Razmatranje situacije u periodu april-avgust 2015. godine u SB UN
Prošle nedelje održano je redovno zasedanje Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na Kosovu i Metohiji. Na zasedanju je poslednji put izlagao i Farid Zarif, koji je rukovodio Misijom UN na Kosovu i Metohiji tokom poslednje četiri godine. Uprkos diplomatskim uvertirama povodom njegovog “izuzetnog doprinosa” radu UNMIKA, treba priznati da su u stvarnosti njegovi rezultati razočaravajući. Upravo u njegovom mandatu je značaj Misije sveden na nulu, celokupno međunarodno prisustvo je bilo svedeno na potpunu upravu NATO pakta i EU. Neobjektivnost prema Srbima i Srbiji sa jedne strane i potpuna popustljivost po svim pitanjima kada se radi o odnosu sa kosmetskim Albancima sa druge strane, bili su očigledni. Međutim, i samo imenovanje Zarifa na čelo Misije UN na Kosmetu od strane generalnog sekretara Ban Ki Muna, bilo je demonstrativno. Ta demonstrativna zadata pristrasnost sa njegove strane, nastavljena je i prilikom postavljanja novog šefa Misije UNMIKA – Zahira Tanina. Svakome je jasno da kosmetski sukob nosi religiozno-etnički karakter i postavljanje predstavnika određene religije na dužnost neutralnog posrednika, nesumnjivo je demonstrativni akt.
U svom govoru na zasedanju SB UN, zamenik srpskog premijera Ivica Dačić je bio emotivan: “Ja sam se pre 49 godina rodio na Kosovu i Metohiji, u gradu Prizrenu koji je u HIV veku bio prestonica Srbije. Danas u Prizrenu žive samo 22 Srbina. To je istorijska realnost i istorijska činjenica”. Na jednoj od ranijih sednica SB UN Hašim Tači je tvrdio da to podržavaju svi osim srpskog pravoslavnog stanovništva. Bio je to još jedan korak u napadima na pravoslavnu crkvu od strane visokih “rukovodilaca” Kosova. Na ovom zasedanju SB UN ponovo su razmatrani zločini prema SPC. Zamenik premijera Srbije predstavio je Savetu Bezbednosti slike razaranja i karte srpskog kulturnog nasleđa i spomenika na Kosmetu, od kojih su većina bili razrušeni ili uništeni. Na snimcima je prikazano kako su crkve i manastiri izgledali pre razaranja i šta je od njih ostalo danas. To predstavljanje bilo je odgovor na pokušaje “rukovodilaca” Kosova i niza zapadnih zemalja da proguraju Kosovo u UNESKO. Međutim, međunarodna zajednica sa jedne strane ne može da osuđuje Islamsku državu koja ruši i uništava kulturno nasleđe u Siriji i Iraku, ili bojovnike Al-Kaide koji ruše drevne spomenike ili biblioteku u Maliju, a sa druge strane podržavati one koji to isto čine u Evropi. Ivica Dačić je posebno prokomentarisao fotografiju manastira Dečani koji se nalazi pod moralnom zaštitom UNESKO i fizičkom zaštitom međunarodnih snaga (Misije EU po pitanjima zakonitosti i pravnog poretka na Kosovu i Međunarodnih bezbednosnih snaga na Kosovu), na čijim zidovima je napisano: “Stiže Kalifat”. Natpis je napisan na arapskom jeziku sa potpisom Islamske države.
Međutim, na poslednjim zasedanjima SB UN na kojima je razmatrana situacija na Kosmetu, postala je praksa ne toliko razmatrati realne probleme (pa tako i one koje je pokrenulo rukovodstvo Srbije), koliko pružiti mogućnost međunarodne promocije kosovskim “vlastima”. Hašim Tači je još jednom iskoristio tu mogućnost. NJegov govor je bio dovoljan dokaz sa kim “međunarodna zajednica” ima posla. Ali najvažnije je, sa kim ima posla sama Srbija: “Od tog vremena kada je 1998. godine na Kosovu počeo rat, prošlo je 17 godina. Naš otpor uistinu je predstavljao borbu Davida i Golijata. Ja još jednom ističem da ni jedan Kosovar, pa tako ni ja, neće biti nemi posmatrač i neće dozvoliti Specijalnom sudu da izjednačava akte genocida Slobodana Miloševića i države Srbije sa kasnijim aktima očajnih ljudi iz zajednice potlačenih, koji su počinjeni za vreme i posle rata. Rat Srbije protiv Kosova vodio se uz učešće oružanih snaga, policije i paravojnih formacija i uz podršku srpske inteligencije.
Taj rat je bio fašistički – ni manje, ni više. Mi na Kosovu nećemo dozvoliti da se naša istorija prekraja, kako bi se zanemarila razlika između lovca i njegovog plena. Mi ćemo odbraniti nasleđe našeg rata – slobodu i nezavisnost Kosova. Sada na Kosovu ima pouzdanijih instrumenata od onih koji se koriste u sudskim procesima u drugim zemljama Balkana”. Ove reči izgovorene su baš nakon svečanog izlaganja Farida Zarifa o tome kako je napredni parlament Kosova upravo doneo ispravke Ustava koje dozvoljavaju stvaranje specijalnog suda za zločine počinjene na Kosovu od strane OVK.
Svoje agresivne planove Hašim Tači nije umanjivao ni u celini, ni u odnosu prema Srbiji. On je izjavio da je za Srbiju kao državu “nastalo vreme međunarodnog pravosuđa”. Obraćajući se zameniku premijera Srbije, Hašim Tači je izjavio: “Gospodin Dačić mora jedno da shvati: srpska armija i policija i srpska administracija se više nikada tamo neće vratiti. NJegova mašta se više nikada neće ostvariti. Srbija može nastaviti rat. To je njena omiljena praksa. Ona je na to navikla. No, Srbija će ponovo pretrpeti poraz”.
Zalaganjem zapadne većine u SB UN čitavo razmatranje situacije na Kosovu i Metohiji svelo se na propagandu Hašima Tačija. Rezoluciju SB UN 1244 pomenule su samo Srbija i Rusija. Dakle, pred nosom Misije UN i članova SB UN jedino je Rusija ukazala na grubo kršenje odredbi Rezolucije SB UN. Radi se o nastavku pokušaja Prištine da “Kosovske snage bezbednosti” transformiše u punopravne oružane snage. A dobro je poznato da Rezolucija SB UN 1244 (iz 1999. godine) ne predviđa na teritoriji pokrajine boravak bilo kakvih oružanih formacija osim prisustva međunarodnih bezbednosnih snaga i usaglašenog broja srpskog vojnog personala. Za sve naoružane formacije kosmetskih Albanaca u Rezoluciji su propisani jasni zahtevi za demilitarizacijom.
Pozicija Rusije o problemima na Kosovu, još jednom je bila potvrđena na proteklom zasedanju SB UN: “Rezolucija 1244 SB UN (1999) sačuvala je validnost u svom punom kapacitetu u svojstvu za sve obavezujuće međunarodno-pravne baze kosovskog regulisanja. Ni Rezolucija 1244, ni druge odluke SB niko nema pravo da ukida i ignoriše. One podležu poštovanju obavezujućem za sve”.
Aleksandar Mezjajev
Izvor: Fond Strateške Kulture
