Kragujevac: Korona i Institut za zdravlje

0
330
Foto: printscreen

Zašto su PCR testove na kovid u prva dva meseca vanrednog stanja mogli da rade Veterinarski zavod u Kraljevu i Laboratorija za mleko u Batajnici, ali ne i Institut za javno zdravlje u Kragujevcu

„Ukoliko nas ovlaste da radimo testiranja, spremni smo da počnemo za četiri do pet sati. Toliko je potrebno da se baždare aparati i softveri. Samo toliko je vremena potrebno i da krenemo odmah da radimo”.

Bila je ovo poruka dr Dragana Vasiljevića, direktora Instituta za javno zdravlje Kragujevca izrečena na konferenciji za štampu 26. marta. Nažalost, iako su postojali spremnost i tehničke mogućnosti, kragujevački institut prva dva meseca vanrednog stanja nije dobijao dozvolu za rad. Zašto – pitanje je na koje i dalje nema odgovora.

Negde u isto vreme kada je održana konferencija za medije, direktor Instituta za javno zdravlje u Kragujevcu dobija uput iz Ministarstva zdravlja sa pitanjem da li može da vrši testiranje, i da li su stručnoosposobljeni. Iz Instututa se šalje odgovor – da može.

Nezvanično, iz Ministarstva odgovaraju da kragujevačka zdravstvena ustanova nema bezbednosne reference i da zbog toga može samo da uzorkuje pacijente, ali ne i da testira.

U Institutu ne žele da komentarišu taj „bezbednosni” aspekt, ali nezvanično se može čuti da je objašnjeno da se dozvola ne dobija jer „postoji velika mogućnost zaražavanja“ zaposlenih u Institutu za javno zdravlje.

„Još pre proglašenja epidemije imali smo mašine za PCR tesitranje. Sama validacija uzoraka podrazumeva da se uzorak uzima na podlozi koja se dobija od validne laboratorije, a snabdevanje obezbeđuje država. Uzima se bris, radi se priprema uzorka, pa pripremljeni uzorak ide na validaciju u uređaj, mašinu”, objašnjava zdravstveni radnik upućen u laboratorijski rad.

Da Vas podsetimo:  Kad je postao direktor, promet apoteke SNS poslanika porastao za 100 ODSTO!

U Kragujevcu su imali PCR uređaj, „ali nismo imali mogućnost da radimo pripremu uzoraka, jer je reč o infektivnom materijalu. Što je podrazumevalo da se radi o visokom stepenu bezbednosti”,

Direktor Vasiljević u to vreme piše Ministarstvu zdravlja i traži da država obezbedi neophodnu aparaturu.

„Odgovor” stiže 27. marta na konferenciji za novinare premijerke Ane Brnabić koja iznosi podatak da su kapaciteti za testiranje u Srbiji značajno podignuti i da je moguće uraditi 300-400 testova dnevno, da je testiranje vršio Torlak (300 testova dnevno) i Institut za javno zdravlje Vojvodine (96 testova).

Kako bi se „otklonilo usko grlo“, aktiviran je, prema rečima Ane Brnabić, Institut za javno zdravlje Niš, koji može da vrši 64 testa dnevno, Klinički centar Srbije sa 870 PCR i 1.500 brzih testova. Ali i referentna laboratorija za mleko u Batajnici, koja može da uradi hiljadu i po testova dnevno što će, rekla je premijerka, narednih dana biti popeto na dve i po hiljade.

Premijerka ne pominje kragujevački Institut za javno zdravlje iako su sve laboratorije koje je pomenula morale od države da dobiju dodatnu aparaturu.

Uzorci koje je uzimao kragujevački Institut za javno zdravlje slati su u Veterinarski zavod u Kraljevu, laboratoriju u Batajnici i Šabac.

„Šetali su nas od laboratorije do laboratorije. Počeli smo sa Torlakom, pa prešli za Kraljevo, onda prebačeni u Direkciju u Batajnici, pa u novu laboratoriju Vatreno oko u Kliničkom centru Srbije”. ispričala je medicinska sestra u Institutu Vesna Radojević.

Svaka od ovih ustanova je imala svoju, potpuno različitu metodologiju od toga kako da se uzorkuje, transportuje, popunjava prateća dokumentacija i papirologija…

Dana 30. marta objavljuje se informacija da se za testiranje na koronu akredituje Zavod za biocid u Beogradu koji, tvrde naši sagovornici, u tom trenutku nema ni PCR uređaj na kome se radi priprema uzoraka.

Da Vas podsetimo:  Beograd: Milioni za aplikacije koje koristi manje od 1% građana

„Veću glupost od ove nisam čuo. Strašno je šta se radi. Ovo je bez koncepta, plana razvoja zdravstva… Preko noći akreditacija u vanrednoj situaciji?!”, poruka je koju je kragujevačkim novinarima, uz molbu da ga ne pominjemo, poslao zdravstveni radnik značajno upućen u organizaciju instituta za javno zdravlje u Srbiji.

Sedmog aprila i Gradsko veće pokreće inicijativu da se Institut za javno zdravlje iz Kragujevca uključi u testiranje na koronu, a grad je bio spreman da to pomogne materijalno i finansijski, kao i da plati deo troškova testiranja.

Inicijativa se izgubila u odnosima između Kragujevca i Beograda, prošlo je vanredno stanje, prošli su i izbori, a da je više niko nije pomenuo.

Republički Krizni štab 19. maja donosi zaključak da cena testiranja na lični zahtev iznosi 6.000 dinara, a među laboratorijama je i ona kragujevačkog Instituta kojoj zaposleni daju ime „Kraguj“, po ptici po kojoj je i grad dobio ime.

Od tog trenutka Institut ne vrši samo testiranje na lični zahtev, već i sve slučajeve koji dolaze iz Kovid ambulante u Kragujevcu, zdravstvenih ustanova u Šumadiji, ali i drugih gradova. U proseku se radi 196 testova dnevno, ali tu se borba ove zdravstvene ustanove za jednak status sa sličnim referentnim ustanovama ne završava.

Analize, ili kako se to kaže – rasejavanje uzorka – se vrši ručno, što sa određenim testovima daje mogućnost zaražavanja. U Institutu trenutno koriste testove kod kojih, kako kažu, postoji najmanja mogućnost zaražavanja tokom pripreme. Takav način testiranja je sporiji, a zaposleni u Institutu postaju sve umorniji.

Iz Vlade je stiglo obećanje da će Institut dobiti aparaturu koja je mnogo bezbednija po zaposlene i na kojoj dnevno može da se uradi 500 PCR testova.

Da Vas podsetimo:  EPS namestio tender od 1,15 miliona evra

Pripreme za vreme

U kragujevačkoj javnosti se, inače, smatra da je Institut za javno zdravlje bio prva linija odbrane protiv korona virusa: zaposleni su počeli da primenjuju mere dvadesetak dana pre nego što je stiglo stručno uputstvo Vlade Srbije.

Direktor Instituta dr Dragan Vasiljević je još u februaru blagovremeno reagovao i sredstvima Instituta kupio svu zaštitnu opremu.

To je, verovatno, razlog zbog čega od proglašenja epidemije, pa do 23. juna, u Institutu nije bilo ni jednog zaposlenog koji je imao simptome korona virusa.

Od tog datuma korona virus je potvrđen kod administrativne radnice koja se inficirala na privatnom slavlju.

Institut je organizovao i dezinfekciju ulaza u svim stambenim zgradama u gradu, kragujevačkih ulica, a u Šumadiji tri nedelje (od 15. maja do 5. juna) nije registrovan ni jedan slučaj obolevanja od korona virusa.


Jovanka Marović
Izvor: Javno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime