U svetu ima više od 200 separatističkih žarišta, od kojih mnoga tinjaju decenijama. U Aziji su Tajvan i Tibet decenijama pokušavali da se oslobode „zagrljaja“ Kine. Muslimani žele da odvoje Kašmir od Indije, Tamili traže svoju državu u Šri Lanki. Mnogo je separatističkih pokreta u Africi i Južnoj Americi, Kanadi, ali ni vodeća svetska sila Amerika nije bez onih koji u pojedinim saveznim državama kao što su Aljaska, Mejn, ili Oklahoma, sanjaju obnavljanje konfederacije.[1]
Svi su upoznati sa Kosovom, Katalonijom, Flandrijom, Baskijom, Škotskom, Bavarskom neki i sa Korzikom, ali retki su oni koji su svesni da Evropa vrvi od regiona koji samo čekaju povoljan trenutak da izvrše secesiju.[2] Samo su naznačeni neki secesionistički pokreti, a na prostoru bivše SFRJ u svakoj od novonastalih država postoje najmanje dva. Tako će, na primer, Hrvatska u budućnosti realno morati da uvaži demokratska prava na autonomiju, a kasnije i na nezavisnost Dubrovačkoj Republici, Istri i Republici Srpskoj Krajini, bez obzira što se u EU predstavlja kao monolitna i jedinstvena država.
Već nekoliko godina, arogantni činovnici iz Vašingtona i Brisela ponavljaju zvanični stav Sjedinjenih Američkih Država i većeg dela zemalja unutar Evropske unije da njihovo viđenje statusa Kosova i Metohije važi samo za tu situaciju i da ne može da se primjenjuje na ostale teritorijalne sporove u svetu. Takva pozicija ima dve bitne karakteristike. Prije svega, ona sadrži enormnu dozu bahatosti, arogancije i verovanja da su argumenti logike i pravde trajno nemoćni pred ogoljenom silom, iako istorija nudi pregršt primera uspona i padova imperija. S druge strane, u tim duplim standardima očigledna je nepodnošljiva lakoća potcenjivanja elementarne inteligencije ostatka planete, izložene nasilnim eksperimentima zapadnih centara moći.[3]
U Kataloniji je nedelja, kada su građani pokušali da glasaju na referendumu o otcepljenju te pokrajine od Španije, protekla burno i sa teškim posledicama. Španska policija intervenisala je kako bi zatvorila birališta širom Katalonije, pri čemu se brutalno sukobila sa glasačima. Katalonska vlada tvrdi da je najmanje 844 ljudi povređeno u sukobima sa policijom širom te pokrajine.
Ona je u ponedeljak saopštila preliminarne rezultate, prema kojima je glasalo oko 2,26 miliona ljudi (tek oko 42%), od kojih se 90 odsto izjasnilo za otcepljenje. Rojters navodi da je izlaznost u Kataloniji bila oko 42,3 odsto, a pravo glasa imalo je 5,34 miliona ljudi.
Evropska komisija, koja je referendum u Kataloniji proglasila neustavnim, tvrdi da slučaj te španske pokrajine i Kosova i Metohije „nisu uporedivi“, jer je „Španija članica EU“. Pojašnjenje je toliko stupidno da ga nije potrebno ni razobličavati. “Kada je priznanje Kosova u pitanju, to je bio vrlo specifičan kontekst. To je bila pozicija usvojena od strane različitih UN Deklaracija i različitih UN rezolucija i međunarodne zajednice. Veoma specifičan kontekst, sa specifičnim razlozima – izjavio je portparol Evropske komisije Margaritis Shinas, ali nije objasnio o kojim deklaracijama i rezolucijama UN se radi, niti u čemu su „specifičnosti“ koje je spomenuo. Ne postoje takve rezolucije koje podržavaju nastanak lažne NATO države i sve je isuviše izmišljeno, jadno i govori o nespremnosti briselske administracije da se ozbiljno nosi sa separatističkim pokretima na dosledan način.
Pitanje je budućnosti da li će nasilje eskalirati ili će se pribeći demokratskim sredstvima i procedurama. To će biti veliki test za Zapad. Ako može lažna država Kosovo sa oko milion stanovnika, zašto ne bi mogla Katalonija sa oko 7 miliona stanovnika ili Bavarska sa oko 12,5 miliona stanovnika?
Španija bi mogla da upotrebi ustavno ovlašćenje da suspenduje katalonsku autonomiju, ukoliko regionalni parlament proglasi nezavisnost, rekao je španski ministar pravde Rafael Katala, dan nakon referenduma kojeg je Madrid zabranio. Takve naznake su uvod u dugotrajnu krizu sa neizvesnim posledicama po Španiju i EU. Prema Članu 155 španskog Ustava, centralna vlada može da suspenduje autonomna ovlašćenja te severoistočne španske pokrajine. Takav pristup jeste uvod u nasilje i suspendovanje demokratije. Portparol katalonske vlade Hordi Turulj izjavio je da ne isključuje mogućnost da će se španska država pozvati na član 155 španskog Ustava, koji omogućava centralnoj vlasti da obustavi samoupravu u regionu. Kako je rekao, on ne isključuje ni hapšenje članova katalonske izvršne vlasti nakon jučerašnjeg referenduma o nezavisnosti, preneo je španski El pais. Španski premijer Marijano Rahoj rekao je da u Kataloniji „nije bilo referenduma o nezavisnosti“. On smatra da su Katalonci prevareni da učestvuju u „nelegalnom glasanju“ i tvrdi da većina Katalonaca nije želela da učestvuje na današnjem glasanju, preneo je Rojters. Istovremeno je zahvalio španskoj policiji ocenivši da je ona delovala „čvrsto i mirno“ u svom odgovoru na referendum. Referendum, koji Madrid smatra nezakonitim i naziva ga farsom, gurnuo je zemlju u najveću ustavnu krizu u proteklih nekoliko decenija i produbio viševekovni jaz između Madrida i Barselone.[5]
Katalonci ne mogu da izraze svoju volju ni na referendumu ali zato su vodeće članice EU podržavale teroriste OVK, ubistva nejači, paljevine, podmetanje eksploziva, zverstva, razaranje manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika i svega ostalog što govori u prilog istorijskog postojanja Srba na Kosovu i Metohiji. Secesije na prostoru EU doprineće da se većina članica odupre pritisku SAD i realnije sagledava probleme na sličan način. Zato treba učiniti sve da se napusti pogubna politika „priznavanja realnosti“ ili faktičko stanje, jer je to stanje nastalo kao rezultat nasilja Zapada.
