Korona i zapošljavanje: Novi ljudi u srpskom zdravstvu

1
720
Foto: iStock

Zbog čega je neprecizna naredba ministarstva zdravlja o zapošljavanju za stalno medicinskog osoblja neophodnog u borbi protiv pandemije izazvane koronavirusom unela pometnju u bolnice i domove zdravlja

Ministarstvo zdravlja donelo je 26. marta 2020. naredbu u kojoj se od zdrastvenih ustanova zahteva da po hitnom postupku zaposle u stalni radni odnos, odnosno na neodređeno, lekare, medicinske sestre i tehničare koji su uključeni u suzbijanje i sprečavanje širenja koronavirusa.

Samo nedelju dana ranije Klinički centar Srbije raspisao je konkurs za angažovanje na određeno na tri meseca za 50 lekara i 185 medicinskih tehničara i sestara koji bi zbog povećanog obima posla radili na odeljenjima na kojima su oboleli od koronavirusa. Slično su reagovale i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.

Osim onih koji su angažovani od početka izbijanja zaraze, naredbi ministarstva obradovali su se i mnogi koji već duže vreme rade u državnim zdravstvenim ustanovama na određeno ili kao volonteri verujući da bi na ovaj način mogli da reše svoje probleme u vezi sa dobijanjem stalnog posla.

Međutim, istraživanje BIRN-a pokazuje da pojedine zdravstvene ustanove nisu sprovele naredbu Ministarstva zdravlja ili su je sprovodile selektivno.

Jedan od razloga za je to što je naredba neprecizno formulisana, pa ostavlja prostora da direktori sami tumače ko je „neophodni zdravstveni radnik“ tokom krize.

Takođe, utvrdili smo i da su medicinski radnici koji traže posao ili priliku da pomognu tokom krize izazvane pandemijom i dalje suočeni sa različitim problemima i teško dolaze bilo kakvog angažman.

Na kraju naredbe ministarstva od zdravstvenih ustanova se zahteva da do 13 sati 26. marta 2020 podnesu izveštaj o „realizovanim prijemima zdravstvenih radnika”.

Dve nedelje kasnije, 12. aprila 2020. godine, ministar zdravlja Zlatibor Lončar se pohvalio da je u međuvremenu „zaposleno 2.500 mladih lekara i sestrara”. BIRN nije uspeo da pronađe javno dostupne podatke koji to potvrđuju.

Ministar nije odgovarao na pozive i mejlove novinara BIRN-a, pa nismo dobili odgovore na pitanja da li naredba o zapošljavanju koju je izdao važi samo za one koji su direktno vezani za lečenje obolelih od korone ili i za ostale radnike, kao i da li se odnosi samo na one koji su na posao primljeni od početka pandemije ili i na one koji ugovore na određeno imaju od ranije.

Da Vas podsetimo:  Smeniti Krizni štab i izabrati novi

Takođe, nismo dobili odgovor na pitanje da li su direktori postupili po naredbi, kakvi su rezultati i da će direktori koji nisu izvršili svoju obavezu snositi bilo kakvu odgovornost.

Neprecizna naredba

Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) kaže da je naredba neprecizna i da ostavlja mogućnost proizvoljnog tumačenja pojma “neophodni zdravstveni radnik” koga treba zaposliti.

Zdravstveni radnici imaju mogućnost pokretanja radnog spora, gde će sud morati da utvrđuje šta su kriterijumi da neko bude neophodan zdravstveni radnik. Radnik ima pravo da osporava nečinjenje – to što nije primljeni, ali i činjenjenje – da je primljen neodgovarajući radnik.

„Kriterijum za to može da bude specijalističko znanje, trenutna potreba zbog povećanog obima posla ili nešto treće”, objašnjava Petrović Škero.

Ko odlučuje, šta su kriterijumi?

Medicinska sestra iz Niša, koja radi na određeno vreme na prvoj liniji borbe protiv koronavirusa, kaže za BIRN da još uvek nije dobila ugovor na neodređeno.

„Kada sam pitala nadređene zašto se ne sprovodi naredba, rekli su mi da od ministarstva zdravlja još ništa nije stiglo u pisanoj formi”, kaže ona za BIRN uz molbu da joj ne objavimo ime bojeći se da bi mogla ugroziti i onako već težak status.

Ova medicinska sestra kaže da je ova naredba “slamka spasa” za one koji stalno brinu šta da rade kada im istekne ugovor.

Istog mišljenja je i zdravstvena radnica iz Vranja, koja je takođe zahtevala da ostane anonimna, a kojoj uskoro ističe ugovor na određeno.

