održi vanredne izbore jer bi redovne verovatno, ako ne izgubio, onda bi bar morao da ima jače koalicionare. Ovako, ako sada pobedi, a verovatno će opet pobediti, obećavajući već gladnom narodu sve i svašta, sigurno mu je još četvorogodišnje davljenje Srbije! Rasprodaće sve, predati Kosovo, možda pride i Sandžak pa i Vojvodinu, igrati još žešće uz muziku Vašingtona, Brisela i Berlina. Zadužiće nas još više za neke sulude projekte kao BG na vodi, autoput Niš-Albanije idr. sve dok narod ne pretvori potpuno u zapadno roblje! Taj čovek je očigledno već bolestan, njemu ne treba dati vlast nego ga uputititi na psihijatriju!Što pre, to bolje za nas.