Zahtev porodice Karađorđević da im bude vraćen Beli dvor i druga imovina, Agencija za restituciju odbila je kao neosnovan. Ako spor, kako najavljuju, dođe do Evropskog suda za ljudska prava, biće to prilika da svet sazna više i o kraljevskoj porodici koja je, smenjujući se sa dinastijom Obrenović, vladala Srbijom od početka devetnaestog veka do Tita.
Kada je „Titov sef“ konačno otvoren, državna komisija je u vrećama pronašla zlato u polugama i prahu teško skoro 30 kilograma. Tu je i zlatni nakit sa dijamantima, brilijantima i drugim dragim kamenjem. U Depou 555 je i numizmatička zbirka kneza Pavla od 1.270 novčića, zlatne plakete, medaljoni i 13 odlikovanja porodice Karađorđević. U jednom od džakova je i kruna kralja Aleksandra i izuzetno vredni satovi, među kojima i tri poklona sa ruskog dvora.
Sudeći prema poslednjoj odluci Agencije, sve dragocenosti ostaće do daljeg u džakovima.
Deset naslednika kralja Petra i prinčeva Tomislava i Andreja podnelo je zahtev za restituciju krajem prošle godine. Oni su podsetili da poseban zakon o dvorskom kompleksu, najavljen pre nekoliko godina, nije donet i da članovi kraljevske porodice imaju pravo na povraćaj imovine baš kao i svi drugi građani.
Kako saznajemo u Agenciji, pored dvorskog kompleksa na Dedinju, Karađorđevići traže da im se vrate kuće u Krunskoj ulici, u Bulevaru kralja Aleksandra, u ulici Vase Pelagića i kuća u Sarajevskoj ulici u Beogradu.
Pored toga, traže da im se vrati poljoprivredno i građevinsko zemljište u Kučevu, dva rudnika lignita, Ševica i Radenka u Kučevu, zemljište u Soko Banji, Topoli i rudnik zlata u Negotinu. Naslednici kraljevske porodice traže i pomenute pokretne stvari iz takozvanog Titovog depoa, zlato, nakit i slike koje su pre Drugog svetskog rata pripadale porodici.
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić za Sputnjik kaže da se čudi burnoj reakciji na ovu odluku i objašnjava da u Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju piše da se taj kompleks ne vraća porodici.
„U zakonu stoji da će njegovo korišćenje biti određeno posebnim zakonom, a oni su ipak tražili imovinu. Voleo bih da pitate kolege zašto se bune, ako je takvo zakonsko rešenje. Imaju pravo da se žale Ministarstvu finansija, a ako ne budu zadovoljni rešenjem, mogu da podnesu tužbu Upravnom sudu“, kaže Sekulić.
On dodaje da država ima pravo da raspolaže svojom imovinom na način koji misli da je za nju najbolji i i da će država doneti poseban zakon kada proceni da treba da ga donese.
U Krunskom savetu istupanje Agencije smatraju arogantnim. Ta institucija zaboravlja da je samo servis države i da ne treba da komentariše sadržaj bilo kog zakona, kaže za Sputnjik član Saveta Dragomir Acović.
„To što je država zainteresovana da određenu imovinu štiti kao opštenarodno dobro nema veze sa pitanjem vlasništva. Država po tom osnovu štiti veliki, nedefinisani deo imovine koji se, pored te formalno pravne zaštite, nalazi u katastrofalnom stanju ili je već propao“, kaže Acović za Sputnjik.
On smatra da država još ne poseduje validan registar nekretnina, a da o pokretninama još i ne razmišlja. Drugim rečima, da je tvrdnja da bi država bila oštećena ako Karađorđevićima vrati imovinu, besmislena.
Iako članovi kraljevske porodice kažu da traže pravdu kao svi drugi građani, što pred zakonom jesu, oni ipak nisu obični građani.
To nije politički stav, već činjenica. Stanari spornog Belog dvora su njegovi korisnici na osnovu ugovora potpisanog sa vladom Srbije. Vremenski period podstanarstva nije određen. Tamo su do „otkaza“ koji može da se desi u bilo kom trenutku.
Rešenje pitanja povratka imovine je političko pitanje, koje nije rešeno ni u trenutku kada je Srbijom vladala najveća naklonost prema srpskoj kruni, to se nije desilo čak ni kada su na vlasti bile partije sa monarhističkim predznakom. U ekonomskom trenutku u kome se naša država danas nalazi, teško je očekivati fokus na ovom problemu.
Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da ne može da komentariše odluku Agencije, jer ne prati slučaj restitucije Belog dvora. On je ipak rekao da bi država volela kada bi obaveze važile na jednak način za sve građane.
„Mislim da smo dosta toga učinili za porodicu Karađorđević u skladu sa poštovanjem srpske tradicije. Uvek postoje oni koji nisu zadovoljni kada je reč o porodici Karađorđević. Voleli bismo kada bi neki ispunjavali svoje obaveze, koje ispunjavaju svi građani“, rekao je Vučić.
Nećemo se baviti nagađanjem na šta je premijer mislio kada je pomenuo ispunjavanje obaveza svih građana. Priča o dugovima Belog dvora za struju ogolila je činjenicu da država ipak brine o održavanju i promociji ovog kompleksa, ali i da Karađorđevići sve svoje potrebe pokrivaju svojim novcem.
Advokati prestolonaslednika Aleksandra kažu da će iskoristiti sve mehanizme kako bi doši do pravde, pominju i sud u Strazburu. U Krunskom savetu kažu da je ovo, pored toga što je političko, istorijsko pitanje koje, ako se ne reši na ispravan način, može da se vrati u stanju koje nije moguće kontrolisati.
I dok srpska kraljevska dinastija u žižu javnosti dolazi zbog isključene struje, trodnevne proslave kraljevskog rođendana, pitanje dugova „sina svih naših naroda i narodnosti“ koji je decenijama uživao u njihovoj kući, niko ne pominje.
Dok su Karađorđevići čekali kompenzaciju troškova državne sahrane posmrtnih ostataka Petra Drugog, milioni gledalaca širom sveta imali su priliku da na popularnom satelitskom kanalu prate seriju „Hrvatski kraljevi“, zasnovanu na istorijskim činjenicama, ali dobrim delom i na fantaziji, za čije je snimanje država dala oko dva i po miliona evra.
Ako spor o imovini dođe do Evropskog suda za ljudska prava, biće to prilika da svet sazna više i o kraljevskoj porodici koja je, smenjujući se sa dinastijom Obrenović, vladala Srbijom od početka devetnaestog veka do Tita.
Senka Miloš
rs.sputniknews.com
eto današnje slike i titovih sledbenika.oni će da odrede da li će se nekome vratiti ono što su oteli tito i njegove paravojne foprmacije.