Koncentracioni logor u Nišu formiran pre 75 godina

2
754

Prvo bekstvo iz logora organizovano '42. u Nišu; Foto: FB Logor na Crvenom KrstuNiški koncentracioni logor na Crvenom krstu je jedini u Srbiji otvoren za javnost kako bi svedočio o antifašističkoj borbi. Logor je osnovan pre 75 godina, a 14. septembra Narodni muzej obeležava ovu godišnjicu.

Program obeležavanja godišnjice osnivanja Logora počinje u 12 sati himnom Srbije u izvođenju Ženskog hora SKC–a, pod dirigentskom palicom Ivane Mirović. Sledi kratak pregled istorijata Logora i otvaranje izložbe đaka iz Doma učenika srednjih škola.

Najstarija logorašica Olga Slavković održaće učenicima kratki čas istorije – dodaju u Muzeju.

Program obeležavanja upotpuniće i duhovna muzika i jervrejske pesme u izvođenju Ženskog hora SKC –a uz klavirsku pratnju Jovane Dodić. Za kraj obeležavanja godišnjice zakazano je polaganje venaca, najavljuju.
Septembar ’41. godine – početak zatočeništva

Koncentracioni logor na Crvenom krstu u Nišu formirali su Nemci u septembru 1941. godine, navode iz Narodnog muzeja.

U logoru su bili zatočeni rodoljubi, bez obzira na političku opredeljenost, kao i veliki broj Jevreja i Roma. Od 30 000 ljudi zatočenih u logoru više od trećine je streljano na Bubnju, a veliki broj je odveden u Austriju, Nemačku, Poljsku, i Norvešku gde su bili prinuđeni na robovski rad.
Logor unutra
Zatvorenici mučeni i držani u nehumanim uslovima; Foto: FB Logor na Crvenom Krstu

Mučenja, zlostavljanja, streljanja, nepodnošljivi uslovi boravka, hladnoća, glad, sistematski i sadistički su primenjivani protiv običnih ljudi čija je najčešća krivica bila to što su Srbi, Jevreji ili Romi. Ali, ni najžešća tortura ne može da uništi ljudski duh i želju za slobodom – ističu u Muzeju.

Prvo organizovano bekstvo iz logora u Nišu

Grupa od 147 golorukih logoraša je 12. februara 1942. godine napala stražare i pokušala proboj iz logora. U tome je uspelo njih 105, a 42 su ostavila svoje živote na logorskim žicama. To je ujedno prvo organizovano bekstvo iz nekog logora u porobljenoj Evropi, ističu u Muzeju.

Nemci su još više pojačali teror u logoru, koji im je služio za najmračnije ideje koje ljudski um može da smisli sve do 14. septembra 1944. godine, kada su, mesec dana pre oslobođenja Niša, napustili logor – dodaju.

Posle rata prikupljen je obiman materijal koji obuhvata dokumenta, isprave, pisma, oružje, lične predmete i fotografije logoraša. U zgradi logora na 25-godišnjicu proboja od bekstva logoraša 12. februara 1967. godine, otvoren je Memorijalni muzej „12. februar“, kao sećanje na stradanje i herojski otpor.

Da Vas podsetimo:  Da li otac ministra policije može da pokrene proizvodnju oružja?

V. M.

Južne vesti

2 KOMENTARA

  1. Hm,hmm..Kraljevina Jugoslavija je, po ugledu na fasisticku Nemacku i Italiju, u periodu od 1935.do 1941 odine, oformila, „lanac“ konc logora, za borbu protiv komunisticke opasnosti,koje su, pocetkom „zajednickog rata u toj borbi“,zaposeli Nemci, nacionalisti..(wikipedia).

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime