Krše prava dece, ali redovno dobijaju novac iz budžeta

0
228
Foto: pixabay.com

Dok državni sekretar Gajović poručuje da mediji koji krše Kodeks ne bi trebalo da dobijaju novac iz budžeta, Alo dobio i na konkursu u Žagubici. Hoće li se već jednom postaviti pitanje stručnosti osoba koje sede u komisijama, a koje u nekim mestima već imaju nezvanični status stalnih članova

Gotovo sve manjkavosti u projektnom sufinansiranju medija na lokalu, a kojih se pre nekoliko dana dotakao državni sekretar Aleksandar Gajović gostujući na N1, Ministarstvo kulture i informisanja moglo bi da ustanovi na primeru raspodele budžetskog novca u pojedinim opštinama.

Gajović je verovatno u pravu kada primećuje da institucija projektnog sufinansiranja medija u Srbiji generalno funkcioniše, ali je mnogo problematičniji način na koji se taj proces sprovodi, na šta mogu da ukažu i primeri u samo dve opštine u Braničevskom okrugu – Žagubici i Petrovcu na Mlavi.

Možda u godinama koje slede Kragujevac konačno primeti da ima nešto novca u budžetu. Ako jedna Žagubica može da od 458 miliona dinara, koliko planira u kasi, šest miliona usmeri za podršku ostvarivanju javnog interesa u medijima, može i Kragujevac da izdvoji neku crkavicu od 9,9 milijardi dinara kojima će grad raspolagati u 2020. godini.

Alo, Žagubica!

Žagubica i Petrovac na Mlavi zaista značajna budžetska sredstva izdvajaju za javni interes u medijima, ali ono što može da bude sporno jesu, da citiramo državnog sekretara, „neke manjkavosti“ koje „možda postoje“ u konkursima koji se sprovode u lokalnim sredinama.

Da postoje određene manjkavosti u konkursima, Ministarstvo bi bez problema moglo da konstatuje samo ukoliko bi ovlaš bacilo pogled na neka rešenja i predloge komisija za raspodelu novca za medijske projekte.

Ako su potrebni dokazi za, recimo, dodelu novca medijima koji su kršili Kodeks novinara, oni već postoje na sajtovima opština. Tako bismo mogli da ustanovimo da je u Žagubici jedan od medija koji je dobio novac za projekte – Alo.

Da Vas podsetimo:  Nesebična pomoć Ministarstva i Opštine Novi Kneževac u vaskrsavanju medija Radoice Milosavljevića

Te novine su, prema nalazima Saveta za štampu, u drugoj polovini 2019. godine zabeležile najveći broj prekršaja Kodeksa novinara – 1.266, sa takođe najvećim brojem prekršaja u kojima su oštećeni maloletnici – 141 tekst sa najmanje jednim prekršajem.

Projekat ovog medija nije dobio značajniju podršku, svega 100.000 dinara, ali njegov naziv „Upoznaj Srbiju – Žagubica“ mogao bi da ukaže na to da možda postoji namera da se sa istom temom konkuriše i u drugim lokalnim samoupravama. List Alo je konkurisao i u Petrovcu na Mlavi, ali tamo, sa projektom čiji naziv nije poznat, nije dobio sredstva.

Inače, u Žagubici su gotovo svi nazivi odobrenih projekata sa naglašenim promotivnim prizvukom. Upoznaj Žagubicu, Žagubica u slici, Put razvoja opštine Žagubica, Portret Žagubice, Žagubica – netaknuta priroda… Pomislio bi čovek da je reč o konkursu za organizovanje likovnih kolonija, a ne o ostvarivanju javnog interesa.

RTV Homolje hakuje Matriks

U žagubičkoj opštini svake godine najviše novca (više od 60 odsto) na konkursu za sufinansiranje medijskih projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja odnosi RTV Homolje sa projektom „Informisanje građana opštine Žagubica u funkciji ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja“. Trebalo bi im odati počast za originalnost i što su hakovali Matriks.

Sad, da ne bude da samo primećujemo neke potencijalne manjkavosti, kod Žagubice su stvari vrlo transparentne kada je u pitanju objavljivanje konkursne dokumentacije na sajtu. Čak se i komisija potrudila da u predlogu raspodele novca nazivi medija i projekata budu uredno navedeni, uz podatke o registarskom broju i vrsti medija koji je konkurisao.