Radnički sindikati iz Katalonije su pozvali na regionalni štrajk a u pozivu se kao povod navode „ogromna kršenja prava i sloboda“.
Srbija ne treba da srlja i žuri da pod pritiskom SAD, NATO i EU zatvara tzv. zamrznuti konflikt jer je to „u interesu srpskog naroda“, kako se želi predstaviti. Upravo potrebno je suprotno:
- prekinuti pregovore o Kosovu, pod okriljem EU i ceo pregovarački proces vratiti u nadležnost UN.
- Konstantno insistirati na političkoj i krivičnoj odgovornosti za događaje na Kosovu i Metohiji, jer je to put ka decentralizaciji i kantonizaciji.
- Insistirati na doslednom poštovanju Rezolucije 1244 SB UN, koja Kosmetu daje pun autonomiju bez prava na odcepljenje.
- Ne prihvatati nikakve pregovore i dogovore o statusu dok se ne završi povratak i integracija prognanih i da se to odvija pod nadzorom UN.
- Posvetiti veću pažnju jačanju ekonomsko-privredne komponente Srba na KiM.
- Neprekidno tražiti od UN, međunarodnih institucija obnovu naših svetinja na Kosmetu, a u tesnoj saradnji sa ostalim pravoslavnim crkvama i Svetom stolicom.
- Zahtevati da se sredstva za obnovu svetinja i kuća obezbede od privatizacije državnih preduzeća na Kosmetu i da se zaštiti državna i društvena imovina.
- Zahtevati obrazovnu i kulturnu autonomiju Srba i nealbanaca na Kosmetu. Ne prihvatati ništa zajedničko u tom smislu na nivou Pokrajine, jer bi se na taj način razbijalo srpsko nacionalno biće i
- Stvarati pretpostavke za razvoj i jačanje Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.
Dupli standardi EU i NATO jesu konstanta njihovog odnosa prema srpskom narodu, prema Rusiji, Kini i svim drugim narodima koji nisu pod neposrednom „zaštitom“ vodećih država Zapada. Zbog toga se Kosovo tretira kao izuzetak, u smislu promocije lažne države Kosovo a sprečava ili ne priznaje volja naroda Republike Srpske, Istre, Dubrovačke Republike, Bavarske ili Katalonije. Za Kataloniju je velika „nesreća“ što nije na srpskoj ili ruskoj zemlji jer bi im takozvani Zapad odmah priznao nezavisnost i vršio pritisak na druge države da je priznaju, kao nezavisnu državu.
Dekadentno ponašanje Zapada učinilo je veliki greh nasiljem nad srpskim narodom, po pitanju Kosova i Metohije. Ta spirala nasilja Zapada počela je u Evropi agresijom NATO 1999. godine, a veliko je pitanje koliko je na taj način dato za pravo mnogim secesionističkim pokretima da krenu putem nezavisnosti, počev od Katalonije, Sardinije, Bavarske, Korzike, Škotske, Velsa, Republike Srpske, Istre, Dubrovačke Republike, Severne Irske, Južne Osetije, Abhazije pa do Kurdistana, jer imaju daleko veće istorijsko utemeljenje za samostalne države od lažne države Kosovo, jer je ista nastala na vekovnom progonu i teroru nad srpskim narodom u specifičnim uslovima agresije i okupacije.
Svi ovi separatistički pokreti ne gledaju se na isti način u međunarodnim odnosima, nego su potpuno prisutni dupli standardi Zapada. Ispravno je i moguće samo ono što podrže SAD, NATO i EU. Bumerang takvog nepricipijelnog i pogrešnog postupanja vratio se u svoju „kolevku“ – u EU, ali sve više i u SAD. Ti separatistički pokreti su rak rana Evrope, posebno na Balkanu, gde nije dovršen proces formiranja nacionalnih država. Drugačiji tretman prema separatističkim pokretima može u svetu dovesti do građanskih ratova, međudržavnih i regionalnih ratova koji će promeniti granice između država i lice Evrope, a NATO pakt i EU učiniti besmislenim.
[1] www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:397093-Talas-separatizma-Svakom-svoja-drzavica
[2]www.telegraf.rs/vesti/1004925-evropu-cepa-separatizam-ovo-su-svi-regioni-koji-traze-nezavisnost-foto-video
[3] www.nspm.rs/savremeni-svet/separatisticki-pokreti-i-kosovski-uticaj-nepodnosljiva-lakoca-potcjenjivanja-i-deo.html
[4] www.blic.rs/vesti/politika/saznajemo-vucic-sazvao-hitne-konsultacije/2qs072f
[5]www.blic.rs/vesti/svet/uzivo-bura-u-kataloniji-povredeno-najmanje-844-ljudi-eu-referendum-neustavan/pmt274k
General-major u penziji prof. dr Mitar Kovač
fsksrb.ru
