Kosovo čuva Republiku Srpsku

0
315
Dragan Vesović / Foto: Morava.info

Iskustvo pada Prizrena posle pada Knina opominje nas da Gračanica i Patrijaršija danas čuvaju budućnost Banja Luke i Trebinja

Prošle su čitave tri decenije od upokojenja komunističkog partijskog jednoumlja, a srpski narod i dalje ima slepce za političke vođe. Zato poslednje tri decenije Srbi upadaju iz jedne u drugu jamu bezdanicu, ostavljajući u tim jamama jednu po jednu tekovinu nasleđenu od predaka, od nacionalne teritorije preko nacionalnog imetka, sve do dobrog imena i ugleda plaćenog mučeničkom krvlju miliona znanih i neznanih Srba. Grdno se vara svako ko misli da je završeno sa našim gubicima i porazima. Sve dok nas umesto okatih budu vodili duhovni slepci, naš nacionalni put biće prepun jama srpskih poraza i gubitaka.

Zašto imamo slepce za vođe, objašnjava nam Gospod u Jevanđelju rečima: „otvrdnulo je srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmiriše“ (Mt. 13,15). Prema tvrdoći srca okaljanog grehom bratoubistva i komunističkog bezbožništva, već trideset godina biramo za vođe one čija su srca bila otvorena za zemaljska lakomstva, a otvrdnula za bogonadahnutu mudrost najumnijih srpskih glava. Takvi vođi, oslepeli od gramzivosti, proglasiše svoju ludost za vrhovnu političku mudrost, a ona nas nije mogla nikuda drugo odvesti do iz ambisa jednog u ambis drugog nacionalnog poraza. Te poraze je naravno plaćao satrveni srpski narod, kako bi se ispunila starozavetna istina kako narod često teško strada zbog grehova svojih vođa.

Jedna od ludosti koju Aleksandar Vučić već mesecima preko svog sužnja, nesretnog Milorada Dodika, pokušava da „proda“ Srbima kao vrhovnu političku mudrost je kompenzacija Kosovo za Republiku Srpsku. Pozivajući se na real-političku „mudrost,“ Dodik nas ubeđuje, u Vučićevo ime i za Vučićev račun, kako postoje ozbiljni izgledi da trampimo „ionako izgubljeno“ Kosovo za Republiku Srpsku. Pri tome ovakav „posao“ Srbima treba da ugovore, niko drugi, nego naši vrli „prijatelji“ Amerikanci. Oni koji su 1995. bombardovali Srpsku kako bi je naterali u Bosnu i Hercegovinu, a 1999. izvršili agresiju na SRJ i Srbiju kako bi nam otrgnuli Kosovo i Metohiju. Sada bi prema Vučić-Dodikovoj „mudrosti“ ti isti Amerikanci trebalo da nam ugovore granicu na Uni (70 km od Zagreba) kao kompenzaciju za granicu na Kopaoniku ili čak na Ibru u Kosovskoj Mitrovici.

Da Vas podsetimo:  Paščad - S lanca
Dodik i Vučić / Foto: printscreen

Prava svrha ove već odavno obnarodovane političke ludosti pokazuje u danima posle zaključenja Vašingtonskog sporazuma. Priča o navodnoj američkoj blagonaklonosti prema srpskim nacionalnim interesima i teritorijalnim kompenzacijama bila je samo propagandni mamac za lakoverne Srbe da bezbolnije revidiraju svoju percepciju američke politike i tako anestezirani bezbolno prihvate novu ulogu američkog satelita na Istočnom frontu. Dok lakoverni Srbi budu iščekivali teritorijalnu kompenzaciju sa Republikom Srpskom, Vučić treba bespovratno da amputira Kosovo i Metohiju od Srbije i izruči ga Velikoj Albaniji. Posle toga bi zaista došla na red kompenzacija, ali ne nacionalna i teritorijalna već lična, jer će Veleizdajnik sasvim opravdano očekivati zaštitu onih za čiji račun, a u naše ime, treba da se odrekne Kosova.

Šta bi posle toga bilo sa Republikom Srpskom jasno su nam ovih dana poručili američki kongresmeni (ovde). Povodom dvadeset pet godina od zaključenja Dejtonskog ugovora američki Kongres će doneti rezoluciju. Iako su demokrate i republikanci predložili posebne tekstove rezolucija, zajedničko im je to što promovišu muslimansko-hrvatsku verziju ratnih događaja, posebno ističući „etničko čišćenje“ i „genocid u Srebrnici“ koji su do sada bili ključni argumenti za ukidanje Republike Srpske. Najvažnije je to što se američki kongresmeni zalažu za dalje „evroatlantske integracije“ BiH i „ustavnu reformu,“ što nije ništa drugo nego eufemizam za centralizaciju BiH i dalje revidiranje dejtonske ustavne pozicije Republike Srpske. Jednom rečju, Bela kuća, ko god bude u njoj, tražiće posle priznanja tzv. Republike Kosovo ukidanje Republike Srpske. Koliko da se pokaže da se u SAD strateški ciljevi ne menjaju od izbora do izbora. „Savezništvo“ sa Belom kućom može samo da ubrza ostvarenje ovih ciljeva američke politike, jer odavno je rečeno da je od američkog neprijateljstva, gore samo prijateljstvo sa Vašingtonom.

Da Vas podsetimo:  Skandal u sred epidemije u Francuskoj: Maske zbog kojih su sve maske pale

Rezolucija o BiH koju spremaju američki kongresmeni ponovo pokazuje svu mudrost bogonadahnute misli Sv. Nikolaja Velimirović o neprijateljima, za koju su gluvi slepi vođi srpskog naroda: „Samo onaj mrzi neprijatelje ko ne zna da neprijatelji nisu neprijatelji, no surovi prijatelji.“ Da bi shvatili koji put vodi u još jednu nacionalnu pogibelj a koji pak u narodnu obnovu i preporod, Srbi treba da okrenu uši i oči od svojih slepih vođa i da ih uprave prema svojim neprijateljima. Neka poslušaju umesto zavodljivih reči svojih političkih vođa oporu ali istinu reč svojih gordih neprijatelja, jer se ljut lek stavlja na ljutu ranu.

Nema trampe „naše za naše!“ Iskustvo pada Prizrena posle pada Knina opominje nas da Gračanica i Patrijaršija danas čuvaju budućnost Banja Luke i Trebinja.

Dr Dragan Vesović,
bivši narodni poslanik Srpskog pokreta „Dveri“
Izvor: Stanje Stvari

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime