Uoči priprema za svoj koncert u beogradskoj “Areni”, Aca Lukas, jedan od novih suvlasnika lista “Sport” je izjavio kako je pismeniji od devedeset odsto srpskih novinara. I u tom smislu najavio renesansu novinarstva u Srbiji koja će uslediti njegovim aktivnim učešćem u popravljanju sadržaja “Sporta”.
Na ovu izjavu niko zvanično nije reagovao. Možda neko smatra da tek stasali Vuk Karadžić u liku i delu Ace Lukasa zaista poseduje takve kapacitete. Drugi, pak, da bi to trebalo tumačiti isključivo kao posledicu Lukasovog višegodišnjeg sportskog načina života. Problem je, međutim, što izgleda slično razmišlja i srpski premijer, koji je omogućio preko svojih ljudi da estradni pevač uopšte postane jedan od vlasnika najstarijeg srpskog sportskog lista. I što je najvažnije, dozvoljeno mu je da drži javne lekcije o novinarstvu, pismenosti i načinu finansiranja.
Znači li to da je Ceca već viđena kao novi vlasnik “Politike”, a da će Era Ojdanić kupiti “Večernje novosti”, s obzirom na ideološku i sadržajnu bliskost sa rukovodstvom ove kuće. Pobedniku “Farme” u tom slučaju kao dodatna nagrada ne gine “Tanjug”. U svakom slučaju to bi bilo pravo osveženje, a i ozbiljna prepreka da onaj Radoica, bez “j”, ne pokupuje baš sve medije po Srbiji.
Zbog ovakvih i sličnih poteza, Srbiji svakim danom sve više raste ugled u svetu. Nošen, valjda, tom potrebom istoričar Predrag Marković je pohrlio u SPS. Umesto Saše Radulovića, vođe pokreta “Dosta je bilo” izabrao je drugog Radulovića i to Bananu. Reći će neko njegovo pravo. Naravno. Biti potpredsednik Miloševićeve stranke za koju se ne zna da li je više Srba oterala van zemlje ili pod zemlju, zaista je dostojno divljenja. Tu ne pomaže čak ni jeftino obrazloženje o ludosti i navodnoj krizi srednjih godina. Kao ni priča da se izbliza, u samom grotlu vlasti lakše može uticati na promenu stanja u Srbiji. I to sa sve Šajom i Mrkom koji deluje kao da nikad nije ni izašao iz krize srednjih godina.
Zar Markoviću nije bilo dovoljno iskustvo iz članstva u Demokratskoj stranci? Zar je tako brzo zaboravio kako je njegov dojučerašnji saborac Saša Radulović prošao kao ministar kad je pokušao nešto da promeni? Kako je moguće da ništa nije naučio polažući silne ispite na petom spratu Filozofskog fakulteta u Beogradu. Jedna od ključnih lekcija glasi da istorije nema bez empirije, i da vaspitani i civilizovani ljudi jednostavno takve stvari ne rade. A Marković je u javnosti i u neposrednom kontaktu upravo odavao utisak vaspitane osobe koja zna šta je red. Džaba celokupno obrazovanje i dokazano enciklopedijsko znanje kad moraš da sediš uz skute jednom Dačiću. I objašnjavaš neobjašnjivo.
U pokretu “Dosta je bilo” ima dobrih ideja, akcija i stavova, ali nema Banana, ni para. Ali, kod vlasnika koferčeta očigledno ima sasvim dovoljno. Teško je poverovati da će Marković sada kao visoki funkcioner SPS i dalje insistirati na akciji “biografije na sunce”, “poslednji voz”, ili se pak javno zapitati gde je nestala krivična prijava koju je Radulović kao ministar podneo protiv braće premijera i gradonačelnika zbog “Vršačkih vinograda”.
Ako je narod na pitanje kako je Lukas kupio “Sport”, dao jednostavan odgovor – “na crtu”, za Markovića i njegov estradni transfer u SPS bilo je potrebno nešto više od prepoznatljivog južnog voća. Jer, Banane nema nigde ni od korova. Ostale su samo kore na koje će se mnogi okliznuti. Tek je počelo.
Srđan Škoro