Međutim, u Petrovcu na Mlavi komisiju nisu opterećivali ti neki nebitni detalji, kao što je, recimo, naziv projekta. Na osnovu dokumentacije na sajtu opštine moglo bi se zaključiti da su oni novac direktno dodeljivali medijima jer nigde ne postoje nazivi projekata s kojima su ti mediji konkurisali.

Da Vas podsetimo:  Pustoš među lokalnim medijima proglasili smo za slobodu

Kada je situacija takva, prosto imate potrebu da pronađete više detalja koji bi vam makar ukazali na to o kakvim medijima se radi i čime se to oni bave. Nije potrebno mnogo pretrage da bi se našle zamerke ili manjkavosti koje bi mogle da se pripišu komisiji koja je odlučivala o projektima.

Ono što prostim uvidom u odobrena sredstva može da se primeti jeste da je komisija u Petrovcu među podržanih 15 projekata (9,5 miliona dinara) bila vrlo naklonjena savezima i udruženjima građana.

To, naravno, nije problem. Ovo, međutim, jeste. Komisija u Petrovcu na Mlavi bez problema je dodelila pun traženi iznos udruženju „Lortus medija“ iz tog mesta. Možda to udruženje ima dobar projekat, ali je neobično to što u trenutku raspisivanja javnog poziva za sufinansiranje projekata iz budžeta opštine udruženje nije ni bilo registrovano.

Opštinsko veće je 22. januara raspisalo javni poziv, a tog istog dana za udruženje „Lortus medija“ Agencija za privredne registre donela je rešenje o odbačaju registracione prijave o osnivanju. To što je udruženje tek šest dana kasnije konačno registrovano nije bio problem ni članovima komisije ni stručnim službama u opštini.

Ako bismo se, kojim slučajem, upustili u pretragu projekata koji su prošle godine zavredeli poverenje komisija u ovim opštinama, mogli bismo da ustanovimo, recimo, da je za par stotina hiljada dinara bilo dovoljno imati odobrenje autora određene knjige ili stručnog rada koji će vam služiti kao mustra za tekstove koje ćete proizvesti u projektu. Na takvoj lakoći plivanja po projektnom sufinansiranju medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja mogli bi da vam pozavide mnogi mediji.

Kada je u pitanju sumnja da postoji model po kome se novac deli medijima, zanimljivo je da se uporede iznosi koje su mediji dobijali ove i prethodnih godina u Petrovcu i Žagubici. Svi podaci su dostupni na sajtovima ovih opština, a upadljivo je da za jedan broj medija može unapred, sa malim odstupanjima, da se pretpostavi na koliko budžetskog novca mogu da računaju.

Da Vas podsetimo:  Pomažu li novinari širenju govora mržnje?

A stručnost članova komisija?

Upadljivo je i da su u komisijama u Petrovcu na Mlavi i Žagubici ove i prošle godine sedeli isti ljudi. U Petrovcu na Mlavi to su Dragiša Radulović iz Negotina, Saša Todorović iz Knjaževca i Novica Savić iz Požarevca. Prva dvojica su bili članovi komisije i u Žagubici 2019. i 2020. godine. Treći u toj opštini je Radiša Milošević, diplomirani ekonomista, tek rukovodilac odeljenja za privredu i ekonomski razvoj Opštine Žagubica.

Svi članovi komisija, osim Miloševića koji je zaposlen u lokalnoj samoupravi, predstavljeni su kao članovi Udruženja novinara Srbije.

Iskreno delim zabrinutost Udruženja novinara Srbije zbog mnogih anomalija u projektnom sufinansiranju, ali možda bi trebalo da se konačno pozabave statusom nekih svojih članova (čast izuzecima) koji se (valjda) samoinicijativno već godinama pojavljuju u komisijama širom Srbije i raspodeljuju novac namenjen javnom interesu u medijima.

Naravno, neko bi konačno trebalo da postavi i pitanje stručnosti osoba koje sede u komisijama, a koje u nekim mestima već imaju nezvanični status stalnih članova. Čak i to bi trebalo imati na umu ne samo kada je u pitanju stručnost već i mogući sukob interesa.

Za sve nalaze sadržane u ovom tekstu bilo je dovoljno da se izdvoji pola sata. Nije teško, a može da pruži dobar uvid u kom pravcu se kreće projektno sufinansiranje i šta smo postigli u proteklih pet godina.

Svakako je pitanje šta bi dublja analiza pokazala.

Uroš Urošević
Izvor: Cenzolovka

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime