Kosovo – muke sa pasošem

0
1013

kosovopasos02Ne želim ni da mislim o tome da će mi jedino rešenje biti ili da se odjavim sa Kosmeta ili da uzmem pasoš „države Kosovo”

Hladan znoj me oblio kada mi je službenik grčke Kancelarije za vezu u Prištini kroz šalter pokazivao nečiji izvod iz matične knjige rođenih, ponavljajući da moram, uz ostala dokumenta, da priložim i ja svoj.
„Mora donese to, mora donese to…”, uporno je ponavljao, ali moram da priznam da nije bio neljubazan.

Kažem mu da znam kako izgleda izvod rođenih, samo mi nije jasno šta će mi.

„Imam biometrijski pasoš, nije mi jasno šta će mi izvod”, nastavljam da ga ubeđujem, ali džaba, ne odustaje. Dogovaramo se da u toku dana ili najkasnije sutra do 11 sati donesem izvod inače će moja dokumenta smatrati nepotpunim.

Da bi dobili grčku turističku vizu njihovoj kancelariji u Prištini treba da priložimo gomilu papira , uplatimo za nju 35 evra, plus osiguranje od 10 evra – to je najeftinije – tu su i troškovi prevoza koje, na primer, ja plaćam 20 evra, i da, živci debeli kao konopci.

Izlazak iz kancelarije je posebna priča jer vas dočeka grupa Srba sa radoznalim pogledom.

„Traže izvod rođenih”, kažem im.

Odmah počinje komešanje i negodovanje. Jedan bračni par počinje da se prepire, jer je žena samo deci spremila izvode, ne i za nju i supruga. Oni dolaze iz Štrpca. Došli su sa policajcem jer nisu želeli da rizikuju pošto su i decu poveli. To je oko 50 kilometara puta u jednom pravcu, a moraće da se vrate kako bi doneli izvode.

NIJE TATA SUPERMEN
Prebiram po glavi da li imam kući izvod, jer, ako nemam, mogu da se pozdravim sa letovanjem. Za jedno popodne ne mogu da odem do Niške Banje, gde se sada nalazi Policijska uprava za Prištinu i izvadim nov izvod. Štrpčani o istom razmišljaju, i otac kaže svojoj deci: „Džaba ste se spremali za more. Ako čika unutra traži izvod ne stariji od šest meseci, da idem do Leskovca – tamo je njihova policijska uprava – i da se vratim za jedan dan, sve i da uspem da ga izvadim, ne mogu. Nije tata Supermen.” Deca ga pažljivo slušaju i osmehnuše se kod reči Supermen, mislim da ostalo nisu razumela.

Da Vas podsetimo:  CEPORA otvara svoja vrata novim članovima tima

Dok smo čekali da nas Grci prozovu po spisku koji je istaknut na vratima, pozdravljali smo se klimanjem glavom, ne zato što se poznajemo, već zato što smo Srbi. Kao da jedni drugima dajemo nekakav znak. Nismo međusobno razgovarali, svako je stajao i gledao svoja posla. Odjednom, ujedinjeni oko problema koji je izazvao jedan papir, svi se okupljamo ukrug i razgovaramo kao da se celog života poznajemo. Najgore je što deca primećuju našu nervozu i pribijaju se uz majku.

Svi pričamo, gotovo da niko nikoga ne sluša, potpuno smo zaboravili gde smo.

Škripa vrata nam privlači pažnju, svi se okrećemo ka njima i gledamo kako pokunjeno izlazi još jedan Srbin – ni on nije poneo izvod. Čujemo da Grk proziva neku albansku porodicu koja ima takozvane kosovske pasoše.

Da bi zakazala termin za predavanje papira za dobijanje vize, još u martu sam poslala zahtev i dobila odgovor da dođem 22. juna. Poslali su mi spisak neophodnih dokumenata i razumela sam da je izvod potreban samo za decu. Tako su shvatili i ostali Srbi koji su tog dana imali zakazan termin. Ispalo je da smo pogrešili.

„Ne mogu da se setim da li su nam i pre tražili izvode ili je to u poslednje dve godine, kada su pooštrili proceduru”, pita neko u onoj gužvi.

„Nisu nikad”, tvrde Štrpčani.

Čekam taksi da dođe, molim Boga da imam izvod kući, i slušam.

