Kosovo i stvarnost i mit

0
803

kosovo-25-jarinje / Foto: Z. Šaponjić/IskraŽivimo u doba globalizacije kad se čine svi pokušaji, svim dostupnim sredstvima, vojnim pogotovo, da se uništi svako jedinstvo, sve što je jedinstveno i da se postigne hegemonija nad celom planetom, nad civilizacijom.

Mi Srbi, doživeli smo to što smo doživeli upravo braneći to jedinstvo, prvo, teritorije, drugo naroda i treće, nama najvažnije a njima efemerno, pokušali smo da sačuvamo duh srpskog naroda, koji je jedino odoleo pred različitim i okrutnim osvajačima: preko Rimljana, pa preko okrutnog i krvavog polumeseca punih petsto godina, do pokušaja u HH veku Austrougarske, kasnije Nemačke i na kraju veka Amerike da razore taj naš veliki Duh. Znači, našli smo se na putu neistorijskog procesa, jer ovaj je proces kao što vidimo nasilan, čiji je jedini cilj likvidacija gde je god to moguće.

Neviđeno licemerje iskazano je od strane Buša i glasi: podržava se demokratska, proevropska, proatlanska Srbija i obećava se ogromna pomoć, a drugi deo istog iskaza glasi – Kosovo mora da bude nezavisno ili lepše kazano Srbiji se mora otkinuti jedna noga. No, nit licemerja lebdela je kroz celu istoriju iznad glava srpskoga naroda pa ova američka nas i ne čudi.

Da je mit večan, neuništiv i da je svevremen svedoči danas kao nikada srpski Mit o Kosovu, koji se evo, početkom HHI veka raširio i pročuo širom zemljinog šara. Nisu Kosovo i Metohija pusta polja ili peščana pustinja, oni su mitska polja na kojima je izrastao naš veliki mit.

Šta bi bilo sa grčkom kulturom, evropskom i svetskom baštinom kada bi im danas oduzele i uništile recimo Mit o Sizifu, ostao bi nam osakaćen jedinstveni duh civilizacije. Za srpski narod otimanje Kosova značilo bi to isto, uništenje jedinstva, možda gore i teže, mi nemamo toliko mitova kao Stara Grčka. Onaj koji nema svoje mitove ne može da haje za tuđe.

Da Vas podsetimo:  Epidemiološka situacija na Balkanu – ZABRINJAVAJUĆA

Zar Kosovski mit, manastiri i crkve, u njima freske i ikone, srednjovekovno srpsko slikarstvo, epske pesme, srpski epos kojeg veliki engleski kritičar Baura stavlja u istu ravan sa Homerovim epom, nisu deo jedinstvenog evropskog duha, ili je ta ista Evropa zaboravila na antičku svetlost i sada baulja sa iluzijama o savremenom Rimskom carstvu, prostoru bez duha i duše.

Evropa, odnosno Evropska Unija ne može ni samu sebe da prepozna, a mi zahtevamo da se odredi i uoči kosovske svetionike umetnosti koji svetle vekovima pravdom i verom antičkom duhu Evrope a sada ugašenom. Sada se opet neko setio da malo prituli svetla koja podjednako svetle i Istoku i Zapadu, možda su prebleštava za svevideće i kratkovido američko-evropsko oko, možda podsećaju kao pakleni san da se vrate lepoti i snazi duhovnosti a da bace u stranu snagu oružja i misao o kolonijalizmu.

Šiptari zaboravljaju a i ne znaju da su kroz istoriju sve okupacije bile ponekad i duge, efikasne i na kraju neuspele, zaboravljaju da je to srpsko, a šta je najglavnije Srbija im je mnogo bliža od Amerike, pa nit koja ih sada spaja lako se može prekinuti a tada će ostati na cedilu.

Kosovo i Metohija jeste pitanje o postojanju Srpskog naroda i njegovom opstanku na vekovnom balkanskom ognjištu, između Inkvizicije i ugašenog polumeseca s jedne strane, i u novije vreme Zla umotanog u globalizam koji se širi iz Amerike kao Dobro.

Kosovo i Metohija – to je Hram srpskog Duha koji je gori za osvajače od svakog modernog oružja jer nema te rakete koja neće biti uništena pred mitom Majke Jugovića. Večan je samo Mit o Kosovu koji počiva na velikom srpskom Duhu.

Kroz vekove uranjali smo bezbroj puta nasilno, primenom sile u tamu istorije i u lavirint vremena, prekrivali nas debelim plaštevima oneduhovljenja, obezboženja, seobama, oduzimali nam epitet naroda, potiskivali u duboke slojeve zaborava, da bismo kroz te iste crne vekove izranjali kao neka čudovišta, usamljena, bezglasna, zaboravljena na svetlu pozornicu istorije sa zlatnom žicom podsvesti srpskog naroda izazivajući užas i paniku među osvajačima i tobože kulturnim narodima Evrope.

Da Vas podsetimo:  Kako sam zaradio prvih 10.000$ na web-u

Srpski narod je tako brzo povezivao i spajao udaljena i pokidana svetla vekova i istorije i sustizao narode koji su se vekovima u miru razvijali materijalno i duhovno, sustizao narode i nadoknađivao vreme jer je ugrađivao u zlatnu žicu podsvesnog Mit o Kosovu, vrednosti posvećene Bogu koje pobeđuju i samo vreme i osvajače, u tu zlatnu žicu ugrađivao je svoje pamćenje, veru u svoj duh, veru u pravdu i slobodu.
Valja se ovde prisetiti drevnih Asteka i Maja koji su se bili pomirili sa smrću pred kulturnim i katoličkim evropskim konkvisdatorima, ali se nisu mogli čudu načuditi zašto ruše gradove, uništavaju hramove, lome kipove, pale knjige, zašto uništavaju jedno neprocenjivo blago jedne drevne civilizacije.

Kosovsko duhovno, epsko i mitsko kosovsko blago uništavaju Šiptari bez kulture i tradicije, potpomognuti i uz punu podršku upravo od potomaka onih konkvisdatora koji su rušili Indijansku i Astešku civilizaciju.

Na kraju jedan pravi zapadni intelektualac mi kaže da postoji samo jedno rešenje za Kosovo. Dok je Amerika još na nogama da pola miliona Šiptara, njih i nema više, dobrovoljno preseli u Albaniju. Sva druga rešenja posle biće kasno.

Slobodan Milić

Iskra

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime