Svako ima pravo da inicira postupak kontrole državne pomoći, a Komisija sprovodi sve inicijative koje dobije, izjavila je predsednica Komisije Republike Srbije za kontrolu državne pomoći Andrijana Ćurčić na današnjem sastanku Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji o medijima i konkurenciji.
Ocenjujući da ne stoje kritike na račun rada Komisije za kontrolu državne pomoći, Ćurčić je predočila da mediji koji imaju saznanja da je nekom dodeljena subvencija mogu da se obrate tom telu radi kontrole.
Ona je objasnila da Komisija ne dodeluje državnu pomoć nego da samo kontroliše da li je to učinjeno po propisima, kao i da bi trebalo sagledati sve činjenice kada se o toj temi govori.
„Vrlo je važno da razumete da Komisija samo ima mandat da utvrdi da li je državna pomoć dodeljena po propisima“,podvukla je Ćurčić.
Ćurčić je predložila održavanje sastanka o državnoj pomoći na kojem bi učestvovali predstavnici njene komisije, ali i davaoci te vrste pomoći kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.
Siniša Milošević iz Komisije za zaštitu konkurencije je rekao da nije sprovedena analiza medijskog tržišta.
On je ocenio da je ono veoma dinamično i da će doći na red za analizu ali nije naznačio kada.
Državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Vesna Kovač je ocenila da je domaće zakonodavstvo u oblasti konkurencije u skladu sa evropskim standardima.
Kovač je napomenula da osnovana radna grupa za izradu nacrta novog zakona o zaštiti konkurencije i da se u njoj nalaze i predstavnici NALED, Privredne komore Srbije i Saveta stranih investitora.
Advokat Miloš Stojković je ocenio da je Srbija šampion po broju medija upisanih u registar Agencije za privredne registre, kojih, prema podacima iz februara, kako je naveo, ima 2.034.
On je ukazao da je taj broj „u velikoj nesrazmeri“ sa novcem na medijskom tržištu, koje je vredno oko 160 miliona evra.
Stojković je naveo i da je oko 50 medija ušlo o proces privatizacije, da su 34 privatizovana, a da je u pet slučajeva posao raskinut.
Najpoznatiji je slučaj Radio televizije Kragujevac, dodao je Stojković i pomenuo i slučaj Tanjuga navodeći da je ta agencija ukinuta odlukom Vlade Srbije i da je već godinama „u nepostojećem statusu“.
Prema Stojkoviću, u slučaju Tanjuga je ostao jedan proceduralan korak, a to je da ovlašćeni zastupnik podnese prijavu za brisanje iz registra APR.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije je ocenio da je na neki način „od države teško pobeći“ i izneo primer jednog privatnog medija koji je, kako je naveo, izgubio privatne oglašivače kada je promenio uređivačku politiku i postao kritičan prema vlasti.
Nenadić nije želeo da pomene ime tog medija, ali je naveo da iznosi saznanja na osnovu istraživanja u koje nema razloga da ne veruje, jer nikada nisu demantovana.
Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa je ocenila da je finansiranje oblast koja najviše brine medije i da je to povezano sa poglavljem pet o javnim nabavkama, ali i sa poglavljem osam o zaštiti konkurencije.
Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o Evropskoj unijije ukazala da je oblast slobode izražavanja „u prilično lošem stanju“.
„Zaista nam je stalo da unapredimo slobodu medija i izražavanja“, zaključila je Dragojlović.
cenzolovka.rs
