Onih koji nisu bežali sa časova istorije i sociologije verovatno pamte kako su ih u školi učili da novopečeni kapitalisti, domogavši se na ovaj ili onaj način imetka, nisu žalili novaca da se okite plemićkim titulama, a sve u nastojanju da zabašure poreklo, koje je ne retko sezalo do samog društvenog dna.
Nešto slično dešava se danas i u Srbistanu, s tom razlikom što su danas, kada su se mnoge političke „vile” našle u čem nisu bile, plemićke titule zamenile akademske. Tako je, pre svega zahvaljujući političarima skromnog obrazovanja i znanja, uz to neizlečivo opterećenim kompleksima, evoluirala u zemlju mastera, magistara i doktora nauka u kojoj se akademske titule štancuju kao na traci. I ko zna do kada bi to tako trajalo da dokoni i zavidni ološ nije počeo da trakeljiše po diplomskim, master, magistarskim radovima i doktoratima predstavnika vladajuće političke „elite”, učinivši da njihove akademske titule postanu predmet sprdnje. Stoga nimalo ne čudi što su se neki, poput našeg čačkonačelnika MrMi – ja, počeli da, kao zmija noge, kriju akademska zvanja, tražeći neki drugi način kojim će lečiti sujete i komplekse i sebi dati na značaju. A pošto u Srbistanu pamćenje većine populacije ne dobacuje od doručka do večere, ne čudi da mnogi od njih nastoje da sebe predstave u nekom drugom svetlu.
Čačani koji su mislili da ne postoji šansa da neko, kada je reč o patološkom lažuckanju, nadmaši Ilić magistara Velimira moraju da priznaju da su se prevarili. Mnogo ranije nego što je iko očekivao atenički ekspert za baronisanje dobio je dostojnog naslednika u liku i delu čačkonačelnika MrMi – ja.
Tvrdnjom, a da uz to ne trepne i ne pocrveni, kako je odrastao (na istom su suncu zadnjicu grejali) uz Radmila Mišovića i Dragana Kićanovića, naš MrMi – je za koplje nadmašio ateničkog magistra. Jer kakve to sad veze ima što je u vreme kada su ove dve legende čačanske košarke žarile i palile imao jedva deset – jedanaest godina. MrMi je jednostavno rešio da bude urbana faca što se kretala u društvu čačanskih legendi, spreman da istrpi i podsmeh i otvoreno izrugivanje. Što mu uostalom ne bi bilo prvi put budući da se čačansko čovečanstvo krstilo i levom i desnom posle MrMi – jeve recenzije za nedavno objavljenu knjigu istorijske tematike. Ali kada je lek u pitanju, a kompleksi su mnogo ozbiljnija bolest nego se to nekome čini, ne pita se za cenu. Uostalom, a ko će se sutra uopšte sećati šta je to sve MrMi baronisao na nazadnom Studiju B(re)?
A da MrMi kojim slučajem nije rešio da magistarskom zvanju i čačkonačelničkoj funkciji pridoda i titulu predsednika Čačanskog društva lažova?
Aleksandar Arsenijević
Izvor: ozonprress.net
