U Njujorku održana komemoracija žrtvama u zloglasnom Jasenovačkom logoru u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, pomen sluzili prota Đokan Majstorović i jevrejski rabin. Holokausta i miliona žrtava u koncentracionim logorima treba se sećati uvek, da se slični zločini ne ponove više nikada i nigde, istaknuto je na godišnjoj konferenciji JRI.
Mirjana Jovanović
Njujorški Institut za proučavanje zločina u Jasenovcu, jedina ustanova koja se bavi ovom tematikom izvan bivše Jugoslavije, organizovao je i ove godine godišnji komemorativni skup za sedam stotina hiljada Srba Jevreja i Roma koji su na najsuroviji način mučeni i pobijeni u zloglasnim logorima u Jasenovcu i Staroj Gradiški. Glavni govornik na ovogodišnjem skupu bila je istoričar genocida i borac za ljudska prava iz Švajcarske, Mirjana Jovanović. Ona je, kao vrsni istoričar i istraživač, ukazala na uzroke i posledice jednog od najstravičnijih zločina, koji su se dogodili tokom Drugog svetskog rata, a sve to je dokumentovala nizom fotografija, dokumenata i svedočenja ljudi koji su preživeli.
Džon Bosnić
Džon Bosnić, poznati kanadski novinar, inače Srbin po poreklu, koji je bio jedan od retkih poštenih izveštača iz doba raspada Jugoslavije, pobudio je posebnu pažnju i dirnuo sve prisutne svojim svedočenjem o genocidu nad Srbima koji se odvija u Hrvatskoj, neprekidno još od vremena Drugog svetskog rata do danas. Džon Bosnić se vratio u Srbiju, Otadžbinu, koju nikada nije zaboravio, i odande nastavlja da se bori za istinu o Srbiji i srpskom narodu. Njegove reči na srpskom ali i engleskom jeziku, čuju se i uvažavaju u celom svetu, ali on smatra da to nije dovoljno i da se cela Država Srbija i ceo Srpski narod moraju najpre sami upoznati sa svim zločinima koji su počinjeni nad nama. Moramo se sto pre odreći lažnih priča o “bratstvu i jedinstvu” u čije ime su zločini u Jasenovcu i mnogim drugim logorima i stratistima, prećutkivani. Istina mora izići na videlo i ne sme se dozvoliti da se zbog nekih kvazi političkih “dobrosusedskih” odnosa zločini skrivaju i relativizuju a ne osuđuju, pa se čak i žrtve zaboravljaju i ne pominju.
Bari Letuči
Profesor Bari Letuči, direktor Instituta za proučavanje zločina počinjenih u Jasenovcu, istakao je da je prećutkivanje o zločinima u Jasenovcu za vreme NDH dovelo do novog genocida nad Srbima tokom raspada Jugoslavije kada je iz Hrvatske prognano preko pola miliona Srba iz Slavonije i Baranje i Vojne Krajine. Na hiljade ljudi ponovo je mučeno i ubijano, samo zato što su Srbi, a za to još niko nije odgovarao. Srbi se ne uništavaju u Hrvatskoj samo fizički već i moralno i duhovno, jer su mnogi naterani na pokrštavanje, prelazak u katoličku veru, pa čak i na odricanje od Srpstva.
Profesor istorije Luis C. Djuit, clan Borda direktora JRI, ukazao je da su Jevreji davno odlučili da se Holokaust ne sme i ne može zaboraviti i da se kroz sistem školovanja i redovnog obrazovanja ovoj temi mora poklanjati stalna pažnja. U bivšoj Jugoslaviji to je bilo zabranjeno iz poznatih razloga, ali nikome nije jasno zašto se o zločinima počinjenim u Hrvatskoj ne uči u školama u Srbiji ni danas, ne bar na pravi i odgovarajući način. Ako zločine nad vašim narodom, zaboravljate vi Srbi, pomisliće se da zločincima praštate ili da ih nije ni bilo, a to otvara vrata za nova zlodela…
Sećanje na žrtve u Jasenovcu obavljeno je u Sabornoj crkvi Svetog Save u Njujorku i u Spomen parku na žrtve Holokausta u Bruklinu. Kod spomen obeležja žrtvama Jasenovca upaljeno je sedam sveća u znak sećanja na 700 hiljada ubijenih Srba, Jevreje i Roma. Posebno potresno bilo je kada je jednu od sveća upalila i položila pored spomenika, gospođa Nada Đorđević, čiji su otac, rođenja sestra i brata, brat i sestra od strica i brat od tetke, ubijeni u hrvatskoj fabrici smrti. Dan sećanja na Jasenovačke žrtve u Njujorku je proglašen danom žalosti i svaki dan pada baš u dane kada su se Jasenovački logoraši, jurišom na bodljikave žice i na naoružane ustaše, sami oslobodili.
Milan Lučić
