Ministar unutrašnjih poslova Kosova Skender Hiseni izjavio je da se uskoro navršava godinu dana a da se niko sa Kosova nije priključio militantnim grupama poput Islamske države Iraka i Levanta (IDIL). Na Forumu lokalne bezbednosti u sredu, Hiseni je izrazio uverenje da je Kosovo sprečilo „radikalizaciju i ekstremizam koji vode ka terorizmu“, ali i da Kosovo i dalje mora da radi kako bi se takvo stanje održalo.
Skender Hiseni se na tome zahvalio lokalnim samoupravama, Islamskoj zajednici i brojnim imamima koji su u džamijama vodili rasprave protiv radikalizma i ekstremizma. Posebno su na tome radili policija i pravosudni organi, dodao je.
„Na ovom pitanju je radio ceo lanac, a kada je to tako, onda su rezultati neizbežni. Danas imamo stanje na osnovu kojeg možemo da se ponosimo, ali to ne treba da nas opusti,“ poručio je Hiseni, dodajući da na terorizam ipak niko nije imun.
„Jedina garancija koju mogu da pružim jeste da postoje opipljive indikacije da se kod nas to može desiti danas ili sutra. Institucije rade veliki posao kako bi bili što spremniji, ali nikada nema totalne sigurnosti po ovom pitanju. To važi i za najsnažnije zemlje sveta,“ precizirao je Hiseni.
Hiseni je rekao da su ipak bila zabeležena tri pokušaja odlaska a koja su bila sprečena, od kojih dva na aerodromu Prištini, i jedan u Istanbulu.
S druge strane, Mentor Vrajoli iz kosovskog Centra za bezbednosne studije kaže da postoji rizik da su građani Kosova koristili i alternativne puteve za odlazak u strane ratove ali, kako dodaje, nadgledanje osoba koje su izražavale radikalna uverenja je veliko.
„Njihovo odsustvo može nagovestiti kada se pojedinci opredele za taj put. Ali, na osnovu informacija koje imamo sa terena i na osnovu naših kontakata sa raznim porodicama radikalizovanih osoba, nismo naišli na to da je neko za koga se sumnja da je radikalizovan – odsutan iz društva,“ kaže Vrajoli.
Povratak tradicionalnom islamu
Od 2012. oko 300 Albanaca sa Kosova priključilo se grupama u Siriji i Iraku, organizacijama koje su u svetu označene kao militantne, dok se trenutno na stranim ratištima nalazi njih 80, od kojih polovina su, na žalost, žene i deca, kazao je u sredu Hiseni.
Vrajoli navodi da je jedan broj državljana Kosova otišao na strana ratišta sa svojom porodicom.
„Neki od njih su ubijeni i sada su njihove porodice ostale izolovane. Moguće je da maloletnike regrutuju, dok žene se verovatno udaju ponovo sa ostale ekstremiste“, navodi Vrajoli.
Mentor Vrajoli veruje se da je oko 50 građana Kosova ubijeno u tim sukobima.
Policija Kosova je u 2014. godini uhapsila na desetine ljudi pod sumnjom da su učestvovali u borbama u Siriji i Iraku, pružajući podršku militantnim organizacijama IDIL-u i frontu Al-Nusra. Među pritvorenima bili su i imami.
Inače, nakon usvajanja Zakona o sprečavanju učešća u ratovima van Kosova i Nacionalne strategije za sprečavanje nasilnog ekstremizma i terorizma, Kosovo je uz pomoć Sjedinjenih Država počelo izradu strategije za rehabilitaciju i reintegraciju osoba koje su učestvovale na stranim ratištima ili kojima se sudi zbog toga.
Ministar Hiseni kaže da je moguće sprečiti radikalizaciju i ekstremizam u društvu, što je Kosovo i dokazalo radom tokom poslednjih meseci.
„Uvideli smo opipljive rezultate na Kosovu kako su građani promenili svoja uverenja, vraćajući se tradicionalnom islamu,“ navodi on.
Amra Zejneli
RSE