Porodica iz okoline Gnjilana priča kako su oni pitali predstavnike države Srbije šta će biti sa pasošima Koordinacione uprave kada se na sva zvona priča da će „država Kosovo” dobiti viznu liberalizaciju. Odgovorili su im da se prijave u centralnoj Srbiji.

Da Vas podsetimo:  O detinjstvu i rodoljublju

„Kako da se prijavim kada dolaze da proveravaju da li stvarno živimo na toj adresi. Nemam svoju nekretninu, i ko će da nas primi i da plaća porez zato što smo kod njega prijavljeni? Nikakvu vezu nemam u policiji, a i radim u Štrpcu. Ne mogu da budem na dva mesta istovremeno”, negoduje Štrpčanin, okreće se deci i kaže: „Ne može tata da se podeli na pola, pa jedan deo tate da zarađuje platu, a drugi da sređuje papire. Ma nije moguće”.

Smeju se deca, verovatno navikla na tatine šale, nasmejasmo se i mi tek da decu malo opustimo.

MENI GRCI NISU NIŠTA KRIVI
Zaista, da li mogu da odem i prijavim mesto prebivališta u nekom od gradova centralne Srbije, ali da otvoreno kažem da to radim samo da bi izvadila pasoš koji podleže viznoj liberalizaciji, da dolazim sa Kosova i Metohije i da ja u stvari ne živim i neću živeti na toj adresi. Da li će mi dozvoliti da izvadim pasoš? Ako prihvatim savet predstavnika države Srbije, da li bi trebalo da govorim istinu ili da lažem?

„Toliki im migranti kroz zemlju prođoše, mi im u dokumentima prilažemo vaučere o uplaćenim letovanjima, a oni zapeli za izvod. Meni ništa nije jasno”, reče jedna devojka iz Gračanice.

Umešala sam se u razgovor i kratko rekla da Grci i svi ostali kod kojih tražimo vize imaju pravo da nam traže i broj cipela, ili da izgovaramo deset puta svoje ime unazad, da radimo sklekove, ma šta im na pamet padne, jer na njihov šalter, sa žutom trakom oko ruke kao da smo posebna vrsta Srba, poslala nas je naša država Srbija.

„Meni Grci nisu ništa krivi”, kažem im.

Da Vas podsetimo:  Nasušni život žene u Srbiji

Istog dana donela sam izvod rođenih. Moja viza za desetnodnevno letovanje u Grčkoj ove godine je koštala 65 evra.

Kada smo se okupili posle 15 dana da uzmemo pasoše, svi smo bili pod pritiskom. Otvorila su se vrata grčke Kancelarije za vezu i obratio nam se službenik iza rešetaka, rekavši da stanemo u red i da prilazimo jedan po jedan. Davali smo mu cedulje sa imenima i datumom kada smo predali papire, i dobijali pasoše kroz rešetke. Neko je dobio vizu na 20, neko na 35 dana, neko na tri meseca sa samo jednim ulaskom.

Tema nad temama je za mene pasoš koji imaju Srbi sa Kosova i Metohije. Rešetke između nas i Grka, odnosno Evropske unije i sveta uopšte, nama znače da tu, na ulici, pod vedrim nebom, sa kilometrima otvorenog prostora oko sebe, mi, Srbi sa Kosova i Metohije, nismo ništa drugo do taoci. Taoci svima, a najviše svojoj državi.

Predstavnici države Srbije setili su se da pomenu naše pasoše tek kada je Evropska komisija predložila bezvizni režim za „državu Kosovo”. Na Kosovu i Metohiji vlada mišljenje da će za tri dana Albanci otići odavde ukoliko ih oslobode viza mada to je je đavolja politika i ko zna šta će biti. Na kraju krajeva, šta nas briga.

Mi smo se o svom jadu zabavili i od potpisivanja sporazuma u Briselu pratimo samo odnos zvaničnog Beograda prema nama. Ono od čega strahujemo, a što su predstavnici države Srbije nagovestili u okolini Gnjilana, kada su pasoši Koordinacione uprave u pitanju, ne želim sada da pominjem. Ne želim ni da mislim o tome da će mi jedino rešenje biti ili da se odjavim sa Kosmeta ili da uzmem pasoš „države Kosovo”.

Janja Gaćeša

Novi standard

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime