PRAVOSLAVNO TUCANJE JAJIMA NA SAMITU O “ZAPADNOM” BALKANU U BERLINU
- Ni u Berlinu šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, u ime Evropske komisije, nije iznela ni jedan predlog, ideju o rešavanju problema između Beograda i Prištine i time još jednom pokazala da se EU ne bavi ozbiljno rešavanjem kriznih pitanja na Balkanu, niti je to interesuje.
- Ništa se iz silnih bezidejnih razgovora, kontakata, razmena mišljenja Makrona i Vučića, Merkelove i Tačija, Mogerini i E. Rame iz Albanije, pa konsultacija utroje, pa svih zajedno -nije izrodilo, nikakav razuman predlog, ni sporazum. A kamoli neko suvislo i dugotrajnije rešenje krupnog kosovsko-metohijskog problema
- Nastavak „novih razgovora“ (pregovora) Beograda i Prištine odložen je za početak jula u Parizu do kada će biti izabrano i novo rukovodstvo Evropske Unije i Evropske komisije posle izbora za evropski parlament koji će se u međuvremenu, u maju, održati u svim zemljama EU.
- Bez korektnih predloga nije bilo dogovora ili kompromisa i Samit u Berlinu je bio neuspešan, a služio je vodećim zemljama EU kao pokriće pred evropske izbore da pokažu kako se navodno bave Balkanom
Srbija se oduvek, bila „velika ili mala“, nalazila u centralnom delu Balkana, istočno je bila i jeste Bugarska, južno Grčka i Albanija, a na Zapadu se nalazila i nalazi Bosna i Hercegovina, a najzapadniji deo Balkana uvek je pripadao Hrvatskoj i Sloveniji.
To evidentno potvrđuje i ova geografska karta na kojoj se to jasno vidi.
Ali, nekakvi hazburški kreatori propale austroguarske politike podržani od Britanije i Nemačke su u protekle dve-tri decenije nasilno, iz sopstvenih interesa, promenili u verbalnom opštenju te geografske pojmove i odrednice i Srbiju smestili na Zapadni Balkan, a Hrvatsku i Sloveniju su izmestili sa Balkana, jer eto te dve katoličke zemlje podržane od Vatikana i hazburške klike ne pripadaju više Balkanu, nego po njima, pripadaju nekakvoj srednjoj, a možda čak i centralnoj Evropi!?
Ovaj bezuspešni agresivni pokušaj menjanja geografskih odrednica, iako vrlo smešan i budalast, i dalje tvrodoglavo nameću predstavnici zapadne Evrope. Tako je pre nekoliko dana i u Berlinu održan Samit o “Zapadnom “Balkanu na kome je glavna tema bila rešavanje odnosa između Srbije i samoproglašene srpske pokrajine Kosovo i Metohija.
Skup bez ikakvih racionalnih ideja i predloga
Na samitu su se okupili, uz “posredovanje” EU (i ovog puta je tu bila, u ime EU) odlazeća nasmejana italijanska političarka Federika Mogerini, koja se čak tucala i jajima za srpski, pravoslavni Uskrs, ali ipak bezuspešno. U ime Evropske komisije u Berlinu šefica evropske diplomatije Federika Mogerini nije iznela nijedan predlog, ideju o rešavanju problema između Beograda i Prištine i time još jednom pokazala da se EU ne bavi ni sada ozbiljno rešavanjem kriznih pitanja na Balkanu.
Bez korektnih predloga nije bilo dogovora i Samit u Berlinu je bio neuspešan, a služio je kao pokriće vodećim zemljama EU pred evropske izbore (od 23. do 26. maja) da pokažu kako se navodno bave Balkanom.
Ništa se iz tih silnih bezidejnih razgovora, kontakata, razmena mišljenja Makrona i Vučića, Merkelove i Tačija, Mogerini i E. Rame iz Albanije, pa konsultacija utroje, pa svih zajedno – nije izrodilo, nikakav razuman predlog, ni sporazum. A kamoli neko suvislo i dugotrajnije rešenje krupnog kosovsko-metohijskog problema.
Glavne političke ličnosti na Samitu u Berlinu bili su Emanuel Makron, predsednik Francuske i nemačka kancelarka Angela Merkel okupljeni sa namerom, ili ciljem da pritiskaju, koliko god mogu, Srbiju ne bi li, možda, u nečemu popustila kako bi oni, kao vođe i lideri EU saopštili da su uveli svoje nelegalno čedo „Kosovo“ u međunarodnu zajednicu naroda i država, u evropske i EU institucije i što im je najvažnije u Organizaciju Ujedinjenih nacija (OUN). Odnosno, verovatnije je, imajući u vidu raspoloženost srpskih vlasti da im udovolje, da su taj pritisak donekle i glumili, a zapravo zadovoljavali formu važnosti i neizvesnosti sastanka.
