Pitam se šta je ostalo na Kosovu osim desetkovanih Srba i tolikih hramova da to ne može niko izbrojati… Što se duže pitam, sve više strašnih slika i saznanja dolazi do mene.
Ostao je polom. Na Kosovu su žicama silovane mnoge brave srpskih kuća, a zatim i većina onih koji su se zatekli u kućama. Životinjama su otvorene vratnice da pobegnu, a ljudi su poklani.
Iz utroba svetaca sa bočnih zidova hramova se razgranao bagrem. Iz glava mrtvih Srba se izrodili božuri. Freske pognule glave i čekaju da ih vreme i nebriga nagrizu, ako ih plamen ne oliže i ne proždere pre toga. Simonidine oči izvađene svrbe fresku koja se češe i krv joj lipti sa onog mesta gde su joj bile oči, iako je ne svrbi zbog rana, nego od slanih suza što iz tih živih rana teku. Iz oltara duva promaja, jer je zid miniran, a noću se umesto kupole iz crkava vide zvezde. Ikone izlomljene i nagorele, a ako je koja i čitava, negde kroz jecaje diše pod ruševinama ili ispod teškog zvona išaranog grafitima, ulubljenog macolama i izrešetanog kojekakvim kalibrima. Grobovi svih onih koji su nasilno u grob gurnuti izvaljeni su i izgrebani, a Bog zna da ste se pobrinuli da njihove porodice i nisu imale mnogo da sahrane, jer ste vi Srbe razvlačili kao gomila pobesnelih hijena!
Deca se igraju ograđena bodljikavom žicom, kao u kakvom toru. Ljudi traže dozvolu da izađu van nepostojećih zidina koje ih čuvaju od onih koji su im zemlju, obraz i živote uzeli. Tamo gde se video krst, sada se ne vidi ništa. Samo ponegde, iznad kontejnera i kartonskih kuća, izvija se gust i crn dim koji nema od čega drugog biti nego od srpske kuće ili nekog hrama koji nisu ranije stigli da rashrame i raspale.
Na Kosovu i Metohiji dani su godine, a noći su vekovi u kojima izgladneli vuci u odelu ljudi vijaju one koji imaju hrabrosti tamo da zanoće. Zvona su zamuknula. Klepetuše otklepetale svoje. Liturgije su islužene. Svi su meci ispucani i sva su deca već rođena.
Kosovo bez Srba je isto što i Bog bez svog dela. Ne mogu Srbi biti Srbi, ako Kosovo i Metohija nisu srpski. Ovi što ga prisvajaju i oduzimaju su oni koji nikada nisu imali ništa, pa im je svejedno šta će sada uzeti, samo dok je na našu štetu. Ne otimaju oni zbog toga što im treba, nego zbog toga što treba nama. Da nama Kosovo ne treba, oni bi se opredelili za nešto drugo. Ne treba nikom drugom Kosovo ni za šta sem da se nama ruga.
Sad nam prete da će da nas tuku ako ne damo Kosovo i Metohiju. A i da ih damo, šta će kome onolike razvaline? Ubijaju ljude i traže njihovu zemlju, a sve pod plaštom demokratije i ljudskih prava kao da mi nismo ljudi i kao da mi nemamo prava. Stojimo na svojoj zemlji, na pragovima nečega što je naše, ali se teško može nazvati kućom, ispred nas žice, džakovi i naoružani stranci i svi nas ubeđuju da imamo svoja prava! Evo vama pravo da budete okupirani! Ustupam vam privilegiju da budete proganjani! Izvolite živeti u ropstvu, a da vas drugi ubeđuju da je to jedina sloboda koju zaslužujete! Priđite panju i stavite na njega svoje glave, pa kad dželati zamahnu, vi im brzo recite nešto o vašim pravima, pa se možda sekira predomisli pre nego što zagrli vaš vrat! Neka vas siluju i pale vam hramove za vaše dobro! Neka vašu kolevku ljuljaju eksplozijama i vašu decu doje krvlju vaših majki! Budite vi na našem mestu, pa da vidimo koliko ćete izdržati, a mi ćemo vam govoriti da ste vi krivi što vam je neko provalio u kuću i nagovarati vas da im kuću ustupite, jer oni na nju imaju prava!
Iskašljite taj bedni plan da nam oduzmete Kosovo i Metohiju kako u ličnim kartama ne bismo više imali mesto rođenja ni sebe ni Srbije! Isprdnite iz tih svojih poganih usta razloge zbog kojih želite Kosovo!
Kada pokljucate mrve svoje kukavne hrabrosti koju nalazite u svojim bombama, iskoristite je da nas pogledate u oči i kažete nam sve. Istrpeli smo tolike vekove i sile koje su kroz iste pokušavale da nas zatru, pa ćemo izdržati i te vaše jadne argumente zasnovane na obesti!
Lako je gledati nekoga kroz nišan i govoriti mu šta da radi! A vi koji nas Srbe na Kosovu i Metohiji izlovljavate u ime ovih „milosrdnih anđela“, zašto mislite da niste sledeći koje će kroz taj nišan gledati?
Šta god da uradite, Kosovo i Metohija su srpski i dok mi ne kažemo drugačije, pokušavaćete da se obračunate sa nama. Znajte da će taj obračun trajati dok je Srba. Kad nas ne bude, moraćete ovo koškanje da završite sa Gospodom, a tada ni vi nećete hteti da budete u svojoj koži, navodno pobedničkoj!
Milan Ružić
iskra.co
DIPLOMSKI RAD VUČIĆA
Umesto da razvija Srbiju kao državu i da podiže standard naroda Vučić je radio suprotno. Reč je o Kosovu.
Mi Srbi dobro znamo da je Aleksandar Vučić trčao u Brisel da pregovara o statusu Kosova i Metohije. Kakve je rezultate u tim pregovorima postigao svi vidimo. Taj ozmišljeni problem oko Kosova on je jednostavno rešio predajom Kosova Albancima. Naravno da ga niko nije bio po ušima da to uradi.
Tamo je krišom dobio i skriptu za njegov diplomski rad a tema je bila, Kosovo kao država. Po povratku u Srbiju on je prilegao na rad i postupno ali „uspešno“ je stvarao Kosovsku državu od samog temelja pa sve do završetka. Kad je sve završio zafalio mu je samo jedan pečat na jednoj skipti i tu je izbio čitav problem. Srbi drže taj pečat i neće da mu dozvole da overi još taj jedan dokumenat. I sad traži overu kako bi odmah otrčao u Brisel i pohvalio se na uspešno izvršenom zadatku. Međutim merkelova mu je odmah saopštila da je to ništavno bez tog pečata, ali sa šajkačom. Sa tim pečatom on mora da kruniše i taj „mukotrpan rad“.
Tako nam naš dragi Vučić upade u još težu psihološku depresiju, ali nastavi da lupeta. I odmah posle toga reče: “Svi Srbi znaju da je Kosovo izgubljeno”, ali nije rekao da je on izgubio Kosovo. O Briselskim obećanjima Srbi koš ništa neznaju. Ali ide dan Vidovdan…
Što se tiče Albanaca oni su vrlo zadovoljni stvorenom državom i kažu: „Poklonu se zubi ne gledaju“ Oni sada mirno sede skrštenih ruku i nogu i čekaju na srpskog izdajnika da sam overi taj svoj diplomski rad. On je jedan sumanuti, drski obmanjivač i lažov koji širi stalnu paniku i strah među Srbima. Zato mu nije teško da sam prizna kosovsku nezavisnost, potom reći da je to srpski narod uradio. To je ono: „Kad je bal nek’ je bal“…
Na kraju vi slabovidi što više brinete o Vučiću nego o Srbiji izvolite na start, ali stići će vas pravda i istina i tada će mo da se pogledamo u oči…
Nažalost Srbija će biti uništena…
Toliko.
P:Slavko Jakovljević
iz Bogutovca.