Kosovski zavet kao MONAŠKI ZAVET

2
380
Foto: printscreen

Sveti Knez Lazar sigurno je u svojoj duhovnoj viziji, kada se našao pred opredeljenjem za Carstvo nebesko, video da će njegova Srbija teško uspeti da sačuva kontinuitet državnosti kroz istoriju, kao zemaljsko carstvo koje je podložno promeni, prolaznosti i propadanju pa je to bio presudan faktor koji je uticao na njegovu odluku da Srbiji omogući večnu zajednicu koja nije podložna vremenskom propadanju i izmeni. Tako je on i sagradio na temeljima zaveta Nebesku Srbiju čije postojanje ima večni karakter i nije zavisno od vremena. Kao mesto na kome će primiti, sklopiti i sazidati zavet, izabrao je ili tačnije Promislom Božijim je bilo određeno Kosovo, i zbog toga Kosovo ima večni karakter jer je određeno da bude temelj izgradnje Nebeske Srbije.

Videli smo kroz istoriju, pod ropstvom Turaka kada je Srbija izgubila svoju državnost odnosno kada nije postojala kao pravna i suverena država skoro pet vekova, da srpski narod nije nestao i propao, iako je propala država. Stub odbrane i očuvanja postojanja srpskog naroda jeste Srpska Pravoslavna Crkva pomoću svog ključnog instrumenta Pećke Patrijaršije, čiji su živi temelji upravo na Kosovu. Tu je ona sabrala srpski narod kao kvočka piliće usled oluje. To jedinstvo u veri pod Pećkom Patrijaršijom očuvalo je srpski narod pod okupacijom kada smo kao država izgubili kompas i bili smo zbrisani na karti sveta kao jasno definisan narod sa precizno definisanom teritorijom svoga bivstvovanja. Propastom države i njenim nestankom u pravnom i teritorijalnom smislu, nestaje i narod i upisuje se u red davno izgubljenih i izumrlih vrsta na planeti zemlji. Međutim, sa srpskim narodom to nije bio slučaj, zahvaljujući Svetome Savi koji je prvi položio zavet kao savez sa Bogom u temelje srpskog nacionalnog identiteta da bi ga kasnije Knez Lazar zaokružio i njime obavio ceo srpski narod. Zapravo, Kosovski zavet počinje onog trenutka kada je Sveti Sava dao monaški zavet i krenuo putem Carstva nebeskog na Svetoj gori, da bi se njegovo uokvirenje zbilo na Kosovu polju 1389 godine. Što znači, da Kosovski zavet je zapravo Monaški zavet koji je srpski narod dao Bogu da će Njegov biti, Njemu služiti, i stremiti i hoditi ka sjedinjenju sa Njim u Carstvu nebeskom. Kosovski zavet je garantni list napisan Božijom rukom o opstanku srpskog naroda i u trenucima kada srpska država propadne, što nam i svedoči istorija.

Da Vas podsetimo:  Miraz u Srbiji potreba ili običaj!?

U zavisnosti od kakvoće veze i onim s kim je svezan, zavisi trajnost i dugovečnost jednog naroda. Nama je Kosovski zavet bio/jeste/biće nešto pomoću koga smo se svezali sa Bogom kao narod, osmotrimo, obe kategorije su večne, Kosovski zavet koji nikakve materijalne primese nema i Bog kao večna istina i ljubav. Pitanje je danas, da li mi uopšte i shvatamo šta je Kosovski zavet? Kad bolje preispitamo sebe danas kakvi smo, pesimizam je, nažalost, jedino što nam oblikuje odgovor. Kosovski zavet nije samo sećanje na Kosovo, nije samo odlazak na ta sveta mesta povodom tradicionalnih proslava i jubileja svake godine, Kosovski zavet nije samo muzejska zanimljivost i istorijsko-kulturna skulpturnost, Kosovo nije samo epska pesma o njemu koju ćemo stalno pevati i recitovati, Kosovski zavet nije samo fotografska uspomena i ponosno klicanje Kosovo je srce Srbije, Kosovski zavet nije samo borba za njegovo očuvanje kao teritorijalnog dela celine Srbije, borba za Kosovo nije samo borba pravnog karaktera i hartijsko slovo na kojem piše – naše je… Sve je to sastavni deo, ali ne i presudni, suštnski deo smisla Kosovskog zaveta. Očigledno je da je Kosovski zavet pogrešno shvaćen (ili bolje rečeno, zamagljen) od velike većine našeg naroda, uključujući tu i deo intelektualne elite. Kosovski zavet je zavet dat Bogu kojim se pojedinac i narod opredeljuje za Carstvo nebesko i odluka da se tim putem i krene i istraje.Time dolazimo do suštine Kosovskog zaveta a to je njegovo monaško opredeljenje i monaški pogled na svet, kakav je u trenutku nastanka Kosovskog zaveta imao Knez Lazar a koji nam je usadio u srž nacionalnog bića Sveti Sava. Da bi smo očuvali i ispunili Kosovski zavet, mi moramo da živimo njime, samo tada ćemo zaista biti dostojni naslednici, nastavljači i prenosioci Kosovskog opredeljenja ili zaveta koji nam je ostavio prvo Sveti Sava kroz svoj monaški zavet a kasnije i Knez Lazar kroz svoj Kosovski zavet. Moramo se vratiti majci Crkvi koja je najbolja učiteljica Kosovskog zaveta i koja nam jedina može dati smernice kako da živimo njime, nakon čega i teritorijani aspekt Kosovskog zaveta neće biti sporan. Dokle ne budemo tako pojmili Kosovski zavet, dotle ćemo biti kao trska koju vetar povija i dotle ćemo lutati i kao narod i kao država po bespućima ovoga varljivog sveta kao list otpao od drveta pa se kreće tamo gde ga vetar odnosi. Dakle, da rezimiramo, zavet srpskog naroda, od koga zavisi njegov opstanak i spasenje, može se prikazati u vidu troslojne nerazdvojne i jednosušne arhitekture: Monaški zavet-Kosovski zavet-Delatno Pravoslavlje.

Da Vas podsetimo:  Srbi se dele u četiri velike grupe

Miroslav Jevtić
Izvor: nacionalist.rs

2 KOMENTARA

  1. „…….Videli smo kroz istoriju, pod ropstvom Turaka kada je Srbija izgubila svoju državnost odnosno kada nije postojala kao pravna i suverena država skoro pet vekova, da srpski narod nije nestao i propao, iako je propala država…..“

    Trenutno gledamo rasejanje i propadanje srpskog naroda pod srpskom vlascu…..
    Osmansko carstvo je bilo zakonski uredjeno, da nije tako, Srbi bi se mnogo ranije pobunili. Ustanak je izbio zapravo protiv dahija koje su se odmetnule od turske drzave, nametnule harace, nepravedna sudjenja, otimanje dece i zena, i cak imale i sukob i sa regularnom rumelijskom turskom vojskom (kod Vidina). Dakle samo jedna osionost vladajuce elite u beogradskom pasaluku dovela je do opste pobune citavog naroda.
    Pre najezde Turaka Srbija (za vreme srpske vlasti!) je bila prilicno rasparcana izmedju raznih lokalnih vladara sa serijom gradjanskih ratova koje bi verovatno rezultirale ili nestankom srpskog naroda, ili okupacijom katolika sa zapada sto bi bila gora opcija od Turaka koji nam nisu branili veru. Ko je bio kriv za takvu srpsku neslogu? Vatikan? NSP? globalisti? Farmakomafija?

    Srbi ne znaju da vladaju. Da znaju, drugi narodi bi itekako hteli sa nama.

  2. “И да буде воља Твоја, на земљи, као што је/сте/ на Небу…!

    10-ерац – на Земљи /стихови/ , 10-ерац – на Небу /10 Hz мождани
    електормагнетни таласи/ – Алфа таласи, молитвени таласи,
    таласи смирења.
    Рецитовање/појање 10-ерачких стихова уз гусле, човека
    уводи у мождано/умно смирење – молитвени смирење
    кроз које се остварују Христове речи: “Нека вам буде по
    речи вашој!“ – што мислиш, то говриш/појеш и делатно се
    остварује – “Нека вам буде по вери вашој“.
    Садржај речи/ “програм“ – остварује се кроз УМ, а вера у
    кроз СРЦЕ, дакле: УМНО-СРДАЧНО!

    Десетерац је моћан, а у комбинацији са гуслама – убитачан за
    НСП.
    Схватили су непријатељи Бога и Човека да су:
    “ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ ДОБРА!“
    “ГУСЛЕ МОЋНО ОРУЖИЈЕ СРБА!“
    Зато и раде на истребљењу “десетерца“, укидању епске народне
    поезије из школских програма.
    ОНО ШТО ЈЕ ПРАЋКА СА ЦАРА ДАВИДА, У БОРБИ ПРОТИВ
    ГОЛИЈАТА, ТО СУ ГУСЛЕ СРБИМА У БОРБИ ПРОТИВ “НАТО
    ГОЛИЈАТА“; А ОНО ШТО ЈЕ КАМЕН ЗА ПРАЋКУ ЦАРА ДАВИДА,
    КОЈИМ УБИЈА ГОЛИЈАТА, ТО СУ ЕПСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У
    ДЕСЕТЕРЦУ ЗА СРБСКЕ ГУСЛЕ.
    Због тога би требало обновити гуслање и појање уз гусле у
    портама – храмовним/црквеним двориштима – после сваке
    СВЕТЕ ЛИТУРГИЈЕ.
    Ово нарочито зарад Благослова народа србскога,
    од Светога Саве и Светога Кнеза Лазара, из Небеске
    Србије.
    “С неба шље благослов Свети Отац Сава…“
    А Цар Лазар придодаје:

    “КНЕЖЕВ БЛАГОСЛОВ
    ПРЕД КОСОВСКУ БИТКУ

    Браћо драга из епохе ове
    Сјећате л’ се књиге Муратове
    Што но дође до Лазара Кнеза
    Да му царство на Косову преда?
    Сад Косову опет неман пријети
    Настоји га од Срба отети,
    Уз домаће гњиде и фукаре,
    Што га дају за прљаве паре.
    Покољењу што Косово чува
    Сад Кнежевог треба благослова,
    А да Богом вазда га требаше,
    Да л’ би вако ишла пјесма ова:
    Кад Лазару ситна књига дође,
    Књигу гледа, у Бога се нада.
    Да је коме послушати сада
    Како кнеже Србе благосиља:
    ‘Ко је Србин и србскога рода,
    И од србске крви и кољена,
    Те долази на бој на Косово: .
    Бог му сваког добра подарио,
    А од руке све му родно било,
    И у пољу бјелица пшеница,
    И у брду винова лозица.
    Блага имо за сваког кољена!
    У кући му сва здрава дјечица,
    Свако мушко – јунак до јунака,
    Свако женско – дична србска мајка.
    Потомство му име проносило,
    Проносило, њим се поносило,
    Све докле је свијета и вијека!
    Поглавари, вође и кнезови,
    Сви јунаци, србски витезови,
    Част и слава нек вас увијек прате
    Који србско царство сачувате’„
    Станко Бобић, из Канаде, војник по позиву и духу!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime