Obrazlažući Predlog zakona o ozakonjenju objekata pred poslanicima, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, izjavila je da u Srbiji ima najmanje 1,5 milion nelegalno izgrađenih objekata i navela da je cilj tog zakona da se smanji cena ozakonjenja, ali i da se smanji administracija i birokratija.
Ovo je inače šesti zakon o legalizaciji u prethodnih 18 godina, a u Skupštinu dolazi nakon jednog od niza neispunjenih obećanja da će se nelegalnoj gradnji stati na put.
U javnosti i među poslanicima opozicije posebnu pažnju izazvala je odredba u članu 5 u kome se između ostalog kaže da predmet ozakonjenja ne može biti objekat izgrađen u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra osim vikendica i drugih porodičnih objekata za odmor. Poslanici opozicije kritikovali su taj član jer kako su rekli, omogućava legalizaciju vikendica državnih funkcionera koji su izgrađeni u zaštićenom području, što su poslanici vladajuće većine i resorna ministarka Zorana Mihajlović negirali.
„Ne znam zašto navodite da nekome činimo uslugu. Kome ste vi svojim zakonima činili uslugu kada ste pašnjake pretvarali u građevinsko zemljište. Evo na primeru Gružanskog jezera, drugi stepen zaštite kreće kilometar od jezera, dakle možemo da dozvolimo da postoje kuće za odmor u tom prostoru“, rekla je Zorana Mihajlović pred poslanicima.
Dodala je i da po zakonu o vodotocima ne može da se gradi od 10 do 50 metara od vodotoka i da „ne postoji zakon koji bi to tumačio na drugi način“.
Poslanik Nove stranke Zoran Živković rekao je da se članom pet daje mogućnost da se dozvoli opstanak objekata u zaštićenim zonama i klizištima. „To se zove član za porodicu Nikolić“, naveo je Živković.
Stručnjaci sa kojima je Istinomer razgovarao ovakvu odredbu nazivaju apsurdnom. Na pitanje Istinomera kakva je logika da se pravi razlika između objekata u kojima se inače živi, restorana i vikendica u takvim područjima, odgovaraju da se to može razumeti kao usluga ljudima koji imaju bespravno sagrađene vikendice na tim mestima.
„Logika je da se ne diraju kuće nekih važnih lokalnih ljudi koji su zidali u zahvatu poplavnog talasa ili koritima reka. Sve je to jedno ludilo koje zahteva potpuno drugačiji pristup, a to je da se definišu zone u kojima je onemogućen promet zemljišta ili građanin nateran da potpiše izjavu u kojoj kaže da može da kupi zemljište i gradi, ali da kada ga odnese voda nek sam snosi posledice štete“, rekao je u razgovoru za Istinomer arhitekta Branko Bojović.
Slično misli i građevinski stručnjak Goran Rodić koji kaže da će ukoliko ovakav predlog prođe kroz skupštinsku raspravu neizmenjen, to biti „bruka neviđena“.
„Koliko znam, zakoni decidirano kažu da se u tim područijima prve i druge zaštite, a posebno gde su izvorišta vode, ne sme ništa graditi, a kamoli vikendice. U nacionalnim parkovima, vodoprivrednim područjima koja imaju prvi, drugi i treći stepen zaštite ne sme biti gradnje jer je to ugrožavanje opšteg društvenog interesa“, kazao je Rodić za Istinomer.
Istovremeno iz vlasti poručuju da niko neće biti zaštićen i da se zakoni ne donose za pojedince, kao i da će se bespravnoj gradnji konačno stati na put.
Ministarka Mihajlović rekla je braneći ovaj zakon u Skupštini Srbije, da će taksa za objekat do 100 metara kvadratnih iznositi 5.000 dinara svuda u Srbiji, do 200 metara kvadratnih 15.000, do 300 metara kvadratnih 20.000, dok će građani koji imaju objekat veći od 300 metara kvadratnih platiti 50.000 dinara.
Za komercijalne objekte koji su do 500 kvadratnih metara plaćaće se taksa 250.000 dinara, do 1.000 metara kvadratnih pola miliona, do 1.500 plaćaće se milion dinara, a za objekte veće od 1.500 kvadratanih metara tri miliona dinara.
Svi oni koji su predali zahteve za legalizaciju, a ima ih oko 750.000, će plaćati samo taksu, dok oni koji nisu predali dokumentaciju moraće pored takse da dostave izveštaj o zatečenom stanju objekta koji rade projektni biroi, odnosno inženjeri sa licencama.
Arhitekta Branko Bojović ne veruje u ove ministarkine prognoze i kaže da ovoliki broj zakona koji se donosi jedan za drugim, a koji ne zaustavljaju proces nelegalne gradnje pokazuje da vlast ne zna šta radi. Kaže da se bespravna gradnja ne može zaustavljati kad do takve gradnje dođe, već u procesu prometa zemljišta.
„Čija je korist što će svi ti objekti da budu legalizovani? Stranih banaka jer će ti objekti moći da budu osnova hipotekarnih zajmova. Ta mera nagrađuje bankare i nagrađuje bespravne graditelje koji su sve ovo vreme rušili političko pravni sistem države“, rekao je Bojović i dodao: „Na kraju će bespravne graditelje početi i da nagrađuju. I to nema veze sa strankama i ideologijom, već samo sa činjenicom da oblast građevine vode ljudi koji nisu profesionalci i ne znaju kako da se izbore sa problemima u toj oblasti“, istakao je on.
Ministarka Zorana Mihajlović je, između ostalog u Skupštini navela da će nakon donošenja zakona biti urađen satelitski snimak cele teritorije Srbije, tako da će sve što bude nelegalno izgrađeno posle usvanjanja zakona biti srušeno.
Goran Rodić, sa druge strane, smatra da država neće biti u stanju da ruši i da su u pitanju samo prazne pretnje, ali da veruje da će zaista veliki broj ljudi nakon donošenja ovog zakona legalizovati svoje objekte jer se to sada može učiniti za malo novca, što je nepravda prema onima koji su gradili legalno.
Istinomer će pratiti implementaciju ovog zakona…
Vesna Radojević
Istinomer
