Komnen Seratlić: Krava

0
949
Foto: pixabay

Srbin vratio kravu koja je prešla iz Bugarske, a EU traži da se likvidira, jer nema papire“.

U međuvremenu sam saznao da krava nije likvidirana. Njene suze i telence u njenoj utrobi su pobedili, iako EU suzama ne veruje.

Svakoga leta, dok nisam maturirao, dolazio sam iz Doma ratne siročadi kod bake i dede pod moj goroviti Durmitor. Ustajao sam u cik zore i sa bakom vodio krave – Vezulju (gledao sam kako joj idu krupne suze kada su joj tele prodali) i Milulju na ispašu. Doline i livade pune cveća, a rosa je bila kao „sinje more“ .

Baka je završila Rusku domaćičku školu na Cetinju gde su joj braća bili kapetani kod kralja Nikole, a njen otac je komandovao Drobnjačkim bataljonom u boju na Mojkovcu. Zaljubila se u mog kršnog dedu, čekala ga je dok se vratio iz Amerike.

Sa brda Kovčica, gde smo napasali krave, gledali smo „kao na dlanu“ sela Bukovicu, Gornju i Donju, Vrtoč Polje, Provaliju jezerce iz koga izvire reka Bukovica (Natovac Milo i bratija pokušavaju da je „ukrote“ u PVC cevi radi nekih centrala, tok joj 33 kilometra i celim tokom može da se pije, prošlog leta sam i ja bio na demonstracijama i nismo dozvoilili tu Milovu ludoriju).

Baka mi je pričala razne priče, neke sam zapisivao. „Vidiš li onu kuću na samoj rijeci. Imali su sina jedinca. Na vašaru, koji se održava svakog ljeta na Vidovdan kod Vražjeg jezera (jedno od 22 škrčkih jezera, Crno, Valovito, Malo, Riblje, Zmijsko i dr) dan je bio vedar, a od Durmitora iznenada uvijek kreće talas kiše, praćen munjama i gromovima. U sred mase grom je gađao i ubio tog jedinca, niko drugi nije povrijeđen. Bog je kaznio njegovog oca jer je u toku rata bio špijunčina, špijao je i partizanima i četnicima i Italijanima i Nemcima“. Prvi put sam čuo od moje bake : „Bog je tu sa nama, On je svemoguć“.

Kao gimnazijalac pisao sam sonete. Pokazao sam ih profesoru književnosti koji je bio na Golom otoku devet godina. Rekao mi je da ih nikome ne pokazujem jer će me isterati iz škole. Evo jedne: BIJELOPLAVI OFICIRI

Pojavljivali su se svakoga ljeta u bijelim i plavim uniformama.

Na šapkama su imali zvijezde petokrake crvene kao krv.

A vi čobanice Durmitora gledale ste u njih kao u bogove.

Oni vaše poglede nijesu mogli da vide.

Krile ste se i virile iza torova, kućara i koliba.

A onda bi se čuo jedan strogi i surov poziv, Milojka, Draginja.

Brali su vas prije kosidbe kao najljepše cvijeće.

Sledećeg ljeta dolazile ste nakinđurene kose i u bijelim sandalama.

Inače je Durmitor vekovima zaljubljen i ljubomoran na Sinjajevinu, po kojoj se kosi, igraju kola, vodi ljubav iza plastova, u šumarcima, baca kamena s ramena, trke na brdskim konjima, a čobanice pevaju elegične pesme.

Da se vratimo kravi iz Bugarske.

Dobro, Kravo, ništa Ti nisu pomogla moja upozorenja, moji saveti, moj nauk, da se ne igraš sa EU, odnosno da ne ulaziš u tu crnu rupu iz koje si pobegla.. A, Ti si se razobadala i pobegla u zemlju koja plače za EU. Trebalo je da pobegneš u neku drugu zemlju EU. Zatim , kao dugogodišnji konzul, učio sam Te da ne možeš bez papira da uđeš u zemlju koja će nakon tri hiljade godina ući u EU. Poseban Ti je greh, jer nisi razmišljala o teletu koje nosiš u utrobi. Doduše, tu Ti ne zameram. Taj očajnički beg verovatno si učinila zbog tog nevinog telecenta da ga spasiš, odnosno da se ne oteliš u EU, da ono raste, da doji i pase u zemlji koja nije članica EU, ali si odabraala pogrešnu zemlju.

Eto, neće više ni krave da žive u EU.

