Predstavnici kosovskog ministarstva finansija potpisali su nedavno ugovor o kreditu od 39,9 miliona sa predstavnicima Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) za revitalizaciju železnica na Kosovu. Revitalizacija će se raditi u tri odvojene faze, a jedna od njih je ona na severnom Kosovu, to jest, u „severnom sektoru“, na relaciji „Mitrovica – srpska granica“. Revitalizacijom železnica Kosovo će se, kako se ističe, povezati i sa Evropskom mrežom železnica, kroz koridore VIII i X u Makedoniji preko južnog Kosova, ali i sa Srbijom preko Severnog Kosova. Nema detalja, međutim, kada će radovi početi, te kada će se oni odvijati na Severu. I privredne komore Srbije i Kosova sačinile zajednički izveštaj za uspostavljanje železničkog saobraćaja.
Vrednost Železnica Srbije na KiM-u veća od 206 miliona evra
KoSSev nezvanično saznaje da se o pitanju imovine železnica na Kosovu nije u Briselu razgovaralo. U međuvremenu smo uputili pitanja i o postojećoj imovini Železnica Srbije na Kosovu, ali i o dosadašnjim ulaganjima u pruge i železnicu na Severu Kosova iz Beograda. Pitanja su poslata Železnici Srbije, Privrednoj komori i Kancelariji za KiM, a do trenutka objavljivanja ove vesti nam je stigao samo odgovor iz ove Kancelarije.
Prema njihovim podacima, Imovina Železnica Srbije akcionarskog društva u vlasništvu Republike Srbije na KiM, računajući infrastrukturu i vozna sredstva, prelazi 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća.
Imovina Železnica Srbije uključuje, između ostalog 55 objekata, 330 km pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel-motornih vozova, 570 teretnih i 45 putničkih vagona.
Samo knjigovodstvena vrednost imovine Železnica Srbije na KiM prelazi 206 miliona evra, dok je tržišna vrednost višestruko veća, naveli su u pisanom odgovoru za KoSSev iz Kancelarije za KiM.
„Kredit za nacionalnu kompaniju za infrastrukturu železnica, Infrastruktura e Hekurudhave të Kosovës (INFRAKOS), obezbediće sredstva za unapređenje jedine kosovske međunarodne železničke veze – železnički pravac 10. On je dug 148 kilometara i podeljen je na tri dela: južni deo Kosova – Kosovo polje i makedonska granica; centralni deo – Kosovo Polje – Mitrovica; i severni sektor Mitrovica – srpska granica. Sredstva kredita će se koristiti za rehabilitaciju i modernizovanje ovih deonica u odvojenim fazama,“ navodi se na zvaničnoj Internet stranici EBRD-a.
A ovaj projekat je kosovski ministar finansija, Avdulah Hoti, nazvao korakom ka „unapređenju nacionalnih i međunarodnih trgovinskih veza.“
„Ovo je visoko prioritetan projekat za Kosovo, jer će modernizacija železničkog pravca 10 doneti više političke i ekonomske koristi za zemlju. To je veoma važan korak ka unapređenju nacionalnih i međunarodnih trgovinskih veza i unapređenje efikasnosti i kvaliteta putničkog i teretnog tranzita,“ rekao je Hoti.
Pored kredita EBRD-a i Evropska investiciona banka „takođe doprinosi projektu,“ navodi se takođe na Internet stranici EBRD-a i dodaje da „projekat ima značajnu korist od investicionih grantova uz donatorsku podršku koju pruža Evropska unija i grantova za pripremu projekata i implementaciju iz Investicionog okvira za zapadni Balkan.“ Ne navode se, međutim, detalji o tome koliki je doprinos ostalih donatora.
Projekat Kosovska železnički pravac 10 je, kako podsećaju iz EBRD-a, i deo „jezgra železničke mreže Zapadnog Balkana“ i „produženje Trans-evropske transportne mreže“ koja je deo „šire agende Evropske unije“, kako bi se „promovisala transportna povezanost u regionu.“
U međuvremenu stigao je i dogovor iz Privredne komore, koji objavljujemo integralno, a uskoro možete čitati i u posebnoj vesti:
„Privredna komora Srbije, počev od juna 2013.godine, na inicijativu i uz posredovanje Evrokomore iz Brisela, imala je niz susreta sa predstavnicima Privredne komore Kosova, koji su se održavali na tehničkom nivou i imali su za cilj rešavanje pitanja od interesa za privredu.
Jedno od pokrenutih pitanja je i uspostavljanje železničkog saobraćaja kao preduslova za valorizaciju svih ekonomskih potencijala i interesa stanovništva. U dosadašnjim razgovorima, a u skladu sa prioritetima ‘Berlinskog procesa’, obe strane su naglasile značaj omogućavanja efikasnog funkcionisanja železničkog saobraćaja između dve strane i složile se da postoji volja za ponovno uspostavljanje železničkog saobraćaja, kao i tehnički i tehnološki uslovi za to.
U sklopu konkretnih mera, relevantni ekspertski timovi Železnica Srbije i Železnica Kosova su pregledali ulazni i izlazni pristupni presek tunela Merdare na delu trase Doljevac-Kastrat-Kosovo Polje (od km 84+832 do km 86+521). Tom prilikom sačinjen je zajednički izveštaj sa predlogom, merama i okvirnom vrednošću cele investicije kako bi došlo do uspostavljanja saobraćaja. Razgovori dve železnice o uspostavljanju železničkog saobraćaja na svim pravcima će se nastaviti i u budućnosti uz podršku privrednih komora i Evrokomore.“
KoSSev
