Ministri spoljnih poslova Evropske unije postigli su saglasnost oko proširenja liste sa imenima osoba i organizacija koje „podržavaju proruske separatiste u Ukrajini“. Drugih sankcija neće biti zbog protivljenja Grčke.
„Nisu bile jednostavne diskusije“ – tako je nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer opisao vanredni sastanak sa svojim kolegama iz Evropske unije, dodavši da je bilo teško očuvati odlučan zajednički stav. Posebno je bio veliki sukob mišljenja sa novim grčkim ministrom spoljnih poslova Nikosom Kocijasom. No, na kraju je nađen najmanji zajednički imenitelj: postojeća lista osoba, preduzeća i organizacija kojima su blokirani bankovni računi u EU ili im je zabranjeno da putuju u zemlje te organizacije – unekoliko je proširena. Na njoj su se sada našla imena još nekih lica koja podržavaju proruske separatiste u Ukrajini. Njihova imena će najpre ostati u tajnosti, da ti ljudi ne bi mogli da podignu i sklone svoj novac. Dogovoreno je i da se postojeće sankcije produže do septembra 2015. – prvobitno su važile do kraja marta.
Štajnmajer je rekao da je morao da ubeđuje svog grčkog kolegu u ispravnost sankcija protiv Rusije. To nije bilo lako, jer se Grčka nije složila sa tekstom zajedničke izjave Evropske unije i pretila je vetom. Na kraju se Kocijas nevoljko saglasio sa novom listom, ali o novim supstancijalnim sankcijama nije želeo da razgovara, tako da su na kraju svi morali da se zadovolje minimalnim rešenjem. Štajnmajer je rekao da će EU reagovati oštrijim merama tek ako proruski separatisti izvedu novu ofanzivu na Marijupolj ili druge regione. Dodao je i da se nada da će grčki ministar dobiti od Atine više manevarskog prostora „kako bi u sledećim debatama morao da odlučuje u duhu Evrope“. Jer, o ovoj temi će se ubrzo ponovo razgovarati i to na samitu EU u fabruaru.
Brok o Putinu
Mnogi posmatrači su pred sastanak u Briselu bili zabrinuti smatrajući da Rusija ostvaruje sve veći uticaj na Evropsku uniju preko nove grčke vlade. Elmar Brok, predsedavajući Odbora za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu, rekao je: „U ovoj vrsti politike vidim pretnju za Grčku, jer u tome vidim odbacivanje solidarnosti a činjenica je da ta zemlja do kraja februara mora da završi pregovore o novom paketu pomoći.“ Brok smatra da ruski predsednik Vladimir Putin različitim sredstvima podrške ekstremističkim strankama pokušava da razbije evropsko zajedništvo. U to se, veli, uklapa i „bliskost stranke Siriza i Moskve“.
Barbara Vezel
