S vremena na vreme, tek toliko da se ne zaboravi, naš premijer Vlade Srbije, uz obaveznu pratnju ministara odbrane, inutrašnjih poslova i načelnika Generalštaba Vojske Srbije, obiđe neki od novostvorenih firmi za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.
Na stranu činjenica da prave vojne sile kriju podatke o tome gde i šta proizvode za potrebe svojih armija kao zmija noge i primenjuju razne mere maskiranja, dezinformacija, kontraobaveštajne zaštite…! I mi smo nekada tako radili. Čuvali smo naše tajne…, ma kakve zmijske noge, ni sami nismo smeli da pitamo ništa! Eto, bio neki program „Kapela“. Tajna nad tajnama! Ili program „Vrelo“! Suce ti žarko, neko slučajno spomene reči kapela ili vrelo a ne doda da je bio na Vrelu Bosne, razbismo se od provere zna li taj, što to reče, nešto o tajnim programima! E, derane moj, što bi rekao Đole Balađević, to je bila Armija.
Čitam tako da je naše rukovodstvo prisustvovalo“ prezentaciji“ dela proizvodnog programa samohodnog topa-haubice „Nora“ i višenamenskog oklopnog borbenog vozila „Lazar-2“ kao i opreme vojnika budućnosti „VB 10“. Novinari obelodaniše i to da će borbena i transportna vozila biti namenjena uglavnom izvozu!
Verovatno da su proizvodnja borbenih oklopnih vozila i haubice „Nora“ za svaku novu vladu vredna „prezentacija“, ali za nas profesionalce koji dočekasmo okrnjenu vojnu penziju uz Noru i BOV, predstavlja „vremeplov“!
Zato, verovatno, pošto se radi o „vremeplov“ tehnologiji otpornoj na municiju kalibra 12.7 mm, nema ni potrebe da to krijemo. Ko još u svetu to krije? Dobro je što smo shvatili – nama to nije potrebno i to ćemo da izvozimo u zemlje koje su donedavno ratovale lukovima i strelama. Dobro, posao je posao, dolaru se u boju ne gleda.
Visokosofisticirane borbene sisteme ćemo da uvozimo od NATO snabdevača za velike pare, ali ako budemo imali para i što je još važnije ako se „dokažemo“. Ni sve članice NATO nemaju najsavremenije naoružanje. Da nam NATO proda najsavremenije, a mi kakvi smo, čas na zapad čas na istok – ne može bato!
I…tako, što bi rekao Radašin, svoje nemamo, za ono „pravo“ što nam garantuje suverenitet – para nemamo. Da se čovek pita – dobro onda, za šta para imamo kada eto penzioneri Srbije, a pre toga vojni penzioneri u prvom krugu „harača“ na bogate penzionere, dobrovoljno smanjiše sebi penzije (Krkobabić glasao za to).
Pre neki dan čuh lepu vest gde idu pare: U jednom našem javnom preduzeću sprema se otpuštanje 100 službenika u skladu sa merama racionalizacije državne uprave. Lepo. Ono što nije lepo jeste podatak insajdera (neproveren) da je dostavljen spisak za prijem na neodređeno vreme 100 ljudi članova jedne vladajuće stranke!
Tih 100 ljudi ipak neće biti zaposleni na neodređeno vreme. Trajaće onoliko koliko i mandat njihove stranke na vlasti. Da će da se opare na brzu ruku-hoće, jer su svesni kao su dobili posao.
Međutim, ostaće dugoročne posledice ovako kratkoročne politike i za koju godinu, neki novi premijer će prisustvovati „prezentaciji“ savremene haubice„Nore“ koja je nastala u VTI, čini mi se, ranih 80. godina!
Arsenije Stanković