„Pojedine moje kolege već su potpisale rešenja na neodređeno vreme. Sve se desilo `brzinom svetlosti` pa zaposlenima niko nije objasnio šta su kriterijumi da neko bude primljen, a neko ne”, kaže.

Da Vas podsetimo:  Presjednik Alia i akademik Burović

Zvaničnog konkursa ili obaveštenja nije bilo, objašnjava ona, pa ne zna koliko je ljudi dobilo rešenje, ko je donosio odluke i na osnovu kojih kriterijuma, i da li će u narednom periodu biti još zapošljavanja za stalno.

Posebno je zbunilo to što koleginice koje rade po pet, šest godina na određeno nisu dobile rešenje, dok su one sa kraćim stažom sada već pod ugovorom na neodređeno vreme.

„Plaćam da bih radio za džabe”

Koronavirus ušao je u dosta bolnica i domova zdravlja, medicinski radnici su desetkovani, a oni koji još uvek rade su na ivici snaga.

“Postajemo premoreni od ovog tempa, psihički popuštamo i jedva čekamo kraj”, kaže za BIRN medicinska sestra sa Ginekološko akušerske klinike Narodni front.

Moglo bi se pomisliti da je ovo idealno vreme za one koji su na birou da nađu posao u bolnicama i domovima zdravlja koji kubure sa medicinskim kadrom – ali stvarnost je drugačija. Čak i kada zdravstvene ustanove raspišu konkurse, na njima budu primljeni oni koji već imaju ugovor na određeno vreme ili volontiraju u tim ustanovama.

Uroš Lazarević (34), specijalizant psihijatrije iz Beograda, od početka krize sa korona virusom redovno prati konkurse za posao. Iako je na trećoj godini specijalizacije psihijatrije prijavljuje se na oglase opšteg tipa, ali bez puno uspeha.

„Tužno je i strašno što su moje kolege volontirale četiri ili pet godina, pa su tek sada dobili ugovore”, kaže Lazarević.

On takođe volontira na različitim klinikama od završetka studija 2015. godine. Pošto kao volonter ne dobija platu, a mora da plaća školarinu tokom specijalizacije, primoran je da se bavi drugim poslom koji nema veze sa medicinom.

Da Vas podsetimo:  Drugo otvoreno pismo 15 oficira srpske policije Nebojši Stefanoviću

“Ja sad plaćam da bih radio za džabe. Ko može da mi garantuje da me nakon toga neće čekati status volontera specijaliste?” pita se Uroš.

Međutim, od početka krize posla je sve manje i za volontere njegove struke. Psihijatrijske klinike se prazne i pripremaju za dolazak psihijatrijskih pacijenata sa koronom, primaju se samo hitni slučajevi, a veći deo pacijenata šalje se na kućno lečenje uz terapiju.

Šta kažu brojevi

Podaci Nacionalne službe za zapošljavanje za mart 2020. godine pokazuju da je na birou 15.451 zdravstveni radnik. Tokom februara bilo ih je 15.622, što znači da je za mesec dana tokom kojih traje kriza u vezi sa koronavirusom njih 170 dobilo  angažman neke vrste ili su uklonjeni iz evidencije.

Tokom marta, u njihovoj evidenciji upisano je 736 novih medicinskih sestara, tehničara, lekara opšte prakse i specijalista.

Martovski izveštaj beleži blagi rast novih radnih mesta u zdravstvu. Traži se 254 medicinara ukupno, dok se 93 tražilo tokom februara. Najtraženije su medicinske sestre (116), zatim medicinski tehničari (21), doktori medicine (42) i specijalisti doktori medicine (20).

Podaci sa sajta ministarstva zdravlja pokazuju da su od početka aprila raspisani konkursi za 212 lekara, medicinskih tehničara, sestara i laboranata u bolnicama širom Srbije. Traži se 150 sestara i tehničara, 45 lekara opšte prakse, 17 specijalista. Poslednji konkursi na sajtu su objavljeni 17.04.2020. godine.

Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić izjavio je kako u redovnim okolnostima nedostaje oko 2500 lekara i oko 8000 medicinskih tehničara.

Foto: printscreen

Bilo je 876 otvorenih radnih mesta za lekare i sestre tokom poslednjih 6 meseci u javnom zdravstvu. Najviše tokom marta 199, najmanje tokom februara 46.

Foto: printscreen
Natalija Jovanović
Izvor: javno.rs

1 KOMENTAR

  1. Kvalitetna analiza, koja na najbolji nacin pokazuje nalicje navedene naredbe. Ne daj Boze da se prime odlicni studenti i da imaju radne navike . Da pokvare prosek i da stimulisu rad???

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime