Kosovo opet krvari

Iskopaše ti oči, lepa sliko!
Večeri jedne na kamenoj ploči.
Znajući da ga tad ne vidi niko
Arbanas ti je nožem izbo oči! …

Milan Rakić – Simonida

Srpsko Kosovo opet krvari. I te rane današnje, ni prve ni zadnje, svakog ko je Srbin nepromenjene svesti, bole više od onih onomad, iako su to iste rane. Jer, one onomad, stvorile su uranijumske NATO bombe i zločinačke ruke Hačima Tačija, Ramuša Haradinaja, Adema Jašarija i drugih šiptarskih zlotvora, a ove danas nanele su srpske ruke u otrov srebroljublja zamočene. A nema rane od ruke tuđinske koju Kosovka devojka, božur i vino zaceliti neće, baš kao što i nema rane od roda svoga koja ikada zaceliti može.

Danas, tih devet ruku, tih devet srpskih glasova za Haradinaja, kao devet noževa zabilo se u Simonidine iskopane oči, u Bogorodicu Ljevišku, u Lazarevu kletvu, u Smrt majke Jugovića… I ne znam da li je to ironija istorije, ili nam Gospod poručuje da nam u nedelju ujutro nije mesto u kafiću ili kladionici, već u crkvi i na liturgiji, ali i tih Jugovića bilo je devet. Nekada. Danas Kosovo nema devet Jugovića, ali ima devet nikogovića.

Devet nikogovića koji su 03.08.2017. pogazili Lazarevu kletvu i prihvatili šiptarsku zakletvu:

„Ja, poslanik Skupštine Kosova, zaklinjem se da ću časno i odgovorno izvršavati svoje zadatke i da ću dostojanstveno predstavljati narod, da ću raditi u interesu Kosova i svih njegovih građana, da ću se angažovati na očuvanju i poštovanju ustavnosti i zakonitosti, zaštiti teritorijalnog integriteta, garantovanju ljudskih prava i sloboda u skladu sa zakonima zemlje i evropskim standardima. Zaklinjem se“.(1)

I šta se moglo od njih čekati?! Pa, ipak, boli. Svaki oskrnavljeni manastir, svaki izvađeni organ, svaki poginuli heroj sa Košara danas opet krvare. Jer, znaju, danas se nije samo birao zločinac za kosovskog premijera, već se rugalo žrtvama, trgovalo stradanjem, mokrilo na rascvetane božure…

Čak i ovaj autor koji Vam već tri meseca, mnogo pre svih drugih, piše kako će glasati Vučić-Vulinova Srpska lista ne može a da se, danas, ne zapita – Zašto? I, dokle?

Ne zbog odgovora koji mi je sasvim jasan, već zbog očaja koji u sebi osećam. I moram priznati da mi je ovo najteži dan, posle napuštanja svog doma u Prištini, i spore vožnje u koloni izbeglica koji plaču i kunu, poslednjeg dana izlaska srpskih bezbednosnih snaga sa Kosmeta.

Ne ni zato što je Haradinaj nekakva tragedija. Kakav god da je ne može po Srbe biti tragičniji od Vučićevog “unutrašnjeg dijaloga”.

Ne ni zbog apsurda što u isto vreme, u Beogradu, dok devet kosovskih anti-jugovića prima instrukcije o finalu operacije “Haradinaj”, novi oficiri Vojske Srbije, pred svojim predsednikom, majkama i devojkama, bacaju uvis svoje kape ponosni i srećni. Šta će nam Vitezovi kad Svetinje nemamo?

Već zbog sramote pred precima i potomcima. I zbog straha da nam deca izrastaju u stare Vuline i nove Đuriće.

“Nema razlike između Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija, (Ise) Mustafe ili nekoga iz Samoopredeljenja. Nema baš nikakve razlike, nijedan od njih nije neko koga bih voleo da srećem, nijedan od njih nije neko sa kim bih voleo da budem prijatelj, politički saveznik. Nijedan od njih nije čovek koji želi dobro Srbima i Srbiji”(2) – poručio nam je Vulin, kao komentar na Haradinaja kao “premijera”.

Pa, ako je sve jedno i ako niste u političkom savezu sa Haradinajem, zašto je tih devet nesrećnika dolazilo u Beograd po instrukcije, pre nego je podiglo ruke  u Prištini, gospodine Vuline? Morali bi to da znate, jer među njima ima članova i Vaše stranke! I kao takve birao ih je “narod”, ako ih je i birao. A ako su Mustafa i Haredinaj isto, zašto su onomad, ti manje-više isti ljudi rušili Mustafu, da bi nam danas dovodili Haradinaja?

Ne, nisu isto. Moguće je da isto misle, ali nisu isto. Postoji granica koja ih razdvaja! KRVAVE RUKE. Ni Isa Mustafa, ni Aljber Kurti (taj neko iz Samoopredeljenja, kome ni ime ne znate) nisu ubijali, ni mučili Srbe, nisu vadili organe ni silovali devojčice od 10 godina pred očima majki. Ako to nije razlika, šta je onda?

A članovi Vaše partije, kao i Vučićeve, srušili su Mustafu i doveli Haradinaja! Srušili političara, a doveli zločinca! Kom šiptarskom zločincu, i kako, će suditi taj Sud za ratne zločine u Prištini, ako neće Tačiju i Haredinaju? A više ne može…

Haradinaj nije političar. On je zločinac koji u Hagu nije osuđen jer su svi svedoci koji su prihvatili da protiv njega svedoče bili pobijeni. Kao takav on je simbol terora i straha. I porediti ga sa Mustafom ili bilo kojim drugim političarem da bi se opravdala izdaja nije primereno. Čak i ako su mislili i misle isto, Mustafa, Kurti i Haradinaj nisu ubijali isto!

I zato kada na pitanje da li je Srpska lista uslovila podršku vladi (“Kosova”) stigne odgovor “Uspostavili smo poverenje i radićemo prema Ustavu”(3), to iz Haradinajevih usta zvuči jezivo. Iz Mustafinih zvučalo bi sasvim drugačije, tek možda cinično.

I zato danas, bar danas, kada se devet izdajničkih kama zabolo u Zemlju Lazarevu, u seni heroja Košara, ćutite vi koji ste stvorili “Srpsku listu” u šiptarskoj paradržavi. Ćutite kao što Crkva danas ćuti.

Jer, što više pričate jasnije su vaše laži i vidljivija kosovska izdaja. I gledajte srpsko Kosovo kako krvari, sve dok ne čujete Kletvu Lazarevu…!

Pisano, kroz suze Jerinine, 9.septembra 2017.

1. rs.n1info.com/a288270/Vesti/Vesti/Konstituisanje-Skupstine-Kosova.html
2. www.politika.rs/scc/clanak/388482/ZSO-i-srpska-imovina-uslov-za-kosovsku-vladu
3. www.politika.rs/scc/clanak/388529/Izabrana-kosovska-vlada-Haradinaj-premijer

fsksrb.ru