Treba napomenuti da ovim zapadnim liderima ni ovog puta nije uopšte smetalo što Šiptari iz Prištine ne sprovode dogovorene Briselske sporazume, posebno deo o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), što su nelegalno, suprotno svim međunarodnim dogovorima, formirali Vojsku Kosova, što su uveli, suprotno svim međunarodnim normama, takse od 100 odsto na sve srpske proizvode, što neometano otimaju srpsku državnu i privatnu imovinu na Kosmetu, što je neprikosnoveni standard u zapadnim demokratijama i što krše mnoge druge potpisane sporazume i međunarodne propise. Uz sve to Šipštari vandalski ruše srpske grobove, groblja i pravoslavne svetinje. To Evropi, za čudo, ne smeta!?!
Posledica takvog odnosa i politike je bila da na predstavnike šiptarskih vlasti iz Prištine nije vršen nikakav pritisak u Berlinu.
Evropljani su, kao prazne floskule, po ko zna koji put ponovili da se zalažu za „nepokolebljivu posvećenost demokratiji, vladavini prava, dobrom upravljanju, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i jačanju uloge civilnog društva i nezavisnih medija. Složili su se da su održive reforme ključ za evropsku perspektivu regiona Balkana…“
A onda su složno navalili da krše sve te slatkorečive parole i uz pomoć lidera BiH, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije kao i predstavnika kvazi institucija u Prištini, i beskrupulozno traže od Srbije da pristane na sve ucene ako želi da se integriše u Evropu i EU. Na skupu su učestvovali i istu ulogu su imali premijeri Hrvatske i Slovenije, Andrej Plenković i Marijan Šarec.
EU hoće kompromis, ali bez ustupaka Srbiji
Evropski lideri, isto kao njihovi sponzori i idejne vođe Sjedinjene Američke Države, hteli bi da nametnu rešenje državi Srbiji, nazovu ga kompromisom, a da ne ponude nikakve značajne ustupke Srbiji za otimanje dela državne teritorije, tačnije pokrajine Kosovo i Metohija.
Treba ponoviti, po ko zna koji put, da o takvoj ideji nema i ne može biti razgovora, jer ona krši važeći Ustav Srbije.
Srpski Ustav bi morao da se promeni, da bi Srbi mogli pokloniti Kosovo i Metohiju Šiptarima, ili se saglasiti sa otimanjem te teritorije.
Uz to, nema racionalnih razloga za takav akt Srbije, zašto bi Srbi to uradili?
Moj profesor na Odeljenju za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Veljko Korać(polovinom 70-tih godina prošlog veka) učeći nas osnovnim filozofskim pojmovima, često je isticao važnost nepokolebljive borbe za istinu, beskompromisnost u traženju racionalnih rešenja. „Tu ustupaka nema – govorio je…
Često, kao u šali, govorio je : „Znate šta znači reč kompromis?“ (Ta reč se inače, tih 70-tih godina prošlog veka sve češće bila u upotrebi). I konstatovao:
„Kompromis – to vam je je kad se obe (dve ili više) strane podjednako kompromitiju“.
Ali, kako u Berlinu nije bilo ni pokušaja da se postigne nekakav kompromis, a kome navodno istinski teže vodeće zemlje Zapada u rešavanju problema na Balkanu, između Beograda i Prištine nije ni bilo kompromisa – „kompromitacije“ između učesnika Samita.
Što se tiče srpske strane, predvođene predsednikom A. Vučićem i premijerkom A. Brnabić, ona je iskazivala već poznati stav da bi odmah nastavila dijalog sa Prištinom samo kad bi – ako bi Šiptari ukinuli takse. Ali, ni tog benignog predloga nije bilo!
Tako je sve odloženo za pokušaj novih razgovora (pregovora) Beograda i Prištine za početak jula u Parizu, do kada će biti izabrano i novo rukovodstvo Evropske Unije i Evropske komisije posle izbora za evropski parlament koji će se u međuvremenu, u maju, održati u svim zemljama EU. (Izbori za Evropski parlament, održaće se između 23. i 26. maja i biće izabrano 705 predstavnika u najvišem zakonodavnom telu EU).
Do tada, bezidejnost i nekonstruktivnost svih učesnika ovih međunarodnih pregovora (uključujući i SAD i NATO) u pokušaju legalizovanja prištinske nezakonite secesije carovaće prostorom centralnog Balkana, Srbije i Kosmeta (a šta će biti na Zapadnom Balkanu to je već stvar suseda Hrvatske i naravno Slovenije, koji se na Zapadnom Balkanu oduvek i nalaze).
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
