Kosovski mit bi živeo i bez Srba

0
521

kosovo

Možemo li se odreći Kosova i Metohije, a sačuvati svoj nacionalni identitet? I da li je „bogohulno“ reći da ti Kosovo ne znači ništa?

Nema ankete u Srbiji u kojoj kada se postavi pitanje da li ste za EU ako to podrazumeva odricanje od Kosova obično oko 70 odsto ispitanika odgovori negativno. Ipak, u srpskoj eliti, pa i među političkim strankama, ima i onih koji smatraju da je Kosovo već izgubljeno i da zarad budućnosti Srbije treba, kako kažu, zbaciti to breme da bismo brže mogli napred. Šta Kosovo znači za nacionalni identitet Srba u emisiji Sputnjik intervju govorili su pisac Aleksandar Ilić i Nenad Vasić, saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Po mišljenju Vasića, bilo kakvo rešenje za Kosovo mora biti tripartitno postignuto — od Srba, Albanaca i međunarodne zajednice koja je posrednik u pregovorima, a to rešenje mora biti održivo i primenjivo u nekoj bliskoj budućnosti. Dakle, uvažavaju se svi, kao i ono što učesnike pregovora čini onim što jesu. I ta vrsta identiteta ostaje i ona je nepromenjiva kategorija, ali svakako nas taj isključivi identitet ne definiše kao ljude, nego „poliidentiet“ jer smo „svi pomalo još ponešto pored onoga što jesmo“.

„Kosovski mit ne mora da bude deo srpskog nacionalnog bića jer mit je idealna tvorevina i može da opstane i bez određene teritorije, odnosno da opstane i ako se odreknemo teritorije“, smatra Ilić.

On ističe da mit kao takav može da opstane i bez samih Srba, a ne samo bez geografskog uporišta i podseća na mnoštvo primera u istoriji da neki narodi i civilizacije prestaju da postoje, a da su iza njih ostali mitovi i legende.

Na opasku da Kosovo nije samo mit nego se tamo nalaze i naši manastiri i kulturna baština koje Albanci čak pokušavaju da prisvoje i na pitanje šta bi bilo sa tim manastirima kad bismo se odrekli Kosova, naš sagovornik odgovara da naše nasleđe verovatno ne bi opstalo, ukoliko ga neko sa strane, međunarodna zajednica ili neka od velikih sila, ne bi zaštitio.
Književnik Aleksandar Ilić, jedan od autora i priređivača zbirke „Priče o Kosovu“
Književnik Aleksandar Ilić, jedan od autora i priređivača zbirke „Priče o Kosovu“

Da Vas podsetimo:  Zlatiborci prvi stanovnici Cetinja

„Ali mislim da ne treba mit da bude nešto što će da nas određuje nego stvarnost“, dodao je Ilić.

Ta stvarnost, po oceni Nenada Vasića, bar kad je reč o zakonskoj regulativi na KiM, takva je da štiti naše spomenike jer je kosovski parlament regulisao poziciju SPC i ostalih verskih zajednica na prihvatljiv način.

Međutim, upozorava Vasić, problem je politički kontekst i velika socijalna trvenja koja tamo postoje „pa neki misle da će atakom na te objekte, rušenjem, paljenjem, ili proganjanjem i širenjem dezinformacija da postigne neki pozitivan efekat, što niko nikad nije postigao, pa neće ni tamo“.

Zato je važno da ta tema bude u fokusu medijske pažnje i zato je pozitivna činjenica da je to pitanje i deo briselske agende, dodaje on, napominjući da o svemu tome treba diskutovati stručno, bez emocija i imputiranja, a naročito ne treba da postoji institut kolektivne krivice.

Da pitanje Kosova ostaje u fokusu pokazuje i činjenica da je ono česta tema istraživanja javnog mnjenja. Pritom, obično se misli da bi se mlade generacije lakše odrekle Kosova, ali neke ankete pokazuju da i među mladima ima dosta onih koji ne bi pristali na tako nešto. Aleksandar Ilić kaže da ni sam ne zna šta bi zaokružio, ako bi to bilo referendumsko pitanje, ali da za njega lično Kosovo ne znači „gotovo ništa“.