Setih se šta bi bilo kada bi nekim slučajem pobegla krava iz Indije u EU. Problom bi verovatno završio u SB UN, jer su krave u Indiji svete životinje. UN ne bi smele doneti odluku da je likvidiraju.

Tekođe, setih se mog dede, koji je bio u nekoj službi kralja Nikole za Durmitorski kraj. Pričao mi je, odnosno to se pričalo kao neka anegdota, da je pod mojim Durmitorom i Sinjajevinom, gde su ljudi imali puno ovaca, govedi, konja (to će trojica mladih, lijepih, pametnih sve uništiti, i taj kraj je sada pust, zimi se ne može videti nijedan dim iz dimnjak, a ljeti se ne čiju zvonca i čaktari, ne čuje se blejanje ovaca i jagnjadi ili mukanje govedi i rzanje konja, čak nema ni svraka, ni vrana, ni vrabaca, ni, ni) nastao problem između dve porodice oko neke krave, koja je bila steona. Kralj Nikola je bio sudija za sva pitanja u maloj Crnoj Gori. I tako se između pozvanih svedoka našao i moj deda. Kralj ga je pitao: „Perjaniče, kakva je bila krava“, a deda je odgovorio: „ Svijetla kruno, krava ka i krva “.

Da li je Krava iz EU kao i druge krave, ili je krva ka i krava.

Sledeće je pitanje: da li bi EU zatražila likvidaciju Krave da je vratio šiptar iz već stvorene Velike Albanije. Ne, normalno da ne bi. Odluka o likvidaciji nije slučajna. Srbin ili Srbi su, kažu u Briselu, vjerovatno ugradili prislušne tzv. bube, pasla je travu koja je zagađena uranijumom. Zna ta EU koliko ga je NATO razasuo po unesrećenoj Srbiji.

Draga Kravo, život Ti u Srbiji ne bi bio lak. Ispirali bi ti mozak danonoćno, muzli bi te danonoćno, izmuzivali bi Te. Čak ne bi ostavili ni kap mleka za telence. Morala bi se podvrgnuti Njegovim zakonima, za koje kaže „šta su zakoni, ja ih donosim, ja ih ukidam“, odnosno više ih donosi, a nijedan ne ukida. Nikada ne bi mogla steći penziju ili bi je smanjili tako da ni to telence ne bi mogla izdržavati. Morala bi da učiš i naučiš da pišeš latinicom, da govoriš svetske jezike – bošnjački, crnogorski, vojvođanski i dr.

Kaži drugim kravama da si bila u Apsurdistanu, koji je lider u Regionu po apsurdima. Naše krave nemaju gde da idu. One će ostati ovde u zemlji Srbiji, kojoj se ne da da postane država. A eto, Kosovo je, išao ON u Brisel ili ne, oteto i postalo je država. Jaukao je ON pred Zmijom, spavao u hodniku u Briselu, potpisivao sa onim pevačem iz Žitorađe nekakve papiriće, zajaukaće za dva tri dana: „Daj šta daš Zmijo“. I ON i Njegov politički tata, bivši predsednik, odrekli su se svih nacionalnih interesa. Ubedili su sve nas podanike i taj zapadni Zapad da su poslušniji od od nekadašnjeg žutog predsdnika.

Stid me je što ovo baljuizgam, mnogo toga još imao bih da ti kažem, dobra Kravo, jer si plakala, a bio sam i nesrećan zbog najave da će te likvidirati (setio sam se mojih Vezulje i Milulje, koje sam čuvao) zajedno sa nevinim telencetom koje nosiš, ali moram nešto, dobra Kravo, da još jednom podvučem. Nikada više nemoj u Srbiju, jer će te likvidirati. Ta Briselska „pravna“ formulacija se ne može pronaći ni u Titovim presudama za putešestvija na Goli otok, ni u Staljinovim presudama. Vodi, takođe, računa da je danas Pravosuđe u Srbiji crnje od navedenih presuda. Uostalom, za kraj da Te podsetim, da su po nama Srbima mnogi pljuvali („Danas u 21. veku, biti Srbin je vrlo glupo, čak redtrogradno“, izgovori javno jedan Imperije zla ambasador). A, Bogumi u ovoj zemlji, koja je sve manja, a političara je sve više, ima mnogo pozicionih i opozicionih prevaranata, profitera, špijuna – stranih plaćenika, seoskih i gradskih đilkoša, blejača, laprdača.

Komnen Kolja Seratlić

vidovdan.org

Trag u vremenu iz crnog šešira

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime