Kosovo šta to beše?
Srbiji je NATO „oteo“ Kosovo i Metohiju. Srbiji je ostala rezolucija 1244 SBUN koja se sve manje koristi kao državni razlog nacionalne zaštite Srba na Kosovu. Srbija je ostatak svojih interesa predala misiji EU-EULEKS, a EU sa svojim moćnim članicama i SAD priznaju nezavisnost Kosova. Pasivnost države oko nacionalnih i državnih interesa započinje još sa novom vlašću DOS-a 2001. godine. Sve dosadašnje vlade, svaka na svoj način činila je manje prema Kosovu u zaštiti interesa Srbije i Srba na Kosovu, tako da Kosovo kao nacionalni indentitet, teritorija i Srbi na njoj su ušli u „senku“ puta Srbije ka EU. Što se otvaraju poglavlja EU to je Srbija sve dalje od Kosova i državnih razloga da ga afirmiše po „dubini“ društva i države.
„Korak po korak“ do zaborava
Kako Kosovo postepeno ali svesno teramo u „zapećak“ nacionalnih interesa i zaborav? Srbija „korak po korak“ se udaljuje od Kosova. Nije suština što država Srbija neće priznati državni status Kosova. Redom poteza preko direktiva EU i Briselskog dijaloga Srbija se „odriče“ svojih ustavnih nacionalnih obaveza na Kosovu i Metohiji kao i onih koje je imala ili još uvek ima po rezoluciji 1244 SBUN. Kako se još „odričemo“ Kosova? Prošlo je više od 18 godina od uspostavljanja NATO protektorata na Kosovu pod okriljem SBUN i devet godina od priznanja nezavisnosti Kosova moćnih država EU i SAD. Kosovo kao nacionalna vertikala, duhovno- pravoslavni Panteon Srba, nije prisutna u srpskim školama sa zavetnim karakterom i nacionalnim stavom. Srpskim „školarcima“ se ne objašanjava niti daje na znanje koje su svetinje i vrednosti za Srbiju i srpski narod važne i nalaze na Kosovu i Metohiji. Nema nacionalne i patriotske edukacije. Toga nažalost nema u pravoj meri ni u radu SPC sem molitve za Kosovo. Postoji i „zavera ćutanja“ u radu i delovanju srpske vojske i policije niti u etičkom stavu i ponašanju državnih institucija u Srbiji računajući i SANU. Nešto od svega smo mogli da naučimo od Izraela, Rusije i drugih naroda i država kakav stav imaju prema svojim nacionalnim i teritorijalnim vrednostima.
Nacionalna „amnezija“ prema Kosovu
Nacionalna „amnezija“ prisutna je sve više i na političkoj sceni Srbije, počev od pojedinih parlamentarnih partija koje su se već „oprostile“ od Kosova i same priznaju nezavisnost Kosova, do parlamenta i vlade koji prema Kosovu kao nacionalnom pitanju prilaze administrativno, a ne državno i geopolitički strateško. Srbija nema strategiju ekonomskog delovanja na Kosovu i Metohiji pre svega privatnih kompanija i investicija, da se pokaže da je Srbija prisutna i kroz državni i privatni kapital na Kosovu i Metohiji i da se brine o ekonomskom opstanku Srba na Kosovu i Metohiji. Srbija nema svoju diplomatsku niti medijsku i lobističku „svest“ kako da svoje interese prema Kosovu i Metohiji plasira u svet pre svega u očuvanju duhovnih svetinja i ljudskih prava Srba na Kosovu. Državna politika je Kosovo pomerila pri samom dnu nacionalnih interesa i državnih razloga. Prvi je put Srbije ka EU, drugi je vezan za strane investicije i odnos prema MMF, treći je odnos prema susedima, a pri kraju je nacionalna i državna politika na Kosovu i Metohiji. Sve je to pokazatelj da Kosovo odlazi sve dalje i dublje u „zaborav“ i „pasivu“ uz prihvatanje real-politike, koja je surova i briše Kosovo iz Srbije. Samo je još potrebno to uraditi i u Ustavu Srbije. Dotle Kosovo je u Srbiji po Ustavu, ali je sve manje prisutno u javnoj upotrebi u Srbiji. Albanci na Kosovu su dobili ono što su želeli a nisu imali argumente , a to je država, a Srbija gubi ono zašto ima i tapije i istorijsko pamćenje. Srbija sve intenzivnije „zaboravlja“ i NATO agresiju 1999. godine koja je „otela“ Kosovo iz Srbije. Sada se „otima“ Kosovo iz kolektivne svesti srpskog naroda.
Tomislav Kresović
www.vidovdan.org