„Možemo izvući razne pouke o tome šta smo pogrešno uradili na Kosovu ili šta smo dobro uradili. To može biti korisna lekcija za budućnost. Ali šta sad raditi sa samim Kosovo nisam siguran da bih na to mogao da odgovorim. Bliža mi je varijanta da je Kosovo izgubljeno i da gledamo da spasemo šta se spasiti može. Izgubili smo rat 1999, napravili mnogo grešaka na Kosovu 90-ih i sadašnja situacija je cena za te pogrešne odluke“, objašnjava Ilić.

Da Vas podsetimo:  O albanskoj disidenciji i o persekutiranju akademika Burovića

Na pitanje da li možda dosta ljudi tako misli, ali smatraju da je „bogohulno“ da to i kažu u anketama, Vasić ističe da analiza istraživanja javnog mnjenja daje dosta kontradiktorne zaključke, jer je većina ljudi emotivno, a ne racionalno i pragmatično opredeljena oko toga.

„Sa druge strane, imate dvojak pristup da kad ljude pitate da li su za to da Kosovo bude deo Srbije većinski kažu da jesu, a kad ih pitate da li je to moguće opet većinski kažu da nije moguće“, navodi Ilić i napominje da to faktičko stanje moraju da uzmu u obzir oni koji odlučuju u naše ime.

Prema njegovim rečima, o svemu tome bi se moglo govoriti na više načina: jedna je stvar kad ste tamo rođeni i vezani imovinski, druga dimenzija je politička koja podrazumeva partijske, ideološke razlike, atavizme, istorijska uverenja, političke filozofije. Treći pristup je kulturni, koji je jako važan u smislu identiteta. Za nekog ko je vernik postoji religijska dimenzija, a o Kosovu se može govoriti i sa metafizičkog stanovišta u smislu predanja koje ljude opredeljuje za „zemaljsku“ ili „nebesku Srbiju“.

Ništa od tog se ne može ignorisati, svi imaju pravo da se oko toga izjasne, ali onog trenutka ako bude referenduma, što je najdemokratičniji institut, svako će imati pravo da kaže šta misli i većinska volja treba da se poštuje, uveren je Vasić.

Naši sagovornici su prokomentarisali i vezu Kosova i SPC, s obzirom da je teško zamisliti da bi SPC ikada mogla da se odrekne Kosova kao dela srpskog nacionalnog prostora. Na pitanje da li bismo se onda odricanjem od Kosova posredno odrekli i svog pravoslavnog bića, Ilić kaže da je upravo u tome sadržan dobar deo problema jer je greška povezivanje nacije i religije. On istovremeno smatra da je moguće da crkva u nekom trenutku kaže da Kosovo nije deo Srbije jer, ako je na stotinak kilometara od Beograda potopljena crkva iz 15. veka, „kad mi potapamo ovde gde smo sto odsto Srbi šta će tek da bude sa time na Kosovu“.

Da Vas podsetimo:  Bosanka srušila austrijsku vladu?

Vasić, međutim, smatra da je pravoslavlje bitna odrednica srpskog identiteta, kulturnog i religijskog, ali dodaje da ako se pogledaju eparhije SPC na teritorijama Srba u okruženju to pokazuje da je vrlo bitno sačuvati ono što vas određuje i da to unapređujete i negujete, a da oni koji to ne poštuju da to ne ugrožavaju jer su to vrednosti građanske države.

„Ključna stvar je ovde upravo u toleranciji, u nekoj vrsti koegzistencije. Da li ćemo mi to uspeti da nađemo kao ljudi i ova generacija ljudi na vlasti na Zapadnom Balkanu to je drugo pitanje, ali hoću da budem umereni optimista. Dok god se dijalog vodi, dok god strane koje su uključene u proces pregovora uvažavaju različitosti mi smo na dobrom putu“, zaključio je Vasić.

Opširnije: http://rs.sputniknews.com/intervju/20160612/1106427671/Kosovo-je-nekom-sve-a-nekom-gotovo-nista.html#ixzz4BOZ1i8df

Tanja Trikić

Sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime