Kragujevac ostao bez mladih novinara

0
110
Kragujevac / Foto: printscreen ( cenzolovka.rs )

Zbog toga što ne primaju plate ili su one mizerne, zbog ekonomskog nasilja nad medijima, te zato što ne mogu da rade profesionalno i bez pritisaka, mladi novinari odlaze u Beograd ili prelaze na druge poslove. U kragujevačkim medijima rade samo dve novinarke mlađe od 30 godina.

Broj kragujevačkih medija se u poslednjoj deceniji prepolovio, redakcije su sada mnogo manje, a i ti preostali mediji su na ivici opstanka. Tako je i novinara u ovom gradu sve manje. Novinarstvom se u Kragujevcu uglavnom bave oni koji su u tom poslu nekoliko decenija i koji su blizu penzije.

Zbog veoma loših finansijskih i profesionalnih uslova za bavljenje novinarstvom u Kragujevcu, mladi novinari i novinarke odlaze u Beograd ili se odlučuju da svoja znanja i veštine iskoriste u drugim oblastima, kao što su marketing i PR, ili posao traže u nevladinim organizacijama. U poslednje vreme im se pridružuju i oni koji imaju ozbiljan staž u novinarstvu.

Dosta im je volontiranja

Trenutno u Kragujevcu, na čijoj teritoriji živi 180.000 ljudi i koji je četvrti grad po veličini u zemlji, u medijima rade samo dve novinarke mlađe od 30 godina. Kako u Radio-televiziji Kragujevac nisu hteli da odgovore na naša pitanja, posredno smo saznali da u toj medijskoj kući samo prezenterka vesti Marina Golubović ima manje od 30 godina, ali je bilo nemoguće proveriti da li, osim nje, tamo ima još mladih novinara.

Oni koji su prešli u neku drugu profesiju uglavnom kažu da im je bilo dosta volontiranja. Novinari u Kragujevcu, izuzev na Radio-televiziji Kragujevac, uglavnom ne primaju plate ili su one ispod svakog minimuma. Pored toga, neki od njih kažu da su bili suočeni i sa pritiscima i neprofesionalnim uslovima za rad.

„Više ne postoje elementarni uslovi da se čovek bavi novinarstvom u Kragujevcu. Gotovo svi ozbiljni novinari u gradu volontiraju i rade to iz ljubavi. Ako hoćemo da napišemo dobru priču, uradimo dobar prilog, moramo da budemo objektivni i da imamo dve strane. Trenutno to nemamo, ne možemo da dobijemo izjavu ili komentar od gradske vlasti, pa radimo isključivo zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja. Međutim, kada dobijemo te podatke, i njih treba neko da rastumači, da objasni i prokomentariše“, objašnjava Marija Milošević, koja je desetogodišnju karijeru na Radio-televiziji Kragujevac i na nekoliko portala zamenila aktivnom ulogom u Šumadijskom centru za građanski aktivizam „Res publica“.

Da Vas podsetimo:  O Minji i Sergeju kad ovacije utihnu

Ona kaže da ne postoje osnovni uslovi da se bavi novinarstvom, te da zato misli da je bolje da ne radi ono što ne može da radi kako treba.

Njenim stopama pošlo je gotovo 80 njenih koleginica i kolega, koji su neposredno pre privatizacije Radio-televizije Kragujevac (oktobar 2015) i posle njenog poništavanja (januar 2017) uzeli otpremninu i otišli da se bave najrazličitijim delatnostima – od otvaranja second hand prodavnica, preko proizvodnje jagoda, do pronalaska zaposlenja u korporativnom svetu.

Slična je situacija i u nedeljniku Kragujevačke, u kom zaposleni već tri godine platu primaju kada se za to stvore „pogodni uslovi“, pa je u redakciji od 15 novinara ostalo svega njih petoro.

Jedna od njih je 21-godišnja Bogdana Đusić, koja je, za razliku od svojih vršnjaka, rešila da i u takvim uslovima pokuša da se bavi novinarstvom.

„Svi me pitaju zbog čega sam izabrala baš tu profesiju, a to je za mene veoma teško pitanje, jer kada rano kreneš time da se baviš, kada te povuče profesija, više ne znaš ni kako si počeo, ni zašto to radiš. Ja sam počela još u novinarskoj sekciji u gimnaziji, kada smo na Radio Kragujevcu imali emisiju za srednjoškolce. Veoma mi se dopao posao i pitala sam mogu li da ostanem i preko leta, da učim i radim, čak i kada emisija ne ide. Tada sam se zaljubila u medije i više nije bilo ni kako, ni zašto, jednostavno – zavolela sam novinarstvo“, objašnjava Bogdana Đusić.

Đusić: Ekonomsko nasilje nad medijima

Prema njenom mišljenju, nekoliko je razloga zbog kojih je u Kragujevcu tako malo mladih novinara.

„Jedan od njih je svakako to što nema mnogo medija u gradu i što su oni koji postoje veoma zatvoreni. Imam utisak da su mediji u Kragujevcu u mnogo gorem stanju nego u nekim manjim gradovima, u kojima oni, ma kako situacija bila loša, ipak funkcionišu. Takođe, u medijima nikada nisu bile visoke plate, ali je sada to ekonomsko nasilje nad novinarima eskaliralo i polako dostiže tačku pucanja. Pored finansija, verovatno najveći razlog nezainteresovanosti mladih za novinarstvo jeste taj što novinarska profesija nije dovoljno cenjena. Toga je bilo i u prošlosti, ali mislim da je sadašnjim generacijama od starta usađeno verovanje da je novinarstvo loše, da su svi mediji tabloidi, da su prorežimski, i da oni unapred odluče da ne žele time da se bave“, ističe novinarka Kragujevačkih.

Da Vas podsetimo:  Novinari ne prijavljuju sve napade, potrebno unaprediti sistem njihove zaštite

Prema njenim rečima, još dvoje mladih kolega je otprilike kad i ona počelo da se bavi novinarstvom u Kragujevcu, ali su ubrzo otišli u Beograd i zaposlili se u Telegrafu i na Pinku, gde trenutno prate dešavanja u rijaliti programima. To je, ističe, ono što se danas u Srbiji ceni i plaća.

Iako smatra da situacija u kragujevačkim medijima nije sjajna, kaže da ne voli da se žali, jer je mogla da bude pravnica ili profesorka, a izabrala je da bude novinarka.

„Koliko god zvučalo suludo i previše optimistično, nadam se da ću naći neki posao u novinarstvu od koga ću koliko-toliko moći da živim. Volim Kragujevačke novine, u njima sam na neki način odrasla, jer sam došla veoma mlada i svašta sam tu naučila, ali one su skoro pred gašenjem, jer imaju ogromna dugovanja i gotovo sve kolege su pred penzijom, pa je jasno da ne postoji šansa za mlade novinare da ostanu u tom mediju. Ipak, nadam se da će mi se ukazati druga prilika“, kaže ova mlada Kragujevčanka.

Violeta Glišić
Izvor: cenzolovka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